Foto: Biblioteka šabačka
Dan Biblioteke šabačke
Čuvar sveznanja
„Nije dovoljno voleti knjige i mnogo čitati da biste bili bibliotekar, to jeste nužan, ali ne i dovoljan uslov, moramo dalje i više! Život uglavnom lomi one najjače da bi im pokazao kako čovek može brzo da se uspravi. Slabiće ne dira, oni i tako ceo život provedu na kolenima“
Šabački hram sveznanja uvek otvorenih vrata, širokih vidika, posvećeno odoleva vremenu, čvrsto brani temelje na kojima je izgrađen, a u svojoj riznici kao da je pronašao eliksir mladosti. Vreme prolazi, a vrt gde cveta najpoznatija magnolija u gradu „skriva“ tradiciju čitališta dugu skoro dva veka. Najstarija ustanova kulture u gradu, Bilioteka šabačka, 11. oktobra obležila je 172 godine postojanja u prisustvu predstavnika Grada, prijatelja, saradnika i najvernijih, strastvenijih biliofila.
Bibliotekari nisu samo vrsni poznavaoci književnosti, nego i talentovani muzički umetnici što su pokazale članice Bibliotečkog pevačkog društva (Kristina Aleksić, Aleksandra Tomić Erdevički, Ana Pavić i Duška Vasić) koje su izvele kompoziciju „Žubor voda žuborila“, uz klavirsku pratnju profesorke Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“ Sonje Živković.
Direktorka Jelena Podgorac Jovanović podsetila je pristune na svečanosti da su knjige čuvari pamćenja, istorija, mesto susreta svetova, najživopisnije putovanje za um i dušu, a bibilioteke "skladišta" tog blaga. U svom obraćanju pokušala da odgonetne i dočara ko je biliotekar i šta su draži posla. Iako nismo zvanično zatražili dozvolu da podelimo misli gospođe Podgorac Jovanović, nadamo se da neće zameriti.
„Ko je Bibliotekar? Bibliotekar je katalogizator, bibliograf, priređivač, osoba koja odgovara na pitanja, osoba koja priča deci priče, koja planira ili rukovodi. Bibliotekari Biblioteke šabačke su i glumci, spikeri, novinari, profesionalni nosači knjiga, predavači, voditelji kvizova i radionica, učenici, prenosioci tradicije, recitatori, poete, tvorci sajtova i programa, režiseri, dramaturzi, scenaristi, fotografi, kamermani, montažeri, dobrovoljci, dobrotvorci, volonteri, junaci iz bajki. Bibliotekari su ljudi s duhom koji dobar duh šire, majstori, krojačice, šnajderke, frizerke, šminkerke, ljubitelji prirode koji se s pesnicima druže, strogi stručni žiri i komisije, čuvari grada u vanrednim situacijama, pevačko društvo i modeli, muzičari, pijanisti, čuvari i tvorci kulture, slavljenici, rođendanci, kuvarice i pekarke. Ponosni roditelji kćerki i sinova, bliznakinja i trojki, budućih velikih čitalaca zato što su od rođenja nadojeni primerom i znaju da su ‘rođeni za čitanje’, brižni, požrtvovani, složni, ‘kadri stići i uteći i na strašnom mestu postojati’, smireni, nepristrasni i fokusiran na svet oko sebe, marljivi perfekcionisti, nekad ekscentrični, snalažljivi, poznavaoci različitih oblasti i vešti u istraživanju, a jaki samo kada drže jedni druge za ruku!
Da li ste ikada nekome rekli: ‘Ne možeš biti bibliotekar – ne izgledaš tako.’ A kako bi trebalo da izgledamo? Pitajte bilo koju osobu na ulici koja slika im pada na pamet kad pomisle na bibliotekarku i neizbežno će reći: ‘To je starija žena, sa kosom u punđi, sa naočarima, u kardiganu i razumnim (što znači ružnim) cipelama. I obično govori ‘PSSST’ vrlo često!’
Nije dovoljno voleti knjige i mnogo čitati da biste bili bibliotekar, to jeste nužan, ali ne i dovoljan uslov, moramo dalje i više! Život uglavnom lomi one najjače da bi im pokazao kako čovek može brzo da se uspravi. Slabiće ne dira, oni i tako ceo život provedu na kolenima. Ljudi će uvek bacati kamenje na vaš put, na vama je šta ćete od kamenja napraviti – zid ili most. U Biblioteci šabačkoj ne stajemo kada smo umorni, već kada posao završimo. Šta mislimo, to postanemo. Kako osećamo, tako privlačimo, šta zamišljamo, to stvorimo.
Možda nisam istraživač ili avanturista, tragač za blagom, umetnik, ali ponosna sam na ono što jesam. Ja sam bibliotekarka.“
Šabački hram sveznanja uvek otvorenih vrata, širokih vidika, posvećeno odoleva vremenu, čvrsto brani temelje na kojima je izgrađen, a u svojoj riznici kao da je pronašao eliksir mladosti. Vreme prolazi, a vrt gde cveta najpoznatija magnolija u gradu „skriva“ tradiciju čitališta dugu skoro dva veka. Najstarija ustanova kulture u gradu, Bilioteka šabačka, 11. oktobra obležila je 172 godine postojanja u prisustvu predstavnika Grada, prijatelja, saradnika i najvernijih, strastvenijih biliofila.
Bibliotekari nisu samo vrsni poznavaoci književnosti, nego i talentovani muzički umetnici što su pokazale članice Bibliotečkog pevačkog društva (Kristina Aleksić, Aleksandra Tomić Erdevički, Ana Pavić i Duška Vasić) koje su izvele kompoziciju „Žubor voda žuborila“, uz klavirsku pratnju profesorke Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“ Sonje Živković.
Direktorka Jelena Podgorac Jovanović podsetila je pristune na svečanosti da su knjige čuvari pamćenja, istorija, mesto susreta svetova, najživopisnije putovanje za um i dušu, a bibilioteke "skladišta" tog blaga. U svom obraćanju pokušala da odgonetne i dočara ko je biliotekar i šta su draži posla. Iako nismo zvanično zatražili dozvolu da podelimo misli gospođe Podgorac Jovanović, nadamo se da neće zameriti.
„Ko je Bibliotekar? Bibliotekar je katalogizator, bibliograf, priređivač, osoba koja odgovara na pitanja, osoba koja priča deci priče, koja planira ili rukovodi. Bibliotekari Biblioteke šabačke su i glumci, spikeri, novinari, profesionalni nosači knjiga, predavači, voditelji kvizova i radionica, učenici, prenosioci tradicije, recitatori, poete, tvorci sajtova i programa, režiseri, dramaturzi, scenaristi, fotografi, kamermani, montažeri, dobrovoljci, dobrotvorci, volonteri, junaci iz bajki. Bibliotekari su ljudi s duhom koji dobar duh šire, majstori, krojačice, šnajderke, frizerke, šminkerke, ljubitelji prirode koji se s pesnicima druže, strogi stručni žiri i komisije, čuvari grada u vanrednim situacijama, pevačko društvo i modeli, muzičari, pijanisti, čuvari i tvorci kulture, slavljenici, rođendanci, kuvarice i pekarke. Ponosni roditelji kćerki i sinova, bliznakinja i trojki, budućih velikih čitalaca zato što su od rođenja nadojeni primerom i znaju da su ‘rođeni za čitanje’, brižni, požrtvovani, složni, ‘kadri stići i uteći i na strašnom mestu postojati’, smireni, nepristrasni i fokusiran na svet oko sebe, marljivi perfekcionisti, nekad ekscentrični, snalažljivi, poznavaoci različitih oblasti i vešti u istraživanju, a jaki samo kada drže jedni druge za ruku!
Da li ste ikada nekome rekli: ‘Ne možeš biti bibliotekar – ne izgledaš tako.’ A kako bi trebalo da izgledamo? Pitajte bilo koju osobu na ulici koja slika im pada na pamet kad pomisle na bibliotekarku i neizbežno će reći: ‘To je starija žena, sa kosom u punđi, sa naočarima, u kardiganu i razumnim (što znači ružnim) cipelama. I obično govori ‘PSSST’ vrlo često!’
Nije dovoljno voleti knjige i mnogo čitati da biste bili bibliotekar, to jeste nužan, ali ne i dovoljan uslov, moramo dalje i više! Život uglavnom lomi one najjače da bi im pokazao kako čovek može brzo da se uspravi. Slabiće ne dira, oni i tako ceo život provedu na kolenima. Ljudi će uvek bacati kamenje na vaš put, na vama je šta ćete od kamenja napraviti – zid ili most. U Biblioteci šabačkoj ne stajemo kada smo umorni, već kada posao završimo. Šta mislimo, to postanemo. Kako osećamo, tako privlačimo, šta zamišljamo, to stvorimo.
Možda nisam istraživač ili avanturista, tragač za blagom, umetnik, ali ponosna sam na ono što jesam. Ja sam bibliotekarka.“
Dušan Stanojević, dobitnik je prošlogodišnje nagrade za najboljeg čitaoca, Marta Jovanović, učenica trećeg razreda Osnovne škole „Jevrem Obrenović“ i Luka Rašević, učenik petog razreda Osnovne škole „Vuk Stefanović Karadžić“ najbolji su predstavnici Dečjeg odeljenja, dok su se na Odeljenju za odrasle, po izboru i broju pročitanih knjiga izdvojile dve dame, Daniela Berić Damnjanović, profesorka književnosti u Ekonomskoj školi „Stana Milanović“ i Nataša Starčević, asistentkinja za pedagoške predmete u Visokoj školi strukovnih studija za vaspitače.
Najnoviji broj
25. april 2024.
