STRUČNI POGLEDI: ZORAN MILOŠEVIĆ, DOKTOR SOCIOLOŠKIH NAUKA
“Hodajuće bombe”
Po mišljenju našeg sagovornika većina, problematičnih ljudi pre nego što učine svirepo delo šalje signale da im je potrebna pomoć. Nažalost okolina to ne razume i ostaje pasivna
Reagujući na nedavne nemile događaje iz Bogatića i Beograda o svirepom ubistvu majki od strane sinova doktor socioloških nauka i autor više naučnih radova i monografija Zoran Milošević, kaže da gotovo po pravilu neprilagođene osobe (asocijalni pojedinci) traže organizacije koje produbljuju tu asocijalnost, odnosno izolovanost od društvene zajednice kojoj pripadaju.
- Često takvi pojedinci imaju mentalne poremećaje i ukoliko još u tim organizacijama, poput sekti se suoče sa agresivnim učenjima u smislu potrebe prinošenja krvne (ljudske) žrtve onda njihova “eksplozija” dovodi do destruktivnog ponašanja, koje se račva u dva smera: ka okolini (najbližima-otac, majka, deda, baba...) i sebi (suicidnost). Dodatnu povoljnu okolnost da ovi pojedinci ostanu “neprimećeni” predstavlja i krajnje liberalno zakonodavstvo koje ne predviđa preventivne mere, posebno ako se poziva na verske slobode i pravo, odnosno opšta ljudska prava, ističe Milošević i dodaje:” Drugi problem je što njegovi srodnici i prijatelji smatraju da obraćanjem nadležnim institucijama, nema efekta (posebno u fazi dok čine sitnije prekršaje i manifestuju asocijativna ponašanja). Tako da ti ljudi predstavljaju "hodajuće bombe" i ako je bilo dovoljno indikatora da sa konkretnim čovekom nije sve uredu.
U značajnom broju slučajeva asocijativno ponašanje se manifestuje kroz slabije učenje u školi, neuključivanje u rad brojnih sekcija, a manji broj takvih ljudi su uspešni đaci koji za razliku od prvih na sebe i svoje probleme skreću pažnju vanredno dobrim rezultatima u školi. U prvom slučaju se skreće pažnja na sebe destruktivnim ponašanjem, a u drugom uspesima.”
Po mišljenju našeg sagovornika većina takvih, problematičnih ljudi pre nego što učine svirepo delo šalje signale da im je potrebna pomoć. Nažalost okolina to ne razume i ostaje pasivna.
Država je uvela drastične mere štednje, posebno za institucije koje se bave socijalnim pitanjima, što se ogleda u smanjenom finansiranju, zabrani zapošljavanja... Izostaju i adekvatni studijski programi, koji bi pripremili kadrove da se suoče sa ovakvim situacijama, a sadašnji koji se ovim bave saznanja stiču uglavnom na terenu u praksi.
Milošević u svemu ovome vidi i značajniju ulogu medija. On ocenjuje da se mnogi ovim bave kao o senzaciji ne ulazeći u dubinu problema, sve radi većih tiraža i bolje gledanosti.
- Često takvi pojedinci imaju mentalne poremećaje i ukoliko još u tim organizacijama, poput sekti se suoče sa agresivnim učenjima u smislu potrebe prinošenja krvne (ljudske) žrtve onda njihova “eksplozija” dovodi do destruktivnog ponašanja, koje se račva u dva smera: ka okolini (najbližima-otac, majka, deda, baba...) i sebi (suicidnost). Dodatnu povoljnu okolnost da ovi pojedinci ostanu “neprimećeni” predstavlja i krajnje liberalno zakonodavstvo koje ne predviđa preventivne mere, posebno ako se poziva na verske slobode i pravo, odnosno opšta ljudska prava, ističe Milošević i dodaje:” Drugi problem je što njegovi srodnici i prijatelji smatraju da obraćanjem nadležnim institucijama, nema efekta (posebno u fazi dok čine sitnije prekršaje i manifestuju asocijativna ponašanja). Tako da ti ljudi predstavljaju "hodajuće bombe" i ako je bilo dovoljno indikatora da sa konkretnim čovekom nije sve uredu.
U značajnom broju slučajeva asocijativno ponašanje se manifestuje kroz slabije učenje u školi, neuključivanje u rad brojnih sekcija, a manji broj takvih ljudi su uspešni đaci koji za razliku od prvih na sebe i svoje probleme skreću pažnju vanredno dobrim rezultatima u školi. U prvom slučaju se skreće pažnja na sebe destruktivnim ponašanjem, a u drugom uspesima.”
Po mišljenju našeg sagovornika većina takvih, problematičnih ljudi pre nego što učine svirepo delo šalje signale da im je potrebna pomoć. Nažalost okolina to ne razume i ostaje pasivna.
Država je uvela drastične mere štednje, posebno za institucije koje se bave socijalnim pitanjima, što se ogleda u smanjenom finansiranju, zabrani zapošljavanja... Izostaju i adekvatni studijski programi, koji bi pripremili kadrove da se suoče sa ovakvim situacijama, a sadašnji koji se ovim bave saznanja stiču uglavnom na terenu u praksi.
Milošević u svemu ovome vidi i značajniju ulogu medija. On ocenjuje da se mnogi ovim bave kao o senzaciji ne ulazeći u dubinu problema, sve radi većih tiraža i bolje gledanosti.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
