INTERNET, KORISTAN, ALI I OPASAN ZA DECU
Lajkovi nisu pokazatelj vrednosti
Najosnovnije pravilo na koje upućujem roditelje – proverite kako izgleda profil vaše dece. Problem je što su posredstvom interneta, medija, popularisanja raznih televizijskih formata gde se promovišu nasilje, psovke, nemoral, mladi, a pogotovu devojčice, stekle utisak da će biti voljene, poštovane, primećene, ako se ponašaju kao te neke lažne zvezde. Bežanje od kuće deteta ima dublje posledice. Odlučivanje na tako drastičan korak govori da dete nije srećno i zadovoljno u svom okruženju, objašnjava Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu
Javnost je u poslednje vreme uznemirilo više slučajeva prijavljivanja nestanaka maloletnih devojčica koje su, uglavnom, pronalažene, kod momaka koje su upoznale na internetu. Nažalost, za neke od njih se ispostavilo da uopšte nisu momci. Po pronalaženju dece, ista ta, do tog trenutka zabrinuta javnost, počinjala je sa osudama, najpre roditelja. Zapravo se svakom može desiti da se nađe u ovakvoj situaciji i ne dešava se uvek nekom drugom.
Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama,koja je u poslednjih godinu dana održala više od 150 predavanja po Srbiji, za “Glas Podrinja” objašnjava koji su načini da se dete zaštiti na internetu, kako treba da se ponašaju i deca i roditelji, ali i drugovi.
Koje su najčešće greške koje prave deca, a koje roditelji kada je u pitanju bezbednost dece na internetu?
-Nažalost, nisu svi roditelji podjednako upućeni da bi adekvatno mogli da usmere svoju decu kada su bezbednost i prisutnost u virtuelnom svetu u pitanju. Zabrane su uvek mač sa dve oštrice. Stoga sam i napisala knjigu ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje’’ koja treba da roditeljima čija deca rastu i razvijaju se u digitalnom dobu pruži odgovore na nedoumice i da smernice kako da deca budu bezbedna. Svaki roditelj treba da svom detetu objasni da internet nije bauk, već da ako se dobro i pravilno koristi može da donese veliki broj koristi detetu – razvijanje komunikacionih veština, učenje i usavršavanje stranih jezika, čitanje e-knjiga, razvoj IT pismenosti… Ali svaki roditelj mora da zna da ima veliki broj opasnosti koje vrebaju na internetu, a koje targetiraju upravo najmlađe. Najosnovnije pravilo na koje upućujem roditelje – proverite kako izgleda profil vaše dece. Izbrišite privatne informacije kao što su broj telefona, privatna mejl adresa, škola u koju dete ide, sportski objekat u kom trenira. Obratite pažnju kakve fotografije vaše dete postavlja i naravno – ko su mu virtuelni prijatelji! Dete od recimo 10 godina ne bi uopšte trebalo da ima Fejsbuk ili Instagram, a kamoli nekoliko stotina virtuelnih prijatelja! Ako smo kao mali naučili da ne treba da pričamo sa nepoznatim ljudima na ulici – to isto pravilo moramo da naučimo decu da važi i u virtuelnom prostoru – nema komunikacije sa nepoznatima!
Na koji način se može utvrditi da li je neki profil na društvenoj mreži lažan?
- Nije uvek lako primetiti da li je profil lažan. Podrazumeva se da ako ne postoji profilna slika ili je umesto nje cveće, priroda ili životinja u pitanju lažni profil što nije nužno tačno. Moramo da shvatimo da mračni umovi na internetu obraćaju pažnju na gotovo svaki detalj. Situacija da pedesetogodišnjak skine slike tinejdžera i predstavlja se kao on nije novina. Društvene mreže nemaju zaštitne mehanizme da prepoznaju da li ćemo se predstavljati svojim imenom ili uzeti drugo, nema mogućnosti provere da li su fotografije koje postavljamo zaista naše. Ipak, namere nije teško sakriti. One se primete u samoj komunikaciji.
Da li postoji neki profil deteta koje lakše "nasedne" na prevaru na internetu ili se to može desiti baš svakom detetu?
-Svako može biti potencijalna žrtva prevare na internetu. Deca nisu izuzetak. Opreza nikad dosta! Bitno je da znamo na koji način pravilno da se zaštitimo i mi odrasli, a naročito mladi i deca kada su u pitanju prevare. Brzopletost, lakomislenost i nerazmišljanje mogu imati kobne posledice. Neke prevare su prilično očigledne – na primer dobili ste od dalekog rođaka iz Andaluzije milion dolara, uplatite 3.000 eura da biste pokrili troškove advokata. S druge strane, veliki problem je komunikacija sa nepoznatim ljudima koji se lažno predstavljaju da su detetovi vršnjaci. Na osnovu iskustva sa velikog broja radionica stekla sam utisak razgovarajući sa decom i mladima da su devojčice mnogo ugroženije kada su u pitanju prevare i opasnosti na internetu. Problem je što su posredstvom interneta, medija, popularisanja raznih televizijskih formata gde se promovišu nasilje, psovke, nemoral, mladi, a pogotovu devojčice, stekle utisak da će biti voljene, poštovane, primećene, ako se ponašaju kao te neke lažne zvezde. Misle da, ako imaju što više lajkova i pratilaca, da samo zbog toga vrede. Da to određuje da su uspešne. Znaju i da slika u kupaćem kostimu nosi više lajkova nego rolka i kosa vezana u rep, a to je strašno!!! Ne generalizujem celu mladu žensku populaciju, daleko od toga, ali ovakvo razmišljanje je sve učestalije. Devojčice misle da ako dečacima pošalju svoje nage slike da će ih oni voleti, da će se zaljubiti, da će ih poštovati, a dešava se upravo suprotno. Veliki broj momaka njihovu naivnost i ne razmišljanje o posledicama iskoristi da ih posle ucenjuje. Veliki broj fotografija završi i na nepriličnim sajtovima koji promovišu pornografiju. Jednom kada se fotografija postavi na internet, ona tamo ostaje zauvek. Moj savet za decu je da nikako ne šalju nikome i koga poznaju a kamoli koga ne poznaju svoje fotografije, ni samoinicijativno ni kada ih neko traži. Nikada ne znamo sa sigurnošću ko je sa druge strane profila. Ujedno, ovo je i molba za roditelje da malo više komuniciraju sa decom i objasne im zamke na koje mogu da naiđu kada su u pitanju društvene mreže.
Deca se često pre poveravaju drugovima nego roditeljima. Kada drugovi treba da shvate da je neka situacija alarmantna i da zatraže pomoć starijih ako sumnjaju da im je prijatelj u nevolji ili na putu da se u njoj nađe?
- Određeni broj dece ima više poverenja da se povere drugovima i drugaricama jer imaju strah od reakcije svojih roditelja. Plaše se da će biti kažnjeni, da će roditelji biti besni, ili da ih neće razumeti. Najveći prijatelji deci i u stvarnom i u virtuelnom životu jesu njihovi roditelji i samo oni mogu da im pomognu na najbolji mogući način. U slučaju da vršnjaci znaju da si njihovi drugovi u nevolji odmah, istog trenutka treba da se obrate roditeljima, nastavnicima, školskom psihologu ili starijoj osobi u koju imaju poverenje.
Poslednjih sedmica bilo je dosta prijava nestanaka adolescenatkinja, i to mlađih, a za većinu se ispostavilo da su od kuće pobegle zbog nekog koga su upoznale na internetu. Koji su ti znaci koji roditelji treba da primete da bi sprečili da do ovoga dođe?
-Prema istraživanjima, deca koja su povučena, nesigurna u sebe i stidljiva, češće postaju žrtve. Razlog za to treba tražiti u činjenici da ona pre koriste internet kako bi sklopila nova poznanstva, formirali alter ego i ličnost suprotnu onoj u stvarnom životu. Zbog toga mogu biti suviše otvorena, i zarad lažnog osećaja pažnje i prijateljstva, dovesti sebe u opasnost. Kao što sam rekla, roditelji treba da budu upućeni u virtuelni život svoje dece i da im objasne šta može da im se desi ako komuniciraju sa nepoznatim ljudima na društvenim mrežama. Bežanje od kuće deteta ima dublje posledice. Odlučivanje na tako drastičan korak govori da dete nije srećno i zadovoljno u svom okruženju nego da je imaginarni, lažni osećaj sigurnosti steklo u komunikaciji sa nepoznatom osobom.
Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama,koja je u poslednjih godinu dana održala više od 150 predavanja po Srbiji, za “Glas Podrinja” objašnjava koji su načini da se dete zaštiti na internetu, kako treba da se ponašaju i deca i roditelji, ali i drugovi.
Koje su najčešće greške koje prave deca, a koje roditelji kada je u pitanju bezbednost dece na internetu?
-Nažalost, nisu svi roditelji podjednako upućeni da bi adekvatno mogli da usmere svoju decu kada su bezbednost i prisutnost u virtuelnom svetu u pitanju. Zabrane su uvek mač sa dve oštrice. Stoga sam i napisala knjigu ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje’’ koja treba da roditeljima čija deca rastu i razvijaju se u digitalnom dobu pruži odgovore na nedoumice i da smernice kako da deca budu bezbedna. Svaki roditelj treba da svom detetu objasni da internet nije bauk, već da ako se dobro i pravilno koristi može da donese veliki broj koristi detetu – razvijanje komunikacionih veština, učenje i usavršavanje stranih jezika, čitanje e-knjiga, razvoj IT pismenosti… Ali svaki roditelj mora da zna da ima veliki broj opasnosti koje vrebaju na internetu, a koje targetiraju upravo najmlađe. Najosnovnije pravilo na koje upućujem roditelje – proverite kako izgleda profil vaše dece. Izbrišite privatne informacije kao što su broj telefona, privatna mejl adresa, škola u koju dete ide, sportski objekat u kom trenira. Obratite pažnju kakve fotografije vaše dete postavlja i naravno – ko su mu virtuelni prijatelji! Dete od recimo 10 godina ne bi uopšte trebalo da ima Fejsbuk ili Instagram, a kamoli nekoliko stotina virtuelnih prijatelja! Ako smo kao mali naučili da ne treba da pričamo sa nepoznatim ljudima na ulici – to isto pravilo moramo da naučimo decu da važi i u virtuelnom prostoru – nema komunikacije sa nepoznatima!
Na koji način se može utvrditi da li je neki profil na društvenoj mreži lažan?
- Nije uvek lako primetiti da li je profil lažan. Podrazumeva se da ako ne postoji profilna slika ili je umesto nje cveće, priroda ili životinja u pitanju lažni profil što nije nužno tačno. Moramo da shvatimo da mračni umovi na internetu obraćaju pažnju na gotovo svaki detalj. Situacija da pedesetogodišnjak skine slike tinejdžera i predstavlja se kao on nije novina. Društvene mreže nemaju zaštitne mehanizme da prepoznaju da li ćemo se predstavljati svojim imenom ili uzeti drugo, nema mogućnosti provere da li su fotografije koje postavljamo zaista naše. Ipak, namere nije teško sakriti. One se primete u samoj komunikaciji.
Da li postoji neki profil deteta koje lakše "nasedne" na prevaru na internetu ili se to može desiti baš svakom detetu?
-Svako može biti potencijalna žrtva prevare na internetu. Deca nisu izuzetak. Opreza nikad dosta! Bitno je da znamo na koji način pravilno da se zaštitimo i mi odrasli, a naročito mladi i deca kada su u pitanju prevare. Brzopletost, lakomislenost i nerazmišljanje mogu imati kobne posledice. Neke prevare su prilično očigledne – na primer dobili ste od dalekog rođaka iz Andaluzije milion dolara, uplatite 3.000 eura da biste pokrili troškove advokata. S druge strane, veliki problem je komunikacija sa nepoznatim ljudima koji se lažno predstavljaju da su detetovi vršnjaci. Na osnovu iskustva sa velikog broja radionica stekla sam utisak razgovarajući sa decom i mladima da su devojčice mnogo ugroženije kada su u pitanju prevare i opasnosti na internetu. Problem je što su posredstvom interneta, medija, popularisanja raznih televizijskih formata gde se promovišu nasilje, psovke, nemoral, mladi, a pogotovu devojčice, stekle utisak da će biti voljene, poštovane, primećene, ako se ponašaju kao te neke lažne zvezde. Misle da, ako imaju što više lajkova i pratilaca, da samo zbog toga vrede. Da to određuje da su uspešne. Znaju i da slika u kupaćem kostimu nosi više lajkova nego rolka i kosa vezana u rep, a to je strašno!!! Ne generalizujem celu mladu žensku populaciju, daleko od toga, ali ovakvo razmišljanje je sve učestalije. Devojčice misle da ako dečacima pošalju svoje nage slike da će ih oni voleti, da će se zaljubiti, da će ih poštovati, a dešava se upravo suprotno. Veliki broj momaka njihovu naivnost i ne razmišljanje o posledicama iskoristi da ih posle ucenjuje. Veliki broj fotografija završi i na nepriličnim sajtovima koji promovišu pornografiju. Jednom kada se fotografija postavi na internet, ona tamo ostaje zauvek. Moj savet za decu je da nikako ne šalju nikome i koga poznaju a kamoli koga ne poznaju svoje fotografije, ni samoinicijativno ni kada ih neko traži. Nikada ne znamo sa sigurnošću ko je sa druge strane profila. Ujedno, ovo je i molba za roditelje da malo više komuniciraju sa decom i objasne im zamke na koje mogu da naiđu kada su u pitanju društvene mreže.
Deca se često pre poveravaju drugovima nego roditeljima. Kada drugovi treba da shvate da je neka situacija alarmantna i da zatraže pomoć starijih ako sumnjaju da im je prijatelj u nevolji ili na putu da se u njoj nađe?
- Određeni broj dece ima više poverenja da se povere drugovima i drugaricama jer imaju strah od reakcije svojih roditelja. Plaše se da će biti kažnjeni, da će roditelji biti besni, ili da ih neće razumeti. Najveći prijatelji deci i u stvarnom i u virtuelnom životu jesu njihovi roditelji i samo oni mogu da im pomognu na najbolji mogući način. U slučaju da vršnjaci znaju da si njihovi drugovi u nevolji odmah, istog trenutka treba da se obrate roditeljima, nastavnicima, školskom psihologu ili starijoj osobi u koju imaju poverenje.
Poslednjih sedmica bilo je dosta prijava nestanaka adolescenatkinja, i to mlađih, a za većinu se ispostavilo da su od kuće pobegle zbog nekog koga su upoznale na internetu. Koji su ti znaci koji roditelji treba da primete da bi sprečili da do ovoga dođe?
-Prema istraživanjima, deca koja su povučena, nesigurna u sebe i stidljiva, češće postaju žrtve. Razlog za to treba tražiti u činjenici da ona pre koriste internet kako bi sklopila nova poznanstva, formirali alter ego i ličnost suprotnu onoj u stvarnom životu. Zbog toga mogu biti suviše otvorena, i zarad lažnog osećaja pažnje i prijateljstva, dovesti sebe u opasnost. Kao što sam rekla, roditelji treba da budu upućeni u virtuelni život svoje dece i da im objasne šta može da im se desi ako komuniciraju sa nepoznatim ljudima na društvenim mrežama. Bežanje od kuće deteta ima dublje posledice. Odlučivanje na tako drastičan korak govori da dete nije srećno i zadovoljno u svom okruženju nego da je imaginarni, lažni osećaj sigurnosti steklo u komunikaciji sa nepoznatom osobom.
Knjiga za svakog roditelja
Upravo je izašla vaša knjiga ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje’’. Koji je cilj knjige?
Cilj knjige je promovisanje sigurne upotrebe interneta i društvenih mreža među decom i mladima kao i pružanje smernica roditeljima da lakše razumeju i ukažu na potencijalne opasnosti koje vrebaju iz virtuelnog prostora. Roditelji treba da se upoznaju sa digitalnim rizicima, nasiljem na internetu, zavisnošću od video igrica, da znaju kome da se obrate za pomoć u slučaju da se nešto desi. Knjiga je dostupna na mom sajtu www.katarinajonev.com, a uskoro će krenuti i promocije u mnogim gradovima u Srbiji.
Savet za decu je da nikako ne šalju nikome i koga poznaju, a kamoli koga ne poznaju svoje fotografije, ni samoinicijativno ni kada ih neko traži
Četrdesetogodišnjak umesto četrnaestogodišnjaka
Česta su upozorenja, ali toga nikada dovoljno - šta se deci sve može dogoditi ukoliko pristanu da se nađu sa nekim koga su upoznali na internetu? Neka deca će i pored toga ipak odlučiti da upoznaju svoju virtuelnu simpatiju ili prijatelja. Koji je način da to urade, a pri tom da ne ugroze svoju bezbednost?
-Primera ima, nažalost, mnogo. Jedan od takvih slučajeva, koji je poprilično potresao javnost, desio pre se nekoliko godina. Četrdesetogodišnjak je silovao trinaestogodišnju devojčicu. On je žrtvu upoznao preko lažnog Fejsbuk profila. Nakon dopisivanja, komplimenata da je lepa, da želi da mu bude devojka, usledio je poziv za susret. Predstavljao se kao njen vršnjak i da ima ista interesovanja kao i ona. Nakon izvesnog vremena, pristala je da se vidi sa njim. Tada je silovana. Uhapšen je nakon što je porodica prijavila slučaj policiji, u akciji ,,Armagedon‘’ MUP-a Srbije. A devojčica? Njen život je uništen. Ne smemo da dozvolimo da se to ikome ponovi! Trgovina ljudima je takođe veliki problem a dešava se vrbovanjem putem društvenih mreža, obećanjima o boljem životu, o velikom novcu, i slavi, a žrtve završe kao seksualne radnice. I zato svi zajedno – roditelji, država, mi edukatori, škola, treba da radimo na podizanju svesti o opasnostima na internetu.
Prema istraživanjima, deca koja su povučena, nesigurna u sebe i stidljiva, češće postaju žrtve
m.m.
Najnoviji broj
18. april 2024.
