Deca sa druge strane zakona
Prema podacima dobijenim od Centra za socijalni rad broj dece u sukobu sa zakonom u Šapcu je u stalnom porastu. U skladu sa tom činjenicom cilj projekta “STOP kriminalitetu mladih”je povećati stepen znanja i informisanosti o značaju i načinu prevencije društveno neprihvatljivog ponašanja dece i mladih u cilju smanjenja kriminaliteta. Realizaciju Projekta finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Statistika upozorava da je sve veći broj dece i mladih u sukobu sa zakonom. Samo u prvih devet meseci ove godine Centru za socijalni rad u Šapcu podneto je 147 prijava za maloletna lica ispod 14 godina, koje se odnose na vršnjačko nasilje, nepohađanje nastave, probleme u ponašanju. U istom periodu za maloletne učinioce prekršaja podneto je 54 prijave. Krivična dela počinilo je 30 maloletnika starijih od 14 godina, dok je ispod te starosne dobi u učinioce krivičnih dela uvršteno dva maloletnika.
Tokom dvanaest meseci 2018. godine broj prijava za maloletna lica iznosio je 262, bilo je 86 maloletnih učinilaca prekršaja, dok je broj učinioca krivičnih dela među maloletnicima starijim od 14 godina 58, maloletnici mlađi od 14 godina, u istom ovom periodu izvršili su 13 krivičnih dela.
Prošla godina u odnosnu na 2017. bila je nešto svetlija u “finalnom” brojanju, ali zabrinjava podatak da je u odnosu na 2017, došlo do porasta broja izvršilaca krivičnih dela među maloletnicima mlađim od 14 godina gotovo za polovinu.
Najčešća krivična dela koja čine maloletni učinioci krivičnih dela su krađe, krađe u saizvršilaštvu, nanošenje lakih i teških telesnih povreda, razbojništvo, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nasilje. Zabrinjavajući podatak je i porast broja prijava koje se odnose na vršnjačko nasilje.
Shodno navedenoj statistici analizirali smo situaciju u našem gradu i došli do zaključka da ne postoji adekvatan program naknadne integracije ove dece u društvo, te da je znanje naših sugrađana po ovom pitanju na nezavidnom nivou. Upravo iz tog razloga, u saradnji sa Ministarstvom kulture i javnog informisanja Republike Srbije, pokrećemo Projekat koji obuhvata seriju tekstova koji bi trebali da povećaju stepen znanja i informisanosti o značaju i načinu prevencije društveno neprihvatljivog ponašanja dece i mladih u cilju smanjenja kriminaliteta.
Sličan se sličnom raduje
Stručnjaci se slažu da je mladost najintenzivnije kognitivno, emotivno i konativno razdoblje koje obeležava sticanje znanja, vrednosnih sudova, različitih navika, i ono što je najvažnije izgradnja ličnog identiteta i traganje za odgovorima na brojna pitanja.
Pojedinac tada iskazuje potrebu za druženjem i pripadanjem određenim vršnjačkim grupama i društvima. Ukoliko se mlada osoba tada prikloni pozitivnim vrednostima, onda je i njegovo uključivanje u zajednicu zadovoljavajuće. Međutim, u nekim manje kontrolisanim uslovima, mladi tražeći sebi slične sa istim društvenim i psihičkim problemima, počinju da se identifikuju sa devijantnim grupama, a njihovo druženje biva obeleženo nasiljem, zavisnošću, različitim kažnjivim delima. Takvo uključivanje u grupu uzrokuje devijantno ponašanje koje često prerasta u delikvenciju i kaznena dela i postaju pretnja široj zajednici.
Isti kao ostali
Prema određenim studijama deca koja imaju problem sa ponašanjem fizički se ne razlikuju od ostale dece. Diskutabilno je i ranije tvrđenje da su ovakva deca, uglavnom sa nižim stepenom inteligencije.
Naime, kod grupe naučnika bilo je uvaženo mišljenje da su deca sa nižim stepenom inteligencije teže socijalno prilagodljiva, imaju problema sa učenjem, ranije napuštaju školu, a kasnije beleže lošije poslovne rezultate, sugestibilnija su, manje kritična, te samim tim lako padaju pod uticaj drugih, posebno ako su im jedini prijatelji vaspitno zapuštena deca. Međutim, novija istraživanja pokazuju da je većina maloletnih delikvenata i vaspitno zapuštene dece prosečne inteligencije, a da je 10 do 20 procenata maloletnih delikvenata natprosečno inteligentna.
Sudeći po navedenom, maloletnog delikventa ne karakteriše specifična fizička pojavnost, ili umanjeni intelekt.
Emotivno i socijalno nezreli
Ono što im je svima zajedničko je visoki stepen emotivne i socijalne nezrelosti. Odnosno, maloletni delikventi su emocionalno nezrele osobe koje se odlikuju nemogućnošću kontrole emocija u odnosu na socijalne zahteve. Platičnije opisano, ako je za “normalne“ adolescente bitan sklad u razvoju ličnosti i uspešno prilagođen društveni odnos sa sredinom, maloletni delikvent ne ispunjava ni jedno ni drugo.
Iako je rad sa ovom decom izuzetno težak, a nije redak slučaj da neki od njih, ukoliko žive u teškim uslovima, postanu i duševni bolesnici, postoje primeri da ukoliko se neki od ovih prestupnika uključe u zdravu sredinu i rade ono što ih interesuje, postanu socijalno uspešni ljudi.
Porodica, škola, društvo
Harmonična i zdrava porodica je prvi osnov za razvoj zdrave ličnosti. S druge strane, porodice gde su prisutni poroci, teški materijalni uslovi, svađe i nesklad su idelano tle za razvoj problematičnog deteta.
Ukoliko u jednoj porodici postoje skladni međusobni odnosi, ukoliko se porodica na zdrav način suočava sa problemima i rešava ih, ukoliko u jednoj porodici postoji dovoljno ljubavi za sve njene članove, onda su šanse da maloletnik krene pogrešnim putem i pored svih izazova, koji su sastavni deo odrastanja, veoma male.
Škola, takođe, može da bude uzrok pojave delikventnog ponašanja usled neostvarenih ciljeva odrastanja, moralnog uzdizanja, razvijanja kulturnih, radnih i drugih navika. Veoma je važna kontinuirana saradnja porodice i škole, kao i svih drugih sistema, koji se, prema potrebi, uključuju u rad sa maloletnicima,
I treći bitan faktor je društvo koje podrazumeva: internet, televiziju, štampu, komšiluk, uticaj ulice, čest dolazak u kontakt sa porocima.
Tokom dvanaest meseci 2018. godine broj prijava za maloletna lica iznosio je 262, bilo je 86 maloletnih učinilaca prekršaja, dok je broj učinioca krivičnih dela među maloletnicima starijim od 14 godina 58, maloletnici mlađi od 14 godina, u istom ovom periodu izvršili su 13 krivičnih dela.
Prošla godina u odnosnu na 2017. bila je nešto svetlija u “finalnom” brojanju, ali zabrinjava podatak da je u odnosu na 2017, došlo do porasta broja izvršilaca krivičnih dela među maloletnicima mlađim od 14 godina gotovo za polovinu.
Najčešća krivična dela koja čine maloletni učinioci krivičnih dela su krađe, krađe u saizvršilaštvu, nanošenje lakih i teških telesnih povreda, razbojništvo, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nasilje. Zabrinjavajući podatak je i porast broja prijava koje se odnose na vršnjačko nasilje.
Shodno navedenoj statistici analizirali smo situaciju u našem gradu i došli do zaključka da ne postoji adekvatan program naknadne integracije ove dece u društvo, te da je znanje naših sugrađana po ovom pitanju na nezavidnom nivou. Upravo iz tog razloga, u saradnji sa Ministarstvom kulture i javnog informisanja Republike Srbije, pokrećemo Projekat koji obuhvata seriju tekstova koji bi trebali da povećaju stepen znanja i informisanosti o značaju i načinu prevencije društveno neprihvatljivog ponašanja dece i mladih u cilju smanjenja kriminaliteta.
Sličan se sličnom raduje
Stručnjaci se slažu da je mladost najintenzivnije kognitivno, emotivno i konativno razdoblje koje obeležava sticanje znanja, vrednosnih sudova, različitih navika, i ono što je najvažnije izgradnja ličnog identiteta i traganje za odgovorima na brojna pitanja.
Pojedinac tada iskazuje potrebu za druženjem i pripadanjem određenim vršnjačkim grupama i društvima. Ukoliko se mlada osoba tada prikloni pozitivnim vrednostima, onda je i njegovo uključivanje u zajednicu zadovoljavajuće. Međutim, u nekim manje kontrolisanim uslovima, mladi tražeći sebi slične sa istim društvenim i psihičkim problemima, počinju da se identifikuju sa devijantnim grupama, a njihovo druženje biva obeleženo nasiljem, zavisnošću, različitim kažnjivim delima. Takvo uključivanje u grupu uzrokuje devijantno ponašanje koje često prerasta u delikvenciju i kaznena dela i postaju pretnja široj zajednici.
Isti kao ostali
Prema određenim studijama deca koja imaju problem sa ponašanjem fizički se ne razlikuju od ostale dece. Diskutabilno je i ranije tvrđenje da su ovakva deca, uglavnom sa nižim stepenom inteligencije.
Naime, kod grupe naučnika bilo je uvaženo mišljenje da su deca sa nižim stepenom inteligencije teže socijalno prilagodljiva, imaju problema sa učenjem, ranije napuštaju školu, a kasnije beleže lošije poslovne rezultate, sugestibilnija su, manje kritična, te samim tim lako padaju pod uticaj drugih, posebno ako su im jedini prijatelji vaspitno zapuštena deca. Međutim, novija istraživanja pokazuju da je većina maloletnih delikvenata i vaspitno zapuštene dece prosečne inteligencije, a da je 10 do 20 procenata maloletnih delikvenata natprosečno inteligentna.
Sudeći po navedenom, maloletnog delikventa ne karakteriše specifična fizička pojavnost, ili umanjeni intelekt.
Emotivno i socijalno nezreli
Ono što im je svima zajedničko je visoki stepen emotivne i socijalne nezrelosti. Odnosno, maloletni delikventi su emocionalno nezrele osobe koje se odlikuju nemogućnošću kontrole emocija u odnosu na socijalne zahteve. Platičnije opisano, ako je za “normalne“ adolescente bitan sklad u razvoju ličnosti i uspešno prilagođen društveni odnos sa sredinom, maloletni delikvent ne ispunjava ni jedno ni drugo.
Iako je rad sa ovom decom izuzetno težak, a nije redak slučaj da neki od njih, ukoliko žive u teškim uslovima, postanu i duševni bolesnici, postoje primeri da ukoliko se neki od ovih prestupnika uključe u zdravu sredinu i rade ono što ih interesuje, postanu socijalno uspešni ljudi.
Porodica, škola, društvo
Harmonična i zdrava porodica je prvi osnov za razvoj zdrave ličnosti. S druge strane, porodice gde su prisutni poroci, teški materijalni uslovi, svađe i nesklad su idelano tle za razvoj problematičnog deteta.
Ukoliko u jednoj porodici postoje skladni međusobni odnosi, ukoliko se porodica na zdrav način suočava sa problemima i rešava ih, ukoliko u jednoj porodici postoji dovoljno ljubavi za sve njene članove, onda su šanse da maloletnik krene pogrešnim putem i pored svih izazova, koji su sastavni deo odrastanja, veoma male.
Škola, takođe, može da bude uzrok pojave delikventnog ponašanja usled neostvarenih ciljeva odrastanja, moralnog uzdizanja, razvijanja kulturnih, radnih i drugih navika. Veoma je važna kontinuirana saradnja porodice i škole, kao i svih drugih sistema, koji se, prema potrebi, uključuju u rad sa maloletnicima,
I treći bitan faktor je društvo koje podrazumeva: internet, televiziju, štampu, komšiluk, uticaj ulice, čest dolazak u kontakt sa porocima.
Najnoviji broj
18. april 2024.
