ŠABAC OBELEŽIO SVETSKI DAN SRCA
Uzrok svake druge smrti
“Kardiovaskularne bolesti su u Srbiji uzrok smrtnosti u više od 50 odsto slučajeva, a više od 50 odsto od toga je usled akutnog koronarnog sindroma” navela je prim. dr Snežana Kovačević pomoćnik direktora Opšte bolnice za internistički sektor. “Važno je znati da 85 odsto smrtnih ishoda može da se spreči delovanjem na faktore rizika” rekla je dr Ana Pajičić iz Zavoda za javno zdravlje Šabac. “Mi se trudimo da rano otkrijemo bolesti, jer samim tim i lečenje je uspešnije.” istakla je Sanja Ivanković, glavna sestra Doma zdravlja Šabac
Kao Svetski dan srca pre 19 godina ustanovljen je 29. septembar. Ovaj dan je u Šapcu obeležen nešto ranije, u petak, zajedničkom akcijom Opšte bolnice “Laza K. Lazarević”, Doma zdravlja “Dr Draga Ljočić” i Zavoda za javno zdravlje Šabac.
Ispred zgrade Internističkog bloka Opšte bolnice pacijentima je deljen edukativni materijal o načinima prevencije kardiovaskularnih bolesti. Istovremeno u ambulantama Službe za interne bolesti organizovani su preventivni pregledi. Zainteresovani građani su mogli da izmere visinu krvnog pritiska, šećera u krvi i urade EKG, a zatim sa dobijenim rezultatima da budu pregledani i dobiju savete od lekara specijalista.
-Osnovni cilj nam je da skrenemo pažnju javnosti na kardivaskularne bolesti koje su i dalje vodeći faktor i uzrok smrtnosti kako u svetu tako i kod nas. Kardiovaskularne bolesti su u Srbiji uzrok smrtnosti u više od 50 odsto slučajeva, a više od 50 odsto od toga je usled akutnog koronarnog sindroma. Akutni koronarni sindrom obuhvata nestabilnu anginu, infarkt miokarda i iznenadnu srčanu smrt. Mi treba članovima svoje porodice, prijateljima, rođacima, pacijentima, da skrenemo pažnju na to da povedu računa o svom načinu života . To podrazumeva prestanak pušenja, kontrolu unosa hrane, kontrolisanu fizičku aktivnost najmanje 30 minuta u toku dana, navela je prim. dr Snežana Kovačević pomoćnik direktora Opšte bolnice za internistički sektor.
Dodala je da ova ustanova godišnje leči oko 300 pacijenata sa akutnim infarktom srca i ovaj broj se sa godinama ne smanjuje. Podsetila je da je prevencija najvažnija i da pored navedenih faktora na koje se može uticati, postoje i oni na koje se delimično može uticati da to su hipertenzija i dijabetes, koje je takođe važno držati pod kontrolom.
Svetski dan srca ove godine se obeležava pod sloganom “Budi heroj svog srca”.
Statistika kaže da svake godine u svetu od bolesti srca i krvnih sudova umre 17,9 miliona ljudi. Prema podacima iz 2017. godine u Srbiji je od ovih bolesti umrlo više od 53.000 ljudi. Mačvanski okrug po neslavnim borjevima ne zaostaje za ostatkom Srbije.
-Važno je znati da 85 odsto smrtnih ishoda može da se spreči delovanjem na faktore rizika. Pacijentima moramo da približimo te brojeve i da im objasnimo da ih možemo smanjiti samo promenom sopstvenog ponašanja. Muškarce i žene bolesti srca i krvnih sudova pogađaju podjednako, ali se starosna granica pomera i sve je više mlađih pacijenata koji imaju problema sa ovim bolestima, rekla je dr Ana Pajičić iz Zavoda za javno zdravlje Šabac.
Primarna zdravstvena zaštita i izabrani lekar opšte prakse su prva stanica za otkrivanje bolesti, ali i za pomoć u prevenciji.
-Pacijenti se prvo nama javljaju i kada imaju problem i kada do njega još nije došlo. Mi se trudimo da rano otkrijemo bolesti, jer samim tim i lečenje je uspešnije. Ukoliko bolesti nema skrećemo im pažnju na zdrave stilove života da bi sačuvali dobro zdravlje, istakla je Sanja Ivanković, glavna sestra Doma zdravlja Šabac.
Dom zdravlja je i u utorak organizovao još jednu akciju posvećenu ovom danu. Pacijenti su u trećoj zdravstvenoj stanici mogli još jednom da provere visinu krvnog pritiska, šećera u krvi, kao i težinu, što su sve faktori rizika za dobijanje kardiovaskularnih bolesti. Pored toga dr Ana Nastasijević održala je prisutnima predavanje na temu faktora rizika i važnosti zdravog načina života.
Ispred zgrade Internističkog bloka Opšte bolnice pacijentima je deljen edukativni materijal o načinima prevencije kardiovaskularnih bolesti. Istovremeno u ambulantama Službe za interne bolesti organizovani su preventivni pregledi. Zainteresovani građani su mogli da izmere visinu krvnog pritiska, šećera u krvi i urade EKG, a zatim sa dobijenim rezultatima da budu pregledani i dobiju savete od lekara specijalista.
-Osnovni cilj nam je da skrenemo pažnju javnosti na kardivaskularne bolesti koje su i dalje vodeći faktor i uzrok smrtnosti kako u svetu tako i kod nas. Kardiovaskularne bolesti su u Srbiji uzrok smrtnosti u više od 50 odsto slučajeva, a više od 50 odsto od toga je usled akutnog koronarnog sindroma. Akutni koronarni sindrom obuhvata nestabilnu anginu, infarkt miokarda i iznenadnu srčanu smrt. Mi treba članovima svoje porodice, prijateljima, rođacima, pacijentima, da skrenemo pažnju na to da povedu računa o svom načinu života . To podrazumeva prestanak pušenja, kontrolu unosa hrane, kontrolisanu fizičku aktivnost najmanje 30 minuta u toku dana, navela je prim. dr Snežana Kovačević pomoćnik direktora Opšte bolnice za internistički sektor.
Dodala je da ova ustanova godišnje leči oko 300 pacijenata sa akutnim infarktom srca i ovaj broj se sa godinama ne smanjuje. Podsetila je da je prevencija najvažnija i da pored navedenih faktora na koje se može uticati, postoje i oni na koje se delimično može uticati da to su hipertenzija i dijabetes, koje je takođe važno držati pod kontrolom.
Svetski dan srca ove godine se obeležava pod sloganom “Budi heroj svog srca”.
Statistika kaže da svake godine u svetu od bolesti srca i krvnih sudova umre 17,9 miliona ljudi. Prema podacima iz 2017. godine u Srbiji je od ovih bolesti umrlo više od 53.000 ljudi. Mačvanski okrug po neslavnim borjevima ne zaostaje za ostatkom Srbije.
-Važno je znati da 85 odsto smrtnih ishoda može da se spreči delovanjem na faktore rizika. Pacijentima moramo da približimo te brojeve i da im objasnimo da ih možemo smanjiti samo promenom sopstvenog ponašanja. Muškarce i žene bolesti srca i krvnih sudova pogađaju podjednako, ali se starosna granica pomera i sve je više mlađih pacijenata koji imaju problema sa ovim bolestima, rekla je dr Ana Pajičić iz Zavoda za javno zdravlje Šabac.
Primarna zdravstvena zaštita i izabrani lekar opšte prakse su prva stanica za otkrivanje bolesti, ali i za pomoć u prevenciji.
-Pacijenti se prvo nama javljaju i kada imaju problem i kada do njega još nije došlo. Mi se trudimo da rano otkrijemo bolesti, jer samim tim i lečenje je uspešnije. Ukoliko bolesti nema skrećemo im pažnju na zdrave stilove života da bi sačuvali dobro zdravlje, istakla je Sanja Ivanković, glavna sestra Doma zdravlja Šabac.
Dom zdravlja je i u utorak organizovao još jednu akciju posvećenu ovom danu. Pacijenti su u trećoj zdravstvenoj stanici mogli još jednom da provere visinu krvnog pritiska, šećera u krvi, kao i težinu, što su sve faktori rizika za dobijanje kardiovaskularnih bolesti. Pored toga dr Ana Nastasijević održala je prisutnima predavanje na temu faktora rizika i važnosti zdravog načina života.
Malo truda veliki boljitak
-Ono što je zaista zastrašujuće je da na svakih 10 minuta jedna osoba umre od kardiovaskularnih bolesti, a one su i razlog za jedan od svaka dva smrtna ishoda. Ti podaci nas zdravstvene radnike obavezuju da našim sugrađanima ukažemo na važnost faktora rizika za nastanak ovih oboljenja. Iako postoje faktori rizika koji su nepromenjivi i na koje se ne može uticati, a to su: pol, starost i genetika, promenama loših životnih navika može se uticati na zdravstveno stanje. Pravilna ishrana koja podrazumeva tri do pet izbalansiranih obroka sa smanjenim unosom transmasnih kiselina i soli, polučasovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, znatno smanjuju rizik od dobijanja ovih bolesti. Ako bi se hipertenzija smanjila za samo dva milimetra živinog stuba smanjio bi se rizik od srčanog infarkta za 7 odsto i za 10 odsto rizik od infarkta mozga. Ukoliko je došlo do hipertenzije i dijabetesa, sledi sekundarna prevencija i našim pacijentima savetujemo redovno uzimanje terapije i kontrole kod izabranog lekara, navela je direktorka DZ “Dr Draga Ljočić” dr Jasmina Stanković.
M. MIJAILOVIĆ
Najnoviji broj
25. april 2024.
