U BIBLIOTECI KOCELjEVAČKOJ ODRŽANA JOŠ JEDNA LIKOVNA KOLONIJA
Njeno veličanstvo - Knjiga
Ovogodišnja međunarodna likovna kolonija u Koceljevi, koja se održava osmi put za redom, pod pokroviteljstvom opštinske uprave Koceljeva a u organizaciji Zavičajnog odeljenja Biblioteke “Janko Veselinović”, okupila je 12 umetnika. Tom prilikom nastala su dela inspirisana knjigom ali i prirodnim lepotama tamnavskog kraja.
Među onima koji su na njoj prvi put učestvovali bila je Mileva Vojinović Bogdanović iz Nikšića.
–Ja sam oduševljena. Lepo je društvo, fino funkcionišemo, družimo se, radimo. Domaćini su dobri. Imamo finu saradnju i oni su jako posvećeni čitavoj priči. Što se slikanja tiče volim da radim prvenstveno stare kapije, pejzaže ali i mrtve prirode. Nisam za sada izlazila iz tog okvira jer sam slikar amater. Imam par izložbi i likovnih kolonija i to je moje iskustvo za sada. Pre desetak godina sam se odvažila da se upustim u ovu avanturu - rekla je gošća iz Crne Gore koja je na ovu likovnu koloniju došla na poziv svog kolege, umetnika Branka Vasiljevića iz Beograda koji je u Koceljevi i njenim manifestacijama prepoznao želju da se, kako je istakao, kultura udene tamo gde je nema.
Slikar i fotograf izrazio je spremnost da učestvuje u projektima vezanim za kulturu u ovom mestu.
–Drugi put sam ovde. Prvi put sam bio prošle godine i moje slike su viđene na fejsbuk profilu i ostavile su utisak. Bilo je to jedno od mojih prvih iskustava u likovnim kolonijama. Vredelo je meni, a valjda i domaćinu. Razmenili smo lepu energiju i smisao svega ovoga je ispunjen potpuno. Zavoleo sam kompletnu akciju i nekako sam spreman da se ja dajem u toj priči, zato što je to kultura. Mislim da svako treba da da nešto od sebe - otkriva Branko koji je na prošlogodišnjem Festivalu zimnice zabeležio fascinantne detalje svojim foto-aparatom. Ovaj umetnik ima neverovatan dar zapažanja a njegove fotografije nastale tom prilikom ubuduće će oplemeniti prostor biblioteke.
–Već je akcija u toku i u prostoriji koja će biti dečji odeljak biće izložene fotografije koje sam napravio prošle godine, za vreme karnevala. Tu je negde ugrađen moj senzibilitet, ali bilo mi je lako da zabeležim divne trenutke, divne kadrove, tako da ni rezultat stvarno nije loš. Ja ga volim- zaključio je Vasiljević koji je, govoreći o impresijama vezanim za sam Festival zimnice napomenuo da je to jedna vrlo pristojna manifestacija.
–Prijatna atmosfera, ljudi raspoloženi. Može se porediti sa manifestacijom Berba grožđa u Smederevu. Pomalo sam navijač Koceljeve jer vidim da postoje napori da se udene kultura tamo gde je nema, da postoji podmladak dečji, da su deca vesela, inspirisana i motivisana i treba ih u tome podržati- izjavio je Branko.
Osim gostiju u likovnoj koloniji su učestvovali i umetnici iz Koceljeve. Isidora Mandić, učenica trećeg razreda Srednje umetničke škole u Šapcu za to je dobila prvu priliku. Kaže da oduvek voli da crta i slika, te da je uz tetku Marinu Pavlović, koja je na ovoj koloniji od njenog početka, još od malih nogu počela da se zanima za umetnost a ubrzo je, zatim shvatila da ima i talenta.
–Utisci su odlični. Ovo je moje prvo iskustvo. Dopada mi se proces, osećaj zajedništva i pripadnosti, razmena iskustava...- priča Isidora. Među učesnicima bila je i Tanja Janković iz Beograda koja je biblioteci koceljevačkoj, školskom odeljenju, ostavila azbuku rađenu u kaligrafiji za koju kaže da je nadogradnja njene profesije.
–Kaligrafija je danas grana likovne umetnosti. Danas je najteže održati neku tradiciju i svake godine se pokazuje koliko je to važno i koliko je ljudima umetnost bitan deo života- smatra Tanja koja nije krila zadovoljstvo zbog činjenice da se ovogodišnja likovna kolonija u Koceljevi održavala u prostorijama Biblioteke. Tu ustanovu je definisala kao kuću u kojoj žive knjige, vekovno civilizacijsko bogatstvo, lepota, duša čoveka iz različitih vremena.
–U književnosti ostaje ono što je uvek večno i ljudsko. Menjaju se samo scene i kostimi. Večne potrebe čoveka su uvek iste u svim vekovima. Tako da će ostati zapisano na ovoj likovnoj koloniji da je knjiga i dalje lepa, intrigantna, da ima čitalaca, da i pored tih crnih slutnji i prognoza da je književnost nešto što je iza nas, da će knjiga pripadati prošlosti, to nije tačno. Mislim da je to večna čovekova potreba i raduje me što se baš na tom poprištu dešava ova lepota. Svako od nas će ostaviti nešto što će krasiti zidove. Učite i čitajte. Ozbiljne knjige čitajte. Život sve ostalo sam obavi- poručila je gošća iz Beograda.
Među onima koji su na njoj prvi put učestvovali bila je Mileva Vojinović Bogdanović iz Nikšića.
–Ja sam oduševljena. Lepo je društvo, fino funkcionišemo, družimo se, radimo. Domaćini su dobri. Imamo finu saradnju i oni su jako posvećeni čitavoj priči. Što se slikanja tiče volim da radim prvenstveno stare kapije, pejzaže ali i mrtve prirode. Nisam za sada izlazila iz tog okvira jer sam slikar amater. Imam par izložbi i likovnih kolonija i to je moje iskustvo za sada. Pre desetak godina sam se odvažila da se upustim u ovu avanturu - rekla je gošća iz Crne Gore koja je na ovu likovnu koloniju došla na poziv svog kolege, umetnika Branka Vasiljevića iz Beograda koji je u Koceljevi i njenim manifestacijama prepoznao želju da se, kako je istakao, kultura udene tamo gde je nema.
Slikar i fotograf izrazio je spremnost da učestvuje u projektima vezanim za kulturu u ovom mestu.
–Drugi put sam ovde. Prvi put sam bio prošle godine i moje slike su viđene na fejsbuk profilu i ostavile su utisak. Bilo je to jedno od mojih prvih iskustava u likovnim kolonijama. Vredelo je meni, a valjda i domaćinu. Razmenili smo lepu energiju i smisao svega ovoga je ispunjen potpuno. Zavoleo sam kompletnu akciju i nekako sam spreman da se ja dajem u toj priči, zato što je to kultura. Mislim da svako treba da da nešto od sebe - otkriva Branko koji je na prošlogodišnjem Festivalu zimnice zabeležio fascinantne detalje svojim foto-aparatom. Ovaj umetnik ima neverovatan dar zapažanja a njegove fotografije nastale tom prilikom ubuduće će oplemeniti prostor biblioteke.
–Već je akcija u toku i u prostoriji koja će biti dečji odeljak biće izložene fotografije koje sam napravio prošle godine, za vreme karnevala. Tu je negde ugrađen moj senzibilitet, ali bilo mi je lako da zabeležim divne trenutke, divne kadrove, tako da ni rezultat stvarno nije loš. Ja ga volim- zaključio je Vasiljević koji je, govoreći o impresijama vezanim za sam Festival zimnice napomenuo da je to jedna vrlo pristojna manifestacija.
–Prijatna atmosfera, ljudi raspoloženi. Može se porediti sa manifestacijom Berba grožđa u Smederevu. Pomalo sam navijač Koceljeve jer vidim da postoje napori da se udene kultura tamo gde je nema, da postoji podmladak dečji, da su deca vesela, inspirisana i motivisana i treba ih u tome podržati- izjavio je Branko.
Osim gostiju u likovnoj koloniji su učestvovali i umetnici iz Koceljeve. Isidora Mandić, učenica trećeg razreda Srednje umetničke škole u Šapcu za to je dobila prvu priliku. Kaže da oduvek voli da crta i slika, te da je uz tetku Marinu Pavlović, koja je na ovoj koloniji od njenog početka, još od malih nogu počela da se zanima za umetnost a ubrzo je, zatim shvatila da ima i talenta.
–Utisci su odlični. Ovo je moje prvo iskustvo. Dopada mi se proces, osećaj zajedništva i pripadnosti, razmena iskustava...- priča Isidora. Među učesnicima bila je i Tanja Janković iz Beograda koja je biblioteci koceljevačkoj, školskom odeljenju, ostavila azbuku rađenu u kaligrafiji za koju kaže da je nadogradnja njene profesije.
–Kaligrafija je danas grana likovne umetnosti. Danas je najteže održati neku tradiciju i svake godine se pokazuje koliko je to važno i koliko je ljudima umetnost bitan deo života- smatra Tanja koja nije krila zadovoljstvo zbog činjenice da se ovogodišnja likovna kolonija u Koceljevi održavala u prostorijama Biblioteke. Tu ustanovu je definisala kao kuću u kojoj žive knjige, vekovno civilizacijsko bogatstvo, lepota, duša čoveka iz različitih vremena.
–U književnosti ostaje ono što je uvek večno i ljudsko. Menjaju se samo scene i kostimi. Večne potrebe čoveka su uvek iste u svim vekovima. Tako da će ostati zapisano na ovoj likovnoj koloniji da je knjiga i dalje lepa, intrigantna, da ima čitalaca, da i pored tih crnih slutnji i prognoza da je književnost nešto što je iza nas, da će knjiga pripadati prošlosti, to nije tačno. Mislim da je to večna čovekova potreba i raduje me što se baš na tom poprištu dešava ova lepota. Svako od nas će ostaviti nešto što će krasiti zidove. Učite i čitajte. Ozbiljne knjige čitajte. Život sve ostalo sam obavi- poručila je gošća iz Beograda.
V. Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
