STOP KRIMINALITETU MLADIH (3)
Slovo zakona
Prema podacima dobijenim od Centra za socijalni rad broj dece u sukobu sa zakonom u Šapcu je u stalnom porastu. U skladu sa tom činjenicom cilj projekta “STOP kriminalitetu mladih”je povećati stepen znanja i informisanosti o značaju i načinu prevencije društveno neprihvatljivog ponašanja dece i mladih u cilju smanjenja kriminaliteta. Realizaciju Projekta finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Za maloletne učinioce krivičnih dela karakteristična je sklonost ka udruživanju u grupe (tj. neformalno teritorijalno organizovanje) kao i odvojen nasilni model komunikacije. Većina nasilnih delikata mladih je situacionog tipa (smanjen prag tolerancije na frustracije i slabljenje snage samokontrole).
Poslednjih godina primetan je porast krivičnih dela u vezi opojnih droga, odnosno maloletnici su uglavnom korisnici narkotika, a manje počinioci ovih dela (radnje “držanja droge”). Takođe, evidentiran je i porast tzv. “elektronskog nasilja” i zloupotreba maloletnih lica od strane punoletnih počinioca krivičnih dela.
Prema maloletnim učiniocima krivičnih dela primenjuju se odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti mal. lica (stupio na snagu 1. januara 2006. godine). Ove odredbe primenjuju se takođe i na punoletna lica ako su krivična dela učinila kao mlađi punoletnici.
Prema ovom Zakonu maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 14 a nije navršilo 18 godina. Mlađi maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 14, a nije navršilo 16 godina. Stariji maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 16, a nije navršilo 18 godina. Mlađe punoletno lice je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 18, a u vreme suđenja nije navršilo 21 godinu.
Prema maloletniku koji nije napunio 14 godina, a učinio je krivično delo, ne mogu se izreći krivične sankcije koje predviđa Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela.
U ovom slučaju Više javno tužilaštvo obaveštava Centar za socijalni rad, koji u okviru svojih ovlašćenja obavlja savetodavni razgovor sa maloletnikom i njegovim roditeljima.
Svi postupci vezani za krivično-pravnu zaštitu maloletnika su u nadležnosti Višeg suda, odnosno Višeg javnog tužilaštva.
Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela garantovana su i prava maloletnika. Maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom celog postupka. Ukoliko maloletnik i njegova porodica nisu u mogućnosti da obezbede advokata, sud mora dodeliti branioca po službenoj dužnosti a troškovi padaju na teret države. Advokat maloletnika može biti samo onaj advokat koji je posebno obučen za rad sa mladima i koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih. Dok traje postupak prema maloletniku javnost je obavezno isključena. Maloletniku se ne može suditi u odsustvu.
Maloletnik može biti pozvan u svojstvu građanina i osumnjičenog tokom predkrivičnog postupka. Prema maloletniku se mogu primenjivati sledeća zakonska ovlašćenja: prikupljanje obaveštenja, saslušanje u svojstvu osumnjičenog, prinudno dovođenje ako se maloletnik ne odazove na poziv, lišenje slobode, raspisivanje potrage, podnošenje krivičnih i prekršajnih prijava. Maloletnik može biti podvrgnut poligrafskom ispitivanju, ali samo ukoliko sam na to pristane i uz saglasnost i prisustvo roditelja/staratelja. O prikupljenim obaveštenjima se sačinjava službena beleška ili zapisnik, koji potpisuje ovlašćeno službeno lice, maloletnik, roditelj/staratelj.
Tokom saslušanja, prema maloletnom licu mora se postupati pažljivo, vodeći računa o zrelosti maloletnika i drugim ličnim osobinama kako je to predviđeno Uputstvom o postupanju policijskih službenika prema maloletnicima i mlađim punoletnim licima. Privatnost maloletnika mora biti zaštićena, a prema maloletniku se ne smeju primenjivati sredstva prinude, osim ako neposledno ugrožava sopstveni život, život ovlašćenog službenog lica ili drugog lica. Od strane policije maloletnik može biti zadržan najduže osam sati.
Pripremni postupak prema maloletniku pokreće se na zahtev javnog tužioca za maloletnike, koji takođe mora biti posebno obučen za rad sa maloletnim učiniocima krivičnog dela. Njegov cilj je da se utvrde sve činjenice koje se odnose na krivično delo, ali i da se oceni zrelost maloletnika, prilike u kojima živi maloletnik kao i druge okolnosti koje se tiču ličnosti maloletnika. Ovaj postupak se vodi u sudu. Tom prilikom se saslušava maloletnik, roditelji a obavezno se mora pribaviti i mišljenje organa starateljstva, koji po dobijanju zahteva Višeg javnog tužilaštva, odnosno Višeg suda, vrši opservaciju maloletnika i njegove porodice, njihov socio-ekonomski status i procenu psihofizičkog kao i vaspitno-obrazovnog statusa maloletnika.
Saslušanju maloletnika u pripremnom postupku moraju prisustvovati javni tužilac, branilac za maloletnike i roditelj, usvojilac, odnosno staratelj.
Maloletnim licima sudi Veće za maloletnike koje čine jedan sudija za maloletnike i dvoje sudija porotnika. Kada primi predlog Javnog tužioca za maloletnike za izricanje krivične sankcije, sudija za maloletnike zakazuje sednicu Veća ili glavni pretres. Sednici veća obavezno prirustvuje maloletno lice i njegovi roditelji kao njegovi zakonski zastupnici, Javni tužilac za maloletnike, branilac i predstavnik organa starateljstva. Kada se postupak završi Veće za maloletnika izriče krivičnu sankciju ili obustavlja postupak. Protiv svake odluke suda maloletnik ima pravo žalbe koju podnosi u roku od osam dana.
Prema maloletnom učiniocu krivičnog dela mogu se primeniti jedan ili više vaspitnih naloga za krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina. U ovom slučaju tužilac odustaje od pokretanja krivičnog postupka.
Uslovi za primenu vaspitnog naloga su: priznanje krivičnog dela od strane maloletnika i njegov odnos prema krivičnom delu i oštećenom. Svrha vaspitnih naloga je da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku, već da se utiče na pravilan razvoj maloletnika kako više ne bi činio krivična dela.
Vaspitni nalog može da traje najduže šest meseci. Izbor i primenjivanje vaspitnog naloga vrši se u saradnji sa roditeljima, usvojiocem ili staraocem maloletnika i nadležnim organom starateljstva. Ukoliko maloletnik ne izvrši nalog kako je dogovoreno Javni tužilac za maloletnike može tražiti da se, ipak, pokrene krivični postupak.
Maloletnicima za učinjena krivična dela mogu se izreći vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora i mere bezbednosti predviđene članom 79. Krivičnog zakona.
Mlađim maloletnicima mogu se izreći samo vaspitne mere a starijim maloletnicima mogu se izreći vaspitne mere, a izuztno može se izreći kazna maloletničkog zatvora.
Pri izboru vaspitne mere sud će posebno uzeti u obzir uzrast i zrelost maloletnika, druga svojstva njegove ličnosti i stepen poremećaja u društvenom ponašanju, težinu dela, pobude iz kojih je učinio, sredinu i prilike u kojima je živeo, ponašanje posle učinjenog krivičnog dela, a posebno da li je sprečio ili pokušao da spreči nastupanje štetne posledice, naknadio ili pokušao da naknadi pričinjenu štetu, da li je prema maloletniku ranije bila izrečena krivična ili prekršajna sankcija, kao i sve druge okolnosti koje mogu biti od uticaja za izricanje one mere kojom će se najbolje postići svrha vaspitnih mera.
Sudski ukor se izriče ako se iz odnosa maloletnika prema učinjenom krivičnom delu i njegove spremnosti da ubuduće ne čini krivična dela može zaključiti da je dovoljno samo ga prekoriti.
Ukoliko je prema maloletniku izrečena posebna obaveza da nadoknadi štetu koju je izazvao, sud će odrediti visinu i način naknade štete radom maloletnika i to najviše 60 časova u periodu od tri meseca. Ukoliko je izrečena mera posebne obaveze koja podrazumeva rad u humanitarnoj organizaciji, maloletnik može raditi najviše 120 časova u periodu od šest meseci.
Mere pojačanog nadzora od strane roditelja, usvojioca ili staraoca sud će izreći ako su oni propustili da vrše potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a su mogućnosti da ovaku brigu i nadzor izvrše.
Ako roditelj, usvojilac odnosno staralac maloletnika nisu u mogućnosti da nad njim vrše nadzor, maloletnik će se smestiti u drugu porodicu koja je voljna da ga primi i koja ima mogućnost da nad njim vrši nadzor.
Ako roditelj, usvojilac ili staralac maloletnika nisu u mogućnosti da vrše pojačan nadzor, maloletnik će se staviti pod nadzor organa starateljstva. Pojačan nadzor u ovom slučaju vrši stručni radnik Centra za socijalni rad koji se brine o školovanju maoletnika, njegovom zaposlenju, odvajanju iz sredine koja na njega štetno utiče, potrebnom lečenju i sređivanju prilika u kojima živi.
Centar za socijalni rad redovno obaveštava Viši sud o načinu i toku realizacije vaspitne mere pojačanog nadzora i ukolko su stvoreni zakonski uslovi, pedlaže obustavu istih.
Meru pojačanog nadzora uz obavezu dnevnog boravka u ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika sud će izreći ako je uz neku od odgovarajućih vaspitnih mera pojačanog nadzora potrebno i angažovanje stručnih lica u posebnoj ustanovi koja se bavi vaspitavanjem i obrazovanjem maloletnika.
Mere pojačanog nadzora traju od šest meseci do dve godine a sud naknadno u saradnji sa nadležnim Centrom, odlučuje o njenom prestanku.
Sud će izreći meru upućivanja u vaspitnu ustanovu kad maloletnika treba izdvojiti iz dotadašnje sredine i obezbediti mu pomoć i stalni nadzor od strane stručnih lica. Maloletnik u vaspitnoj ustanovi može ostati najmanje šest meseci i najviše dve godine.
Meru upućivanja u vaspitno popravni dom sud će izreći prema maloletniku prema kome pored izdvajanja iz dotadašnje sredine treba primeniti pojačane mere nadzora i posebne stručne programe vaspitanja. Maloletnik u vaspitno-popravnom domu može ostati najmanje šest meseci a najviše četiri godine.
Prema maloletniku ometenom u psihofizičkom razvoju ili sa psihičkim poremećajima sud može izreći meru upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.
Starijem maloletniku koji je učinio krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora od pet godina, može se izreći kazna maloletničkog zatvora ako zbor visokog stepena krivice, prirode i težine krivičnog dela ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru. Maloletnički zatvor ne može biti kraći od šest meseci ni duži od pet godina. Za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora 20 godina ili teža kazna, ili u slučaju sticanja najmanje dva krivična dela za koje je propisana kazna zatvora teža od 10 godina, maloletnički zatvor može se izreći u trajanju od 10 godina.
Ako se posle donošenja odluke o izricanju posebne obaveze, mere pojačanog nadzora ili zavodske mere pojave okolnosti kojih nije bilo u vreme donošenja odluke ili se za njih nije znalo, a koje bi značajno uticale na izvor vaspitne mere, ili ako se odluke ne može izvršiti usled odbijanja maloletnika ili njegovih roditelja da postupe po izrečenoj vaspitnoj meri, sud može obustaviti izvršenje ili izrečenu meru zameniti drugom merom.
Poslednjih godina primetan je porast krivičnih dela u vezi opojnih droga, odnosno maloletnici su uglavnom korisnici narkotika, a manje počinioci ovih dela (radnje “držanja droge”). Takođe, evidentiran je i porast tzv. “elektronskog nasilja” i zloupotreba maloletnih lica od strane punoletnih počinioca krivičnih dela.
Prema maloletnim učiniocima krivičnih dela primenjuju se odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti mal. lica (stupio na snagu 1. januara 2006. godine). Ove odredbe primenjuju se takođe i na punoletna lica ako su krivična dela učinila kao mlađi punoletnici.
Prema ovom Zakonu maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 14 a nije navršilo 18 godina. Mlađi maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 14, a nije navršilo 16 godina. Stariji maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 16, a nije navršilo 18 godina. Mlađe punoletno lice je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 18, a u vreme suđenja nije navršilo 21 godinu.
Prema maloletniku koji nije napunio 14 godina, a učinio je krivično delo, ne mogu se izreći krivične sankcije koje predviđa Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela.
U ovom slučaju Više javno tužilaštvo obaveštava Centar za socijalni rad, koji u okviru svojih ovlašćenja obavlja savetodavni razgovor sa maloletnikom i njegovim roditeljima.
Svi postupci vezani za krivično-pravnu zaštitu maloletnika su u nadležnosti Višeg suda, odnosno Višeg javnog tužilaštva.
Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela garantovana su i prava maloletnika. Maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom celog postupka. Ukoliko maloletnik i njegova porodica nisu u mogućnosti da obezbede advokata, sud mora dodeliti branioca po službenoj dužnosti a troškovi padaju na teret države. Advokat maloletnika može biti samo onaj advokat koji je posebno obučen za rad sa mladima i koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih. Dok traje postupak prema maloletniku javnost je obavezno isključena. Maloletniku se ne može suditi u odsustvu.
Maloletnik može biti pozvan u svojstvu građanina i osumnjičenog tokom predkrivičnog postupka. Prema maloletniku se mogu primenjivati sledeća zakonska ovlašćenja: prikupljanje obaveštenja, saslušanje u svojstvu osumnjičenog, prinudno dovođenje ako se maloletnik ne odazove na poziv, lišenje slobode, raspisivanje potrage, podnošenje krivičnih i prekršajnih prijava. Maloletnik može biti podvrgnut poligrafskom ispitivanju, ali samo ukoliko sam na to pristane i uz saglasnost i prisustvo roditelja/staratelja. O prikupljenim obaveštenjima se sačinjava službena beleška ili zapisnik, koji potpisuje ovlašćeno službeno lice, maloletnik, roditelj/staratelj.
Tokom saslušanja, prema maloletnom licu mora se postupati pažljivo, vodeći računa o zrelosti maloletnika i drugim ličnim osobinama kako je to predviđeno Uputstvom o postupanju policijskih službenika prema maloletnicima i mlađim punoletnim licima. Privatnost maloletnika mora biti zaštićena, a prema maloletniku se ne smeju primenjivati sredstva prinude, osim ako neposledno ugrožava sopstveni život, život ovlašćenog službenog lica ili drugog lica. Od strane policije maloletnik može biti zadržan najduže osam sati.
Pripremni postupak prema maloletniku pokreće se na zahtev javnog tužioca za maloletnike, koji takođe mora biti posebno obučen za rad sa maloletnim učiniocima krivičnog dela. Njegov cilj je da se utvrde sve činjenice koje se odnose na krivično delo, ali i da se oceni zrelost maloletnika, prilike u kojima živi maloletnik kao i druge okolnosti koje se tiču ličnosti maloletnika. Ovaj postupak se vodi u sudu. Tom prilikom se saslušava maloletnik, roditelji a obavezno se mora pribaviti i mišljenje organa starateljstva, koji po dobijanju zahteva Višeg javnog tužilaštva, odnosno Višeg suda, vrši opservaciju maloletnika i njegove porodice, njihov socio-ekonomski status i procenu psihofizičkog kao i vaspitno-obrazovnog statusa maloletnika.
Saslušanju maloletnika u pripremnom postupku moraju prisustvovati javni tužilac, branilac za maloletnike i roditelj, usvojilac, odnosno staratelj.
Maloletnim licima sudi Veće za maloletnike koje čine jedan sudija za maloletnike i dvoje sudija porotnika. Kada primi predlog Javnog tužioca za maloletnike za izricanje krivične sankcije, sudija za maloletnike zakazuje sednicu Veća ili glavni pretres. Sednici veća obavezno prirustvuje maloletno lice i njegovi roditelji kao njegovi zakonski zastupnici, Javni tužilac za maloletnike, branilac i predstavnik organa starateljstva. Kada se postupak završi Veće za maloletnika izriče krivičnu sankciju ili obustavlja postupak. Protiv svake odluke suda maloletnik ima pravo žalbe koju podnosi u roku od osam dana.
Prema maloletnom učiniocu krivičnog dela mogu se primeniti jedan ili više vaspitnih naloga za krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina. U ovom slučaju tužilac odustaje od pokretanja krivičnog postupka.
Uslovi za primenu vaspitnog naloga su: priznanje krivičnog dela od strane maloletnika i njegov odnos prema krivičnom delu i oštećenom. Svrha vaspitnih naloga je da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku, već da se utiče na pravilan razvoj maloletnika kako više ne bi činio krivična dela.
Vaspitni nalog može da traje najduže šest meseci. Izbor i primenjivanje vaspitnog naloga vrši se u saradnji sa roditeljima, usvojiocem ili staraocem maloletnika i nadležnim organom starateljstva. Ukoliko maloletnik ne izvrši nalog kako je dogovoreno Javni tužilac za maloletnike može tražiti da se, ipak, pokrene krivični postupak.
Maloletnicima za učinjena krivična dela mogu se izreći vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora i mere bezbednosti predviđene članom 79. Krivičnog zakona.
Mlađim maloletnicima mogu se izreći samo vaspitne mere a starijim maloletnicima mogu se izreći vaspitne mere, a izuztno može se izreći kazna maloletničkog zatvora.
Pri izboru vaspitne mere sud će posebno uzeti u obzir uzrast i zrelost maloletnika, druga svojstva njegove ličnosti i stepen poremećaja u društvenom ponašanju, težinu dela, pobude iz kojih je učinio, sredinu i prilike u kojima je živeo, ponašanje posle učinjenog krivičnog dela, a posebno da li je sprečio ili pokušao da spreči nastupanje štetne posledice, naknadio ili pokušao da naknadi pričinjenu štetu, da li je prema maloletniku ranije bila izrečena krivična ili prekršajna sankcija, kao i sve druge okolnosti koje mogu biti od uticaja za izricanje one mere kojom će se najbolje postići svrha vaspitnih mera.
Sudski ukor se izriče ako se iz odnosa maloletnika prema učinjenom krivičnom delu i njegove spremnosti da ubuduće ne čini krivična dela može zaključiti da je dovoljno samo ga prekoriti.
Ukoliko je prema maloletniku izrečena posebna obaveza da nadoknadi štetu koju je izazvao, sud će odrediti visinu i način naknade štete radom maloletnika i to najviše 60 časova u periodu od tri meseca. Ukoliko je izrečena mera posebne obaveze koja podrazumeva rad u humanitarnoj organizaciji, maloletnik može raditi najviše 120 časova u periodu od šest meseci.
Mere pojačanog nadzora od strane roditelja, usvojioca ili staraoca sud će izreći ako su oni propustili da vrše potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a su mogućnosti da ovaku brigu i nadzor izvrše.
Ako roditelj, usvojilac odnosno staralac maloletnika nisu u mogućnosti da nad njim vrše nadzor, maloletnik će se smestiti u drugu porodicu koja je voljna da ga primi i koja ima mogućnost da nad njim vrši nadzor.
Ako roditelj, usvojilac ili staralac maloletnika nisu u mogućnosti da vrše pojačan nadzor, maloletnik će se staviti pod nadzor organa starateljstva. Pojačan nadzor u ovom slučaju vrši stručni radnik Centra za socijalni rad koji se brine o školovanju maoletnika, njegovom zaposlenju, odvajanju iz sredine koja na njega štetno utiče, potrebnom lečenju i sređivanju prilika u kojima živi.
Centar za socijalni rad redovno obaveštava Viši sud o načinu i toku realizacije vaspitne mere pojačanog nadzora i ukolko su stvoreni zakonski uslovi, pedlaže obustavu istih.
Meru pojačanog nadzora uz obavezu dnevnog boravka u ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika sud će izreći ako je uz neku od odgovarajućih vaspitnih mera pojačanog nadzora potrebno i angažovanje stručnih lica u posebnoj ustanovi koja se bavi vaspitavanjem i obrazovanjem maloletnika.
Mere pojačanog nadzora traju od šest meseci do dve godine a sud naknadno u saradnji sa nadležnim Centrom, odlučuje o njenom prestanku.
Sud će izreći meru upućivanja u vaspitnu ustanovu kad maloletnika treba izdvojiti iz dotadašnje sredine i obezbediti mu pomoć i stalni nadzor od strane stručnih lica. Maloletnik u vaspitnoj ustanovi može ostati najmanje šest meseci i najviše dve godine.
Meru upućivanja u vaspitno popravni dom sud će izreći prema maloletniku prema kome pored izdvajanja iz dotadašnje sredine treba primeniti pojačane mere nadzora i posebne stručne programe vaspitanja. Maloletnik u vaspitno-popravnom domu može ostati najmanje šest meseci a najviše četiri godine.
Prema maloletniku ometenom u psihofizičkom razvoju ili sa psihičkim poremećajima sud može izreći meru upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.
Starijem maloletniku koji je učinio krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora od pet godina, može se izreći kazna maloletničkog zatvora ako zbor visokog stepena krivice, prirode i težine krivičnog dela ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru. Maloletnički zatvor ne može biti kraći od šest meseci ni duži od pet godina. Za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora 20 godina ili teža kazna, ili u slučaju sticanja najmanje dva krivična dela za koje je propisana kazna zatvora teža od 10 godina, maloletnički zatvor može se izreći u trajanju od 10 godina.
Ako se posle donošenja odluke o izricanju posebne obaveze, mere pojačanog nadzora ili zavodske mere pojave okolnosti kojih nije bilo u vreme donošenja odluke ili se za njih nije znalo, a koje bi značajno uticale na izvor vaspitne mere, ili ako se odluke ne može izvršiti usled odbijanja maloletnika ili njegovih roditelja da postupe po izrečenoj vaspitnoj meri, sud može obustaviti izvršenje ili izrečenu meru zameniti drugom merom.
Svrha krivičnih sankcija je da se pojačanim nadzorom, pružanjem zaštite i pomoći, kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče na jačanje lične odgovornosti maloletnika, na vaspitanje i pravilan razvoj ličnosti, kako bi se omogućilo ponovno uključivanje u društvenu zajednicu.
Prema maloletniku se može izreći pritvor, samo izuzetno, ukoliko se smatra da se svrha pritvora ne može postići privremenim smeštajem u prihvatilište, vaspitnu ili sličnu ustanovu, stavljanjem pod nazor organa starateljstva ili smeštajem u drugu porodicu. Pritvor u pripremnom postupku može trajati najduže mesec dana ali ga Veće za maloletnike istog suda iz opravdanih razloga može produžiti najduže za još mesec dana. Ako se po završetku pripremnog postupka pokrene postupak pred Većem za maloletnike pritvor može trajati najduže šest meseci za starije maloletnike (lica od 16-18 godina), a najduže četiri meseca za mlađe maloletnike (lica od 14-16 godina).
Vaspitni nalozi su:
- poravnanje sa oštećenim kako bi se nadoknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile štetne posledice dela;
- redovno pohađanje škole ili odlaženje na posao;
- uključivanje bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja;
- podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga;
- uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj ustanovi ili savetovalištu.
Sud maloletniku može izreći jednu ili više posebnih obaveza a to su:
- da se izvini oštećenom;
- da u okviru sopstvenih mogućnosti nadoknadi štetu koju je prouzrokovao;
- da redovno pohađa školu ili ne izostaje sa posla;
- da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima;
- da se, bez naknade, uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja;
- da se uključi u određene sportske aktivnosti;
- da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga;
- da su uključi u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu i da postupa po programima rada koji su za njega sačinjeni u tim ustanovama;
- da pohađa kurseve za stručno osposobljavanje ili da se priprema i polaže ispite kojima se proverava određeno znanje;
- da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta, bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljstva.
Posebne obaveze mogu trajati do jedne godine.
Vaspitne mere:
- mere upozorenja i usmeravanja, sudski ukor i posebne obaveze
- mere pojačanog nadzora, pojačan nadzor od strane roditelja, uspojioca ili staraoca, pojačan nadzor u drugoj porodici, pojačan nadzor od strane organa starateljstva, pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika
- zavodske mere, upćivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-poprav ni dom, upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.
Vesna Brajić, pedagog, porodični savetnik, supervizor služb e za zaštitu dece i mladih
Najnoviji broj
18. april 2024.
