VEROVANjA
Čivijada na vertepaštvo nalikuje
Pa zar život nije kao vašar, šaren, bogat ponudama i izborima, prepušten našoj slobodnoj volji, kaže profesor, doktor Anđelka Lazić
Učitelj šabačke osnovne škole “Nata Jeličić, (Odeljenje u Drenovcu) Zoran Radovanović, naučio je svoje đake, većini zadataka iz matematike, ali je mnogo srećniji što je osvojio njihovu pažnju, govoreći im o vertepima. Vodio ih je na različite manifrstacije, gde su deca i praktično, scenskim prikazom ovog drevnog srpskog običaja, praktikovanog u selima na Božić, demonstrirala naučeno. Tako je bilo i pre nekoliko godina u galeriji RTS, gde je Radovanović promovisao svoju knjigu "Zauvek vertep". Vertepaši iz Drenovca izazvali su veliku pažnju svih prisutnih, a ne malo oduševljenje i prilikom učešća u tradicionalnoj šabačkoj Čivijadi, nazvanoj belosvetski vašar humora i satire.
- Iskustvo govori da i u evropskim zajednicama (kulturama) svaki karnevalski festival je zastupljen sa vertepaškim motivima (Makedonija, Slovenija, Bugarska... ) U tom smislu napominjem da prilikom gostovanja na slovenačkim prostorima i festivalima Dornava, Ptuj i drugim, vrlo su zastupljeni sa svojim tradicionalnim karnevalskim predstavama (motivima). Slovenački naziv za to je Kurenti, kao i Makedonska muzičko-scenska predstava Mečkari. Svi su oni slično obučeni u odnosu na čobane iz vertepaške predstave, kaže učitelj Zoran Radovanović.
Dodaje da je sve to jedna velika maškarada, upravo osnova za čivijaški karneval.
Njegova knjiga je zbirka dokumenata, etnografskih zapisa i praktičnog izvođenja vertepske drame, srpske barokne drame koju su započeli ruski učitelji sa sremskokarlovačkim đacima, početkom 18 veka.
- Pored biblijske tematike šale svetskog karaktera po uzoru na srpskog narodnog lutka Kuku Todore u skladu sa miljem šabačkih čivijada i Gospojinskog vašara, dakle sa načinom života tradicionalne Mačve, rađaju se Hristos i čovek, osmišljen život konkretizuje se i podržava kroz vašarski humoristički deo. Pa zar život nije kao vašar, šaren, bogat ponudama i izborima, prepušten našoj slobodnoj volji, kaže profesor- doktor Anđelka Lazić.
Vertepi ili vertepaši, dobili su naziv od jevrejske reči “vertep”, što znači pećina. Obično su to mlađi ljudi “koji mogu stići i uteći” i sačuvati svoja stada, kao što su to činili i biblijski pastiri. Oni idu od kuće do kuće, čestitaju praznik i pevaju pesme o Hristovom rođenju. Obučeni su skromno kao i svi pastiri i tako imitiraju jevanđeljske pastire. Oni koji glume mudraca i cara imaju ogrtače, koji možda i nisu u duhu sadašnjih. Drugi, koji glume cara imali su mačeve, doduše drvene. Pastiri nose dugačke motke, što je potpuno razumljivo jer su biblijski pastiri morali hraniti svoja stada i čuvati od lopova i divljih zveri. Pesme koje oni pevaju ponekad su šaljive, ali ne i nepristojne.
- Iskustvo govori da i u evropskim zajednicama (kulturama) svaki karnevalski festival je zastupljen sa vertepaškim motivima (Makedonija, Slovenija, Bugarska... ) U tom smislu napominjem da prilikom gostovanja na slovenačkim prostorima i festivalima Dornava, Ptuj i drugim, vrlo su zastupljeni sa svojim tradicionalnim karnevalskim predstavama (motivima). Slovenački naziv za to je Kurenti, kao i Makedonska muzičko-scenska predstava Mečkari. Svi su oni slično obučeni u odnosu na čobane iz vertepaške predstave, kaže učitelj Zoran Radovanović.
Dodaje da je sve to jedna velika maškarada, upravo osnova za čivijaški karneval.
Njegova knjiga je zbirka dokumenata, etnografskih zapisa i praktičnog izvođenja vertepske drame, srpske barokne drame koju su započeli ruski učitelji sa sremskokarlovačkim đacima, početkom 18 veka.
- Pored biblijske tematike šale svetskog karaktera po uzoru na srpskog narodnog lutka Kuku Todore u skladu sa miljem šabačkih čivijada i Gospojinskog vašara, dakle sa načinom života tradicionalne Mačve, rađaju se Hristos i čovek, osmišljen život konkretizuje se i podržava kroz vašarski humoristički deo. Pa zar život nije kao vašar, šaren, bogat ponudama i izborima, prepušten našoj slobodnoj volji, kaže profesor- doktor Anđelka Lazić.
Vertepi ili vertepaši, dobili su naziv od jevrejske reči “vertep”, što znači pećina. Obično su to mlađi ljudi “koji mogu stići i uteći” i sačuvati svoja stada, kao što su to činili i biblijski pastiri. Oni idu od kuće do kuće, čestitaju praznik i pevaju pesme o Hristovom rođenju. Obučeni su skromno kao i svi pastiri i tako imitiraju jevanđeljske pastire. Oni koji glume mudraca i cara imaju ogrtače, koji možda i nisu u duhu sadašnjih. Drugi, koji glume cara imali su mačeve, doduše drvene. Pastiri nose dugačke motke, što je potpuno razumljivo jer su biblijski pastiri morali hraniti svoja stada i čuvati od lopova i divljih zveri. Pesme koje oni pevaju ponekad su šaljive, ali ne i nepristojne.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
