POJAVE
Selo stari i nestaje
Tokom deset godina u 14 sela opštine Bogatić, nestalo 2.560 ljudi. Ništa bolja slika nije ni u celom Mačvanskom okrugu. Škole ostaju bez đaka. Da li je spasonosno rešenje za seoske mesne zajednice u oživljavanju rada starih i formiranju novih zemljoradničkih zadruga?
Razvaljena drvena ograda i vrata kroz koja se ulazilo u široko dvorište. Po sredini istog starinska kuća iz čijeg dimnjaka se odavno ne viori plavičasti dim. Mnogo “okapalih” pomoćnih objekata oko kuće. Kažu da celo dvorište, toplih i kišnih dana obuzme gusta i visoka trava. Vidi se da tu godinama nije kročila ljudska noga. Takvih kuća je u malom mačvanskom selu mnogo. Napušteno je dosta u 14 sela opštine Bogatić, a nije bolja slika ni u celom Mačvanskom okrugu. Statističari su izračunali da je u Srbiji dosta starih ljudi. Škole ostaju bez đaka, sela se “gase”.
Nedavno su saopšteni podaci da od 4.600 sela u Srbiji 200 nema stanovnike. Istovremeno 200 sela je bez žitelja mlađih od 25 godina. Na obeshrabrujuće činjenice u cilju opstanka mladih na selu ukazuju gotovo svi. Šefovi mesnih kancelarija u mačvanskim selima, ističući da malo muškog stanovništva, prispelog za ženidbu sklapa brakove i ostaje da živi na selu. Naprotiv ova populacija ljudi odlazi sa sela “trbuhom za kruhom”. Ostaju viševekovna ognjišta prazna.
Sveštenici u seoskim crkvama se žale da imaju mnogo više opela nego krštenja, a u skupštinama opština širom Srbije sve je više zahteva za proširenje grobalja. Pomenimo i podatak saopšten prilikom nedavnog popisa stanovništva u opštini Bogatić, gde je tokom proteklih deset godina “nestalo” 2.560 ljudi.
Pedantni statističari su izračunali da je u selima Srbije 50.000 napuštenih kuća, a na još 145.000 njih piše “privremeno nenastanjene”.
Budućnost sela nije ružičasta. Podsećajući na to sve prisutnije su ideje o realizaciji ideja za opstanak mladih na selu i stvaranje što boljih uslova za to. Miomir Filipović iz Udruženja kulturnih stvaralaca “Zavičaj” u Sremskoj Mitrovici kaže da bi na selu trebalo finansirati otvaranje manjih privrednih kapaciteta, a u kulturnom i sportskom pogledu stvarati uslove za privlačenje prevashodno mladih. On ističe da je aktuelna srpska vlada shvatila o kakvim je problemima na selu reč i želi da ih rešava. U poslednje vreme uočeno je dosta dobrih poteza, a među njima Filipović posebno ističe aktivnost ministra Milana Krkobabića i njegovih saradnika. Rehabilitacija zadružnog sistema, upravo je jedan od puteva dragocenog privrednog napretka sela. To je slažu se i u odeljenju za selo Srpske akademije nauka, veoma značaj put “ozdravljenja” sela i samo na taj način može se zaustaviti njegov pad i omogućiti opstanak.
Činjenica o kojoj govori ministar Krkobabić o formiranju preko 500 zadruga u Srbiji i povećana izdvajanja Vlade za selo, nejbolje govore da zalaganje za život sela nisu samo prazne priče.
Nedavno su saopšteni podaci da od 4.600 sela u Srbiji 200 nema stanovnike. Istovremeno 200 sela je bez žitelja mlađih od 25 godina. Na obeshrabrujuće činjenice u cilju opstanka mladih na selu ukazuju gotovo svi. Šefovi mesnih kancelarija u mačvanskim selima, ističući da malo muškog stanovništva, prispelog za ženidbu sklapa brakove i ostaje da živi na selu. Naprotiv ova populacija ljudi odlazi sa sela “trbuhom za kruhom”. Ostaju viševekovna ognjišta prazna.
Sveštenici u seoskim crkvama se žale da imaju mnogo više opela nego krštenja, a u skupštinama opština širom Srbije sve je više zahteva za proširenje grobalja. Pomenimo i podatak saopšten prilikom nedavnog popisa stanovništva u opštini Bogatić, gde je tokom proteklih deset godina “nestalo” 2.560 ljudi.
Pedantni statističari su izračunali da je u selima Srbije 50.000 napuštenih kuća, a na još 145.000 njih piše “privremeno nenastanjene”.
Budućnost sela nije ružičasta. Podsećajući na to sve prisutnije su ideje o realizaciji ideja za opstanak mladih na selu i stvaranje što boljih uslova za to. Miomir Filipović iz Udruženja kulturnih stvaralaca “Zavičaj” u Sremskoj Mitrovici kaže da bi na selu trebalo finansirati otvaranje manjih privrednih kapaciteta, a u kulturnom i sportskom pogledu stvarati uslove za privlačenje prevashodno mladih. On ističe da je aktuelna srpska vlada shvatila o kakvim je problemima na selu reč i želi da ih rešava. U poslednje vreme uočeno je dosta dobrih poteza, a među njima Filipović posebno ističe aktivnost ministra Milana Krkobabića i njegovih saradnika. Rehabilitacija zadružnog sistema, upravo je jedan od puteva dragocenog privrednog napretka sela. To je slažu se i u odeljenju za selo Srpske akademije nauka, veoma značaj put “ozdravljenja” sela i samo na taj način može se zaustaviti njegov pad i omogućiti opstanak.
Činjenica o kojoj govori ministar Krkobabić o formiranju preko 500 zadruga u Srbiji i povećana izdvajanja Vlade za selo, nejbolje govore da zalaganje za život sela nisu samo prazne priče.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
