Atletika ljubav od malena

Prve atletske korake Biljana Planko iz Šapca, danas jedina žena od četiri trenera AŠK Tempo u ovom gradu, učinila je u tada osnovnoj školi “Sele Jovanović”. Njen talenat i upornost za bavljenje “kraljicom sportova” prvi je uočio počivši Živorad Varagić, koji je u pomenutoj prosvetnoj ustanovi predavao fizičko vaspitanje. Nezaboravno je i uvek “budno oko”, prvog Biljaninog trenera, oca Dragana Petrovića, koji je ćerci rado otkrio atletske tajne. Biljana je to žarko želela, najviše gledajući televizijske atletske prenose i kao sunđer upijajući sve što je dolazilo iz ove bazične sportske veštine. Ako se sve to zna onda ne čudi njeno dalje napredovanje na atletskom planu. Iskristalisano je kasnije u Šabačkoj gimnaziji i Atletskom klubu “Partizan”, gde joj je trener bio čuveni Franjo Mihalić. Povratak u Šabac, posle četiri godine bivstvovanja u prestonici, značio je nove izazove.
Udala se. Dobila prvo dete. Atletiku nije zaboravila i uvek joj se vraćala.
- Sa mužem sam 2008. godine osnovala Atletski klub Tempo. Interesovanje mladih uvek je bilo zadovoljavajuće, bez obzira što atletika nije tako eksponirana u javnosti, kao primera radi fudbal. Ujedinili smo se sa AŠK-om i sve ide veoma dobro. Posebno sam zadovoljna što za sve imam podršku porodice, a sa mog balkona vidim sportski kompleks, koji iz dana u dan postaje sve lepši i privlačniji za mlade, kaže Biljana, nekadašnja prvakinja bivše države u trčanju na 800 metara, što je njena omiljena atletska disciplina. Atletika i posebno "srednje pruge" su njena ljubav od malena, a sva pažnja danas skoncentrisana na pružanje pomoći i prenošenje bogatog znanja i iskustva na mlađe. O njenom predanom radu, najbolje svedoče uspesi: Nemanje Cerovca, Mirjane Pajić, Dušana Makevića, Nikoline Mandića, Ivana Planka (sin), Marka Mišića... i drugih mladih ljudi koje je trenirala.
Rado se seća i svog najvećeg uspeha, a to je pre svega osvajanje prvog mesta u trci na 800 metara u velikoj konkurenciji atletičara iz cele tadašnje Jugoslavije. Izuzetno su vredne brojne nagrade i priznanja na raznim krosevima i drugim atletskim takmičenjima u “velikoj” državi.
Naša sagovornica svoje bogato iskustvo i znanje danas prenosi na mlađe. To je kaže za nju velika čast i odgovornost. Nada se i većem razumevanju odgovornih u gradu, jer atletika je ipak bazični sport za sve druge i to ne bi trebalo gubiti iz vida.