DEMOKRATIJA POD KONTROLOM

Retko se dešava da neki pravni akt još u svojoj ranoj verziji izazove tako velike polemike u najširoj javnosti, kao što je to izazvao Nacrt zakona o štrajku, koji Vlada Republike Srbije tek treba da utvrdi i kao svoj predlog dostavi Narodnoj skupštini. Kad se tako nešto desi i kad mediji počnu da se „utrkuju“ kako bi objasnili posledice ovog zakona po razvoj demokratije u Srbiji, onda to znači da je „vrag odneo šalu“ i da se u političkom životu ove zemlje dešavaju velika i ozbiljna previranja.
Zašto je Nacrt zakona o štrajku izazvao toliko burne reakcije? Zašto u „moru“ propisa koje gotovo svakodnevno usvaja Narodna skupština kako bi domaću normativu uskladila sa evropskim standardima, ovaj zakon postaje meta preispitivanja i osporavanja.
Zato, valjda, što udara na elementarno ljudsko pravo, za koje su se generacije radnika, tokom poslednja dva veka, borile golim životima. Iz štrajka nezadovoljnih i gladnih, koji su pružali otpor bezmernoj eksploataciji, izrasle su tekovine savremenih ljudskih prava i sloboda. Ljudi za te tekovine misle da se podrazumevaju, da su „s neba pale“. Jesu đavola! Koliko je samo znoja, suza i krvi, koliko batina i ljudskih žrtava dato da poslodavci prihvate osmočasovno radno vreme, pravo na sindikalno organizovanje, pravo na zaštitu na radu, na socijalno i zdravstveno osiguranje, na plaćeni godišnji odmor, na penziju... Iz tih prava koja je svetska najamna radna snaga sticala teškom borbom na ulicama Pariza, Njujorka, Londona, Berlina, Moskve, ali i Beograda i drugih srpskih varoši, izrasla je velika i čvrsta građevina savremenog demokratskog društva. Izraslo je pravo na jednakost polova, odnosno rodna ravnopravnost, pravo na različitost grupa, pravo na izražavanje te različitosti. Štrajkovi nezadovoljnih najamnika, vođeni tokom poslednja dva veka savremene svetske istorije, obezbedili su trajnost demokratskih institucija kakve danas poznajemo i koje su uzor svim nezadovljnim nacijama. Te nacije, u najudaljenijim delovima planete, u zemljama u kojima vladaju diktature i dominacija manjine, zagledane u evropske demokratske tekovine, na ulicama svojih prestonica pokušavaju da se izbore za ono što se u Evropi odavno podrazumeva. Pokušavaju da se izbore na elementarno pravo na rad, na sindikalno organizovanje i na zaštitu svojih prava koja ostvaruju u procesu rada.