EKIPA ŠABAČKE HITNE POMOĆI USPEŠNO REANIMIRANA BEBA
Lekari šabačke Hitne pomoći nedavno uspešno reanimirali jednogodišnjeg dečaka
Poziv u podne. Vapaj oca sa detetom bez svesti. Lokacija u gradu teško odrediva.
To su početne sekvence priče doktorke šabačke Hitne pomoći, Mirjane Milić, koja je sa načelnicom Slavicom Dugonjić, tog avgustovskog dana postala heroj jedne porodične drame u kojoj se dvanaestomesečna beba našla na ivici života i smrti, jer je prilikom ispijanja vode tečnost zalutala u pluća.
-Otac je zvao. Teško smo komunicirali. Signal je bio loš. Jedino što sam razumela u njegovoj panci da je dete od godinu dana pilo vodu, prestalo da diše, ukočilo se i poplavelo. Na moje uporno pitanje “gde se nalazite”, dobila sam odgovor “negde kod Letnjikovca”. Shvatili smo da su krenuli ka nama, ali moj prvi savet je bio da dete voze direktno na Pedijatriju, ali oni nisu znali gde se nalazi i došli su odmah kod nas. Načelnica Hitne Slavica Dugonjić i ja smo ga preuzele iz ruku majke, unele u vozilo i počele reanimaciju. Sreća pa je kratko trajala, odnosno, posle par udaraca voda iz pluća je izašla i on je krenuo spontao da diše. Odnele smo ga na pedijatriju, oni su ga preuzeli i dete je odmah proplakalo- opisuje slučaj doktorka Mirjana Milić i dodaje da se na svu sreću sve dobro završilo.
Ovakvi slučajevi, reanimacije dece nisu toliko česti u praksi, ali se dešavaju. Po rečima doktorke Ivane Kosanić, uspešna reanimacija zavisi od uzroka, ali i vremena koje je prošlo od momenta kada se to desilo do pružanja pomoći i odlaska u Hitnu pomoć.
-Iz mog dosadašnjeg iskustva ovakve situacije se u najvećem procentu se dobro završe- kaže doktorka Kosanić, koja je u julu ove godine imala prilike da reanimira i spasi utopljenika sa šabačke plaže “Stari grad”.
-Dobili smo poziv od strane spasioca na Starom gradu da imaju utopljenika. Na licu mesta smo zatekli čoveka u plićaku, bez svesti, bez disanja, bez pulsa. Spasioci su već počeli reanimaciju i izvukli ga. Mi smo preuzeli pacijenta, transportovali na Urgentni prijem, uspostavili srčani rad i disanje, tako da je njegovo stanje brzo stabilizovano- priča doktorka Marina Kosanić.
Obe doktorke tvrde da ni jedna od ovih akcija ne bi uspela da u svakom trenutku nisu imale podršku celog tima, ali ni u slučaju da ih u takvim situacijama savlada strah.
Sa navedenim se slaže i njihov kolega Aleksandar Božić, jer kako kaže, u situacijama kada treba pružiti pomoć drugome svi sem te osobe prestaju da postoje. Najbitniji je fokus i želja da se čovek spasi.
-U takvim situacijama vi više ne vidite nikoga. Postojite samo vi, pacijent i ekipa. Fokus je na rešavanju problema. Morate biti pribrani i skoncentrisani jer u sekundi donosite odluke od kojih zavisi nečji život. Sama reanimacija je timski rad. Mi jesmo koordinatori, ali ne radimo to sami. Ukoliko smo na terenu tu je i vozač i medicinski tehničar. Svi mi učestvujemo- objašnjava doktor Božić.
To su početne sekvence priče doktorke šabačke Hitne pomoći, Mirjane Milić, koja je sa načelnicom Slavicom Dugonjić, tog avgustovskog dana postala heroj jedne porodične drame u kojoj se dvanaestomesečna beba našla na ivici života i smrti, jer je prilikom ispijanja vode tečnost zalutala u pluća.
-Otac je zvao. Teško smo komunicirali. Signal je bio loš. Jedino što sam razumela u njegovoj panci da je dete od godinu dana pilo vodu, prestalo da diše, ukočilo se i poplavelo. Na moje uporno pitanje “gde se nalazite”, dobila sam odgovor “negde kod Letnjikovca”. Shvatili smo da su krenuli ka nama, ali moj prvi savet je bio da dete voze direktno na Pedijatriju, ali oni nisu znali gde se nalazi i došli su odmah kod nas. Načelnica Hitne Slavica Dugonjić i ja smo ga preuzele iz ruku majke, unele u vozilo i počele reanimaciju. Sreća pa je kratko trajala, odnosno, posle par udaraca voda iz pluća je izašla i on je krenuo spontao da diše. Odnele smo ga na pedijatriju, oni su ga preuzeli i dete je odmah proplakalo- opisuje slučaj doktorka Mirjana Milić i dodaje da se na svu sreću sve dobro završilo.
Ovakvi slučajevi, reanimacije dece nisu toliko česti u praksi, ali se dešavaju. Po rečima doktorke Ivane Kosanić, uspešna reanimacija zavisi od uzroka, ali i vremena koje je prošlo od momenta kada se to desilo do pružanja pomoći i odlaska u Hitnu pomoć.
-Iz mog dosadašnjeg iskustva ovakve situacije se u najvećem procentu se dobro završe- kaže doktorka Kosanić, koja je u julu ove godine imala prilike da reanimira i spasi utopljenika sa šabačke plaže “Stari grad”.
-Dobili smo poziv od strane spasioca na Starom gradu da imaju utopljenika. Na licu mesta smo zatekli čoveka u plićaku, bez svesti, bez disanja, bez pulsa. Spasioci su već počeli reanimaciju i izvukli ga. Mi smo preuzeli pacijenta, transportovali na Urgentni prijem, uspostavili srčani rad i disanje, tako da je njegovo stanje brzo stabilizovano- priča doktorka Marina Kosanić.
Obe doktorke tvrde da ni jedna od ovih akcija ne bi uspela da u svakom trenutku nisu imale podršku celog tima, ali ni u slučaju da ih u takvim situacijama savlada strah.
Sa navedenim se slaže i njihov kolega Aleksandar Božić, jer kako kaže, u situacijama kada treba pružiti pomoć drugome svi sem te osobe prestaju da postoje. Najbitniji je fokus i želja da se čovek spasi.
-U takvim situacijama vi više ne vidite nikoga. Postojite samo vi, pacijent i ekipa. Fokus je na rešavanju problema. Morate biti pribrani i skoncentrisani jer u sekundi donosite odluke od kojih zavisi nečji život. Sama reanimacija je timski rad. Mi jesmo koordinatori, ali ne radimo to sami. Ukoliko smo na terenu tu je i vozač i medicinski tehničar. Svi mi učestvujemo- objašnjava doktor Božić.
Kada treba pružiti pomoć drugome svi sem te osobe prestaju da postoje. Najbitniji je fokus i želja da se čovek spasi
T.T.
Najnoviji broj
18. april 2024.
