Foto: Biblioteka šabačka
Novi roman Đorđa D. Sibinovića - „Roditelji“
Život pre svega
„Sve priče su ispričane. Uprkos tome, ljudi se s nesmanjenom pažnjom okupljaju oko naratora koji nalaze načine da im ispričaju sve ono što su već čuli ili su bili dužni da čuju a nisu. To ne znači da je vitalnost književnosti rezervisana za način i veštinu pripovedanja ili za brzinu kojom će svoj jezik prilagoditi vremenu u kojem ga izgovara, da bi hiljadu puta već ispričane priče ponovo živele u naručju koje i dalje ne ispušta korice.“ (recezent romana „Roditelji)
Roman „Roditelji“ Đorđa D. Sibinovića efektno je ispričana teška priča o velikoj ljudskoj drami koja se bolno oseća kao lična odgovornost za nemoć i duboka tuga za nezaborav.
-Ovo je roman o velikom bolu, nepoštovanju samog života i pokušaj da iskažem da je upravo život najvažniji. Značajniji i važniji od strahova, društvenog položaja i predrasuda. Ako ne podržimo život i pravo da se on javlja onakav kakav je u svom izvornom obliku, a ne kakav mi očekujemo da bude, onda nemamo nikakve šanse - rekao je Sibinović povodom najnovijeg romana "Roditelji" na promociji knjige u Biblioteci šabačkoj i dodao da su ga na pisanje nagnale duboka emocija i misao, kao komplementarni elementi jednog prirodnog ciklusa.
-Pisanje, opažanje sveta za mene je moguće tek dobrim poznavanjem i savladavanjem metodologije pravnih nauka. Bol koji osećam živeći i karakter dali su odličan spoj i iznedrili ono o čemu pišem. Omogućili su mi da bolje razumem emociju.
Knjževni kritičar Petar Arbutina istakao je da Sibinovićevo novo delo o svima nama, a posebno onima koji "žmure" iz straha da se suoče sa važnim životnim, ponekad gorkim odlukama i istinama.
-Možda smo izgubili tu vrlinu i veštinu da napredujemo u pravcu svog najvećeg straha, a to je ono što pokušavamo da zaboravimo, jer mislimo da se to ne dešava nama. Ubeđni smo da se to dešava nekom drugom. Zbog toga „Roditelji“ nisu saga o roditeljstvu, nego o tome šta postaje uslovljeno različitim društveno-socijalnim, metafizičko-folklornim univerzalnostima.
Draž romana "Roditelji" je katarza koju donosi čitaocima, je na suptilan, ali efektan način, svojstven autoru, rekla je Milica Milenković profesorka književnosti.
-Emocija i katrazičan plač koji roman izaziva kod čitalaca je ono što me je kao književnog kritičara zaintigiralo i navelo da dublje analiziram delo. Centalana tema je nasilje nad ženama, posledice koje ono nosi za ženu, prodicu, društvo. Slika srpske palanke veoma lako se iščitava u romanu koji obiluje metaforama i simbolima. Ipak, ono što se provlači kao nit i do čega dolazimo kroz više puta pomenutu katarzu je ono božansko u čoveku što je iznad svega i određuje sudbinu.
-Ovo je roman o velikom bolu, nepoštovanju samog života i pokušaj da iskažem da je upravo život najvažniji. Značajniji i važniji od strahova, društvenog položaja i predrasuda. Ako ne podržimo život i pravo da se on javlja onakav kakav je u svom izvornom obliku, a ne kakav mi očekujemo da bude, onda nemamo nikakve šanse - rekao je Sibinović povodom najnovijeg romana "Roditelji" na promociji knjige u Biblioteci šabačkoj i dodao da su ga na pisanje nagnale duboka emocija i misao, kao komplementarni elementi jednog prirodnog ciklusa.
-Pisanje, opažanje sveta za mene je moguće tek dobrim poznavanjem i savladavanjem metodologije pravnih nauka. Bol koji osećam živeći i karakter dali su odličan spoj i iznedrili ono o čemu pišem. Omogućili su mi da bolje razumem emociju.
Knjževni kritičar Petar Arbutina istakao je da Sibinovićevo novo delo o svima nama, a posebno onima koji "žmure" iz straha da se suoče sa važnim životnim, ponekad gorkim odlukama i istinama.
-Možda smo izgubili tu vrlinu i veštinu da napredujemo u pravcu svog najvećeg straha, a to je ono što pokušavamo da zaboravimo, jer mislimo da se to ne dešava nama. Ubeđni smo da se to dešava nekom drugom. Zbog toga „Roditelji“ nisu saga o roditeljstvu, nego o tome šta postaje uslovljeno različitim društveno-socijalnim, metafizičko-folklornim univerzalnostima.
Draž romana "Roditelji" je katarza koju donosi čitaocima, je na suptilan, ali efektan način, svojstven autoru, rekla je Milica Milenković profesorka književnosti.
-Emocija i katrazičan plač koji roman izaziva kod čitalaca je ono što me je kao književnog kritičara zaintigiralo i navelo da dublje analiziram delo. Centalana tema je nasilje nad ženama, posledice koje ono nosi za ženu, prodicu, društvo. Slika srpske palanke veoma lako se iščitava u romanu koji obiluje metaforama i simbolima. Ipak, ono što se provlači kao nit i do čega dolazimo kroz više puta pomenutu katarzu je ono božansko u čoveku što je iznad svega i određuje sudbinu.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
