SELO NEKAD I SAD
Kupi mi babo, kupi...
Licem na malu Gospojinu sela Pocerine i Posavotamnave se presele u Šabac u posetu rodbini ali i na vašar svih vašara. Samo što se sada druženje produži i na celu sedmicu. Ali krenimo redom .
Nastavak misli mudrih a zapisanih iz naslova ne sumnjamo da znate. E sad dilema je samo da li jarećeg, jagnjećeg ili prasećeg pečenja. Prava mrtva trka je u pitanju ali da se jelo i ovog vašara jelo se itekako. I zalivalo od domaće mučenice preko autentičnih vina do stranih pića svih marki. Ili što neko reče ima se, može se. Sad da li je baš tako...
Koliko je sam vašar svih vašara značajan svedočio priča o čika Slobi iz Posavotamnave koji odavno ore nebeske njive. Vascelu godinu nije izlazio iz njive a odmarao u senjaku ili magazi tokom dana. A jutrom na malu Gospojinu oblačio šajkano odelo i opanke te šajkaču koju je deda bata doneo sa Soluna. Dan provodio u šetnji da sve vidi i poneku sitnicu kupi i pojede porciju pečenja. U suton je hrlio na autobusku stanicu i uz krst molio da dočeka i naredni vašar do isteka filma života.
Na vašaru sretosmo i par iz Posavotamnave Nenu i Mikana koji u najboljim godinama žive vašar od postavljanja prve šatre do pakovanja ugostitelja i zabavnog parka. Jedini znak jednakosti je da su od ideje da odmor provode pod zakupljenim šatorom preraslo u ideju koju će u stvarnost pretočiti kamp prikolica na sopstveni pogon da odmore i silne što potrepštine što darove najbližima odlože.
Zanimljivost više je da oni opet na samu malu Gospojinu ne dolaze jer gužva ih ometa u doživljaju svetkovine.
Samo druženje sa domaćinima za ručak i pod šatrama traje sada i po celu sedmicu i pretvara se u praznik nad praznicima. Pitanje iz pesme “Hoćemo li u Šabac na vašar” se ne postavlja a babe iz pesme otpadaju i iz razzmišljanja. Uživa se i iščekuje naredni dan sa elanom koji ni kiša ni žega nedaju umanjiti opet sa željom da vele šereti dan traje i duže a da noć zraci sunca ostave na miru.
I ne bi vašar bio to što jeste a Šabac prestono mesto i cilj od kog se ne odustaje da nije i dosetki koji beležimo uz salve smeha tvoraca, grupe mladića. Ovih dana, vele, ispod jedne od šatri čuo se glas, molimo drage posetioce da ne pipaju pevačicu masnim rukama a smeh se orio podsećanjem jednog od njih. Naime, u dane kada je tek počelo da zaživljava ozvučenje opet je glas sa razglasa molio decu da ne igraju lastiša sa kablovima od ozvučenja. Daleko od smešnog ali i svedočenje kako je rastao vašar svih vašara.
I tako od čika Slobe do Nene i Mikana proputovasmo skoro pun vek. Kolona kojoj može pozavideti i čuvena Marakana teče iz dana u dan dok ne zavlada opojni mir a već na rastaku sastanak već narednog leta. I za kraj opet pitanje dečije velike duše kupi mi kupi babo.
Adresa je kao i toliko leta za nama vašar najbolji na svetu o kojem se godinu dana priča u selima okruženja.
Nastavak misli mudrih a zapisanih iz naslova ne sumnjamo da znate. E sad dilema je samo da li jarećeg, jagnjećeg ili prasećeg pečenja. Prava mrtva trka je u pitanju ali da se jelo i ovog vašara jelo se itekako. I zalivalo od domaće mučenice preko autentičnih vina do stranih pića svih marki. Ili što neko reče ima se, može se. Sad da li je baš tako...
Koliko je sam vašar svih vašara značajan svedočio priča o čika Slobi iz Posavotamnave koji odavno ore nebeske njive. Vascelu godinu nije izlazio iz njive a odmarao u senjaku ili magazi tokom dana. A jutrom na malu Gospojinu oblačio šajkano odelo i opanke te šajkaču koju je deda bata doneo sa Soluna. Dan provodio u šetnji da sve vidi i poneku sitnicu kupi i pojede porciju pečenja. U suton je hrlio na autobusku stanicu i uz krst molio da dočeka i naredni vašar do isteka filma života.
Na vašaru sretosmo i par iz Posavotamnave Nenu i Mikana koji u najboljim godinama žive vašar od postavljanja prve šatre do pakovanja ugostitelja i zabavnog parka. Jedini znak jednakosti je da su od ideje da odmor provode pod zakupljenim šatorom preraslo u ideju koju će u stvarnost pretočiti kamp prikolica na sopstveni pogon da odmore i silne što potrepštine što darove najbližima odlože.
Zanimljivost više je da oni opet na samu malu Gospojinu ne dolaze jer gužva ih ometa u doživljaju svetkovine.
Samo druženje sa domaćinima za ručak i pod šatrama traje sada i po celu sedmicu i pretvara se u praznik nad praznicima. Pitanje iz pesme “Hoćemo li u Šabac na vašar” se ne postavlja a babe iz pesme otpadaju i iz razzmišljanja. Uživa se i iščekuje naredni dan sa elanom koji ni kiša ni žega nedaju umanjiti opet sa željom da vele šereti dan traje i duže a da noć zraci sunca ostave na miru.
I ne bi vašar bio to što jeste a Šabac prestono mesto i cilj od kog se ne odustaje da nije i dosetki koji beležimo uz salve smeha tvoraca, grupe mladića. Ovih dana, vele, ispod jedne od šatri čuo se glas, molimo drage posetioce da ne pipaju pevačicu masnim rukama a smeh se orio podsećanjem jednog od njih. Naime, u dane kada je tek počelo da zaživljava ozvučenje opet je glas sa razglasa molio decu da ne igraju lastiša sa kablovima od ozvučenja. Daleko od smešnog ali i svedočenje kako je rastao vašar svih vašara.
I tako od čika Slobe do Nene i Mikana proputovasmo skoro pun vek. Kolona kojoj može pozavideti i čuvena Marakana teče iz dana u dan dok ne zavlada opojni mir a već na rastaku sastanak već narednog leta. I za kraj opet pitanje dečije velike duše kupi mi kupi babo.
Adresa je kao i toliko leta za nama vašar najbolji na svetu o kojem se godinu dana priča u selima okruženja.
Sreten Kosanić
Najnoviji broj
18. april 2024.
