Berza

  • aero 810 ▲ 0,75%
  • akdm 320 ▲ 6,67%
  • enhl 700 ▲ 5,90%
  • fint 580 ⚫ 0,00%
  • fito 3.000 ▲ 2,74%
  • gfom 284 ⚫ 0,00%
  • glos 444 ⚫ 0,00%
  • gmon 1.990 ▼ -0,50%
  • impl 3.300 ▼ -0,03%
  • niis 677 ▲ 0,45%
  • pdza 8.300 ▲ 3,75%
  • tlkb 11.000 ⚫ 0,00%
  • tpdn 270 ▼ -48,08%
(3. oktobar 2019.)
FUDBALSKI KLUB „MAČVA“ - 100 GODINA POSTOJANjA

DRESOVI U „BOJAMA MOGUĆNOSTI“

Rodilo se kao ideja, verovatno sa prvom fuTbalskom loptu, kako su onda govorili. „Loptanje“ ima neku posebnu magiju, čak i tamo gde o njoj ništa ne znaju, čim se pojavi „uhvati oči“ neke dečurlije, mladića, čak i starijih. U tim šutevima akcijama automatski se projektuju razbibriga, zdravlje, ali i snovi, čežnje.... prvi put kada se proba, više se, uglavnom ne napušta, partije i utakmice se okončaju, ali razmišljanje o njima ne. Posle godina patnje, raznih užasa, nestanka stanovništa, Šapčanima je trebala nada, san, još se oporavljao grad od Velikog rata, kada se zakotrljala lopta. Beše maj 1919. godine kada se rodila MAČVA. Ipak, četiri meseca kasnije, počinje istorija, tamo gde se formirao san, na poljani, u dimu prašine, kraj „krpenjače“. Mačva je baš 21. septembra 1919. godine odigrala prvi meč, započeviši dug, dug put. O najvećim uspesima kluba, sezonama u najvišim rangovima, najvećim pobedama, već je pisano, trudićemo se da do kraja ove kalendarske godine predstavimo neke zanimljivosti iz istorije „crveno-crnih“, nekome poznate, nekome ne.
DRESOVI U „BOJAMA MOGUĆNOSTI“
Kao kada se društvo okupi na poljani, željno samo igre, sve drugo postaje manje važno, četiri predmeta, ma kakva, dovoljna su za stative, lopta, malko izduvana „jajasta“, nema veze, samo da se kotrlja i donosi radost. Dresovi? toga nema, svako igra u nečemu komotnom, podela i onda se, često i tokom igre upoznaje ko su nam sve saigrači, a ko protivnici.
Taj entuzijazam i bar takva ljubav, grejala je prve igrače Sportskog kluba MAČVA. Naravno, za utakmice moraju da se pronađu, koliko toliko adekvatne i postojane stative i prečka, dok torzo mora pokrivati neka jednobrazna uniforma. Novca nema, „plata“ je zadovoljstvo igre i pobede, klupski kapital je drveni okvir, zastarela lopta i želja na talasima snova. Improvizacija je put do uniforme, a bele, ne baš očuvane košulje mogle bi poneti epitet prve opreme šabačkog kluba na smiraju druge decenije dvadesetog veka. Ne razmišljajte o šortsevima, štucnama, kopačkama, to je već pitanje snalaženja, šta nudi kućna garderoba, a na stopalima ulična obuća, nekada i opanci.
Prva prava garnitura dresova Šapčanima je stigla kao poklon. Prvi rival Mačve ikada bio je Srpski sportski klub iz Mitrovice, potom su, druge godine života ovdašnjeg kluba odmerene snage sa „Spartom“ iz Rume, „Brđaninom“ iz Beograda, kao i ekipom SRPSKI MAČ, mitrovačkim klubom koji je često bio pandan Šapčanima do ulaska kluba u ligaška takmičenja. Baš Mitrovčani su darovali rivale i sportske prijatelje iz Šapca garniturom „crno-belih“ dresova. To beše stara oprema „Srpskog mača“. Dominirala je crna boja, dok su kragna i ranfla na rukavu beli. Ipak, ova garnitura nije bila kompletna, te je na jednoj fotografiji, pred utakmicu proitv Mača (1920), vidljivo da tri prvotimca Mačve nemaju dres, već su u standarnim belim košuljama.
Već u narednoj godini, dobili su šabački mladići nove dresove. Te 1921. godine možda i najbolji klub Posavine bio je mitrovački GRAĐANSKI, tim preteča kasnijeg drugoligaša Srema. Često su gostili Mačvu, jednako često i pobeđivali, ipak, golobradi momci iz Šapca ostavljali su jak utisak, ljubavlju, entuzijazmom, ali i znanjem na tim gde su nastupali i onda poznata imena Jugoslavije, Vajs i Horvat. Pred jedan od mečeva, uprava šampiona Posavine, poklonila je Mačvi garnituru dresova nebesko plave boje i prve kopačke, odnosno „fuTbalske cipele”, kako ih onda zvaše.
Tek u četvrtoj godini postojanja MAČVA je postala „crveno-crna“, po čemu je poznata i danas. Te 1923. godine rezultatski uspešna Mačva suočavala se sa problemima. U ligi Beogradskog loptačkog podsaveza, zanemarili su provinciju. Jesenji deo sezone nije ni igran u župskom prvenstvu gde je nastupao šabački tim. Usled nesuglasica tri igrača (Karadžić, Popović i Kesić) izdvojili su se iz Mačve i osnovali Šabački sportski klub (ŠSK). Ipak, tek oko mesec dana je trajao taj tim. Pomenuti trojac se vrato u klub sa crveno-crnim dresovima koji su trebali da budu dresovi upravo ŠSK-a. Skupština kluba je usvojila ove boje kao zvanične 1926. godine.
Ovde treba napomenuti da smo ove podatke preuzeli iz publikacije nastale povod desetogodišnjice Sportskog kluba MAČVA „Deset godina Mačve“, nastale 1930. godine. Uredili su je Bora Kesić i Ilija Paranos. Postoje tvrdnje da je „Srpski mač“ poklonio crveno-crne, a ne crno-bele dresove, međutim ovde se pozivamo na direktan pisani izvor iz vremena bliskog vremenu o kojem govori.
„Crveno-crna“ obeležja Mačve, usvojena, dakle, 1926. godine, na kratko su promenjena decembra 1992. godine, 66 godina kasnije. Ondašnja uprava, odlučila je, u novom vremenu, već novoj državi SR Jugoslaviji, da promeni boje kluba u crveno-plave. Crvena označena kao boja slobode i radosti, plava obeležje demokratije. U ovim dresovima Mačva je igrala i čuveni meč baraža za ulazak u Prvu A ligu protiv Spartaka. Ipak, kasnije su vraćeni dresovi u bojama usvojenim 1926. godine.
Novih izmena nije bilo, ni zvaničnih, ni faktičkih. Možda bi se kao delimična izmena mogao tumačiti dres s početka ove decenije, kada je ondašnji srpskoligaš, kao prvu opciju, imao dres gde preovladava crvena boja, uz crne šortseve. Od 2014. vraćene su tradicionalne pruge u bojama „tuge i radosti“.

„Džigerasti“ u Beogradu
Osim pomenutih, igrala je Mačva u različitim dresovima kroz istoriji, uslovljavale su finansije različite, ali samo jednokratne, izmene. Prva velika pobeda Mačve u Prvoj ligi dogodila se 7. aprila u Beogradu, kada je pobeđena Zvezda 2:1. U tom meču igrači su nastupili u, kako ističe akter Stevan Stanić, „džigerastim“ dresovima. Klub nije imao rezervnu garnituru, prva nije odgovarajuća zbog boja Zvezde koja prva bira, kao domaćin, te je „čika Dule“, ekonom Beograđana, još neosušene, naravno neispeglane rezervne Zvezdine, skinuo sa sušila i dao Šapčanima pred meč: „U sažvakanim i jadnim dresdovima izgledali smo kao da smo banuli sa nekog bunjišta. Nikada nismo zaboravili tu povređenu sujetu mladića, koji bar pre utakmice, dok viču tri puta „zdravo!“ žele da za tamo neke devojčake oči na tribinama ostave lep utisak, a umesto toga, onaj smeh, ono sprdanje...“, rekao je Stanić za knjigu „Dve zlatne godine autora Bogdana Sekendeka i Dragana Ivanovića.


Vardar seća na Mačvu
Prva turneja Mačve dogodila se krajem 20-ih godina kada je klub aprila 1928. godine putovao u Solun, a po povratku kroz današnju Makedoniju zastao u Bitolju, a potom u Skoplju. Domaći Vardar je ponudio prijateljski meč Šapčanima, zbog umora je uprava kluba morala odbiti poziv, ali je na poklon ostavila garnituru crveno-crnih dresova Skopljancima, čime su to postale boje kakve nkeadašnji šampion Jugoslavije nosi i danas.


Proslava veka postojanja?
U godini kada slavi veliki jubilej šabačka MAČVA, do sada je, u to ime, organizovala turnir za mlađe kategorije, a nadamo se da će u preostala tri meseca biti priređen još neki događaj kojim bi se odalo priznanje svima koji su bili deo ovog kluba od 1919. godine. Početkom godine je bilo nezvaničnih najava o gostovanju nekog kluba iz inostranstva, međutim, za sada, nema konkretnijih najava, uz uveravanja, iz kluba, da će biti proslavljeno stotinu leta na još neki način. Sve zahteva vreme, finansijska sredstva, ozbiljnu organizaciju, potragu za slobodnim terminima u toku prvenstva, te nam ostaje da se navijački nadamo kako je tri mesec ipak adekvatan vremenski period. Postojaće MAČVA i dalje, ali će ostati žal i gorčina ako trocifren broj godina ne bude ovenčan na neki poseban način.
D. B.

Najnoviji broj

17. oktobar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa