FK MAČVA – 100 GODINA POSTOJANjA
RATNE IGRE I IGRICE
„Stara dama“ osnovana je nekoliko meseci posle užasnog Velikog rata, MAČVA (odnosno HAJDUK) nastali su u gradu koji je još bio u ruševinama, a u veku trajanja, živela je Mačva na teritoriji gde su vođena dva rata (1941-1944) i (mart-jun 1999), dok je Građanski rat (1991-1995) „palio“ i rušio van Šapca, no reperkusije je nosila i Mačva.
Nacisti zaustavili pohod ka eliti
Šabačka MAČVA je imala moćan tim u sezoni 1940/41. U to zloslutno proleće 1941. MAČVA je cvetala pojačana velemajstorima Hilkovecom, Ferijem, Štajnerom, igračima pristiglim u „Kladovskom transportu“. Pobedili su u Novom Sadu (NAK), igrali nerešeno protiv Građanskog u Mitrovici, pobedili Železniar u Inđiji 3:2 (23. marta 1941.) i sigurno da bi stigli do titule i najvišeg ranga, ali je usledio 6. april, a potom i 17. april i okupacija nacističke Nemačke, Kraljevina Jugoslavija je nestala. Stalo je sve, stao je fudbal. „Švabe“ su prekinuli snove, između ostalih: Grkčevića, Sinđelića, Popovića, Stajčića, Save Stefanovića, Anđelića Farkaša, Bogićevića, Stankovića Pende, Radoševića Lođina, Genca i drugih...
Tek naredne, 1942. godine oživljavaju utakmice, najpre kroz prijateljske okršaje u okupiranoj Srbiji. U prvoj je pobeđeno Jedinstvo iz Beograda, a ligaška takmičenja startuju 1943. Mačva igra za prvaka Valjevskog loptačkog podsaveza. Pobeđuje Trgovački (Obrenovac) u dve utakmice (2:1, 2:2), ali u meču za najviši rang teritorije Srbije gubio od Jasenice iz Smederevske Palanke.
U leto 1943. godine MAČVA u dvomečima je bolja od Srbadije (Loznica) i Trgovačkog iz Valjeva čime osvaja titulu prvaka Okružnog načelstva. Ekipa u sezoni 1943/44. nastupa u novom prvenstvu VLP protiv ekipa „Srbadije“, Trgovačkog (oba Loznica) i Zorke (Šabac). Mnogo više prijateljskih, nego takmičarskih mečeva Šapčani igraju u ovom periodu. Rivali su i poznati breogradski klubovi. Poslednji meč u okupaciji MAČVA je izgubila od velikog BSK-a 3:1 (20.08.1944). Istakao se u gostujućoj ekipi Rajko Mitić.
„Gorki“ slučaj Bugojna
U osmom. kolu Druge savezne u sezoni 1991/92. MAČVA je trebalo da gostuje ekipi „Iskre“ u Bugojnu. Iz ovog kluba su u Šabac nekoliko dana ranije pristigla dva teleksa i telegram u kome je navedeno da utakmice neće biti i da predstavnicima Šapca ne može biti garantovana bezbednost. Kao razlog za odlaganje bosanski klub je naveo „uznemirenost sredine zbog prisustva rezervnog sastava JNA na ovom području“. Ipak, u konsultaciji FSJ-a sa MUP Bosne i Hercegovine, konstatovano je da nema razloga za odlaganje i da MUP ove članice SFR Jugoslavije garantuje bezbednost Mačvi. Tim je krenuo na put, prenoćio u Donjem Vakufu i stigao pred stadion u Bugojnu, a tamo...
„Šapčani su na stadion došli dva sata pre početka utakmice, u 13 časova. Zatekli su samo fudbalere „Iskre“ i grupicu znatiželjnih navijača. Već tada „mačvansci“ su obavešteni da od utakmice neće biti ništa. Stadion je zaključan lancima, a samo je ekonomat bio otvoren. Igralište nije bilo obeleženo, niti su mreže postavljene. Neposredno zatim su stigla službena lica FSJ. Oko 14 časova pristigao je predsednik kluba Nikola Križanac (inače i predsednik stranke HDZ za Bugojno) koji prisutne obaveštava da utakmice neće biti, a isto saopštava i posle kratkog sastanka sa igračima, bez obrazloženja. Preostalo je da zvaničnici FSJ samo sačine zapisnik, međutim jedva su izmolili od ekonoma neku prostoriju iz koje su uklonjeni mašina, papir, pa čak i legitimacije fudbalera „Iskre“. Sve je obavljeno na običnom papiru i hemijskom olovkom...“- piše „Glas Podrinja“ povodom ovog meča. Bogoljub Arnautović, naš pokojni kolega, bio je sa ekipom na ovom, ne baš lepom, gostovanju.
Branko Kalajdžić, predsednik „Mačve“ izjavio je pred delegatom da klub želi da se odigra utakmicu i da ukoliko izgube neće ulagati bilo kakvu žalbu zbog (ne)uslova. Predlog je pozdrvljen od navijača i igrača domaćina, međutim meča nije bilo, jer su mlađi fudbaleri „Iskre“, vidno uplašeni, napustili stadion. Jedan od njih u prolazu, čak, dobaci: „Nisam lud da igram, pa da me neko sutra upuca“.
Pretpostavka je da je Križanac delovao po nalogu ondašnjeg predsednika HDZ Franje Tuđmana, a sve u cilju dokazivanja kako ni u Bosni nema nema uslova za takmičenje na nivou Jugoslavije.
„Najtužnije od svega što se događalo u Bugojnu, bio je plač veterana FK „Iskre“, nekadašnjeg dugogodišnjeg golmana Mirsada Beganovića, koji je suzama pokazao bol zbog svega što se događalo. Reče, najteže mu je što oseća totalni raspad kluba kome je mladost podario...
-Trinaest godina nosim dres Iskre, a ovo nikada nisam doživeo. Ne mogu da shvatim da jedan čovek, naš predsednik, može sam da donosi ovakve odluke. Zahvaljujem se, u ime igrača, ekipi Mačve koja je bila spremna na sve kompromise – izjavio je kapiten „Iskre“ Slobodan Trifunović“
Iako je tog 28. septembra 1991. godine saopšteno da će meč biti registrovan rezultatom 3:0 u korist Mačve, uz silno zgražavanje rukovodstva FSJ zbog ponašanja domaćna, te uveravanje da će Iskra biti kažnjena, epilog je bio drugačiji. FSJ je doneo odluku da se meč mora odigrati, 9. novembra. Domaćin je slavio 2:0. Drugi put u Bugojno su putovali i tamo igrali: Marjanović, Petrović, Aleksić, Popović, Koprivica (Stanković), Krstić, Živanović, Aćimović, Ajdarević, Kostić (Josipović), Katić.
Zbogom „Jugo“
Sezona 1990/91 je poslednja u kojoj su timovi iz Hrvatske igrali u jedinstvenoj Drugoj ligi. Na kraju je NK Zagreb osvojio i titulu, plasirao se u najviši rang, no već krajem lige je Hrvatska proglasila nezavisnost, te efekta nije imao ni taj pehar za Zagrepčane, kao ni ispadanje dubrovačkog GOŠK Juga, odnosno opstanak Šibenika. ZAGREB je bio i poslednji hrvatski takmičarski rival Mačve u SFRJ. Maja 1991. Zagreb je u Šapcu bolje izvodio penale (prema ondašnjim propozicijama, posle remija sledili su penali) 5:3. Meč je, u regularnom toku završen bez golova, 0:0.
Rat u Bosni nije prekinuo šampionat 1991/92. ali su posle zimske pauze ligu napustili: Iskra (Bugojno), Čelik (Zenica), Rudar (Kakanj), a uslova za utakmice nije bilo ni u Prijedoru, odnosno Trebinju. Već onda je upitan bio i nastup Balkana iz Skoplja, ali su oni ipak završili ligu. Kako je u februaru '92 proglašena SR Jugoslavija, sezona 1992/93 obuhvatale je klubove samo iz novostvorene države.
Liga pod bombama
NATO agresija na SR Jugoslaviju, od 24. marta do 9. juna 1999. godine prekinula je sve šampionate sezone 98/99. U poslednjem meču pred prekid, Mačva je izgubila u Banji Koviljači, od „Gučeva“ 2:0. Interesantno je da su 27. marta derbi Srspke lige „Dunav“ trebali da odigraju šabački rivali „Mačva“ i Radnički Zorka, meč je otkazan zbog ratnog stanja. Ipak, ova dva tima, uz: Borac (Šabac), Majur, Karađorđe (Mišar) i Metaloplastiku oformili Ratnu ligu. Nažalost, ni Liga osmišljena tako da rezultat nije primaran je „okrnjena“, jer je zbog incidenta na utakmici Borac – Karađorđe, odnosno nastupa neregistrovanih igrača za Mišarce na nekim utakmicama, Karađorđe isključen iz lige. Ligu je osvojio RADNIČKI , a Mačva je imala jako slab učinak od jedne pobede i tri poraza. Savladali su samo Metaloplastiku 4:1, a poraženi od Borca 4:3, Majura 1:0 i Radničkog 1:0. Gradski derbi je zatvorio „Ratnu ligu“, a za Mačvu su igrali: Filipović, Mihailović, Gavrić, Pantelić (Mijatović), Vuković, Stanić, Lukić, Zejić, Ilić (Pavlović), Popović (Krsmanić), Vasilić.
Nacisti zaustavili pohod ka eliti
Šabačka MAČVA je imala moćan tim u sezoni 1940/41. U to zloslutno proleće 1941. MAČVA je cvetala pojačana velemajstorima Hilkovecom, Ferijem, Štajnerom, igračima pristiglim u „Kladovskom transportu“. Pobedili su u Novom Sadu (NAK), igrali nerešeno protiv Građanskog u Mitrovici, pobedili Železniar u Inđiji 3:2 (23. marta 1941.) i sigurno da bi stigli do titule i najvišeg ranga, ali je usledio 6. april, a potom i 17. april i okupacija nacističke Nemačke, Kraljevina Jugoslavija je nestala. Stalo je sve, stao je fudbal. „Švabe“ su prekinuli snove, između ostalih: Grkčevića, Sinđelića, Popovića, Stajčića, Save Stefanovića, Anđelića Farkaša, Bogićevića, Stankovića Pende, Radoševića Lođina, Genca i drugih...
Tek naredne, 1942. godine oživljavaju utakmice, najpre kroz prijateljske okršaje u okupiranoj Srbiji. U prvoj je pobeđeno Jedinstvo iz Beograda, a ligaška takmičenja startuju 1943. Mačva igra za prvaka Valjevskog loptačkog podsaveza. Pobeđuje Trgovački (Obrenovac) u dve utakmice (2:1, 2:2), ali u meču za najviši rang teritorije Srbije gubio od Jasenice iz Smederevske Palanke.
U leto 1943. godine MAČVA u dvomečima je bolja od Srbadije (Loznica) i Trgovačkog iz Valjeva čime osvaja titulu prvaka Okružnog načelstva. Ekipa u sezoni 1943/44. nastupa u novom prvenstvu VLP protiv ekipa „Srbadije“, Trgovačkog (oba Loznica) i Zorke (Šabac). Mnogo više prijateljskih, nego takmičarskih mečeva Šapčani igraju u ovom periodu. Rivali su i poznati breogradski klubovi. Poslednji meč u okupaciji MAČVA je izgubila od velikog BSK-a 3:1 (20.08.1944). Istakao se u gostujućoj ekipi Rajko Mitić.
„Gorki“ slučaj Bugojna
U osmom. kolu Druge savezne u sezoni 1991/92. MAČVA je trebalo da gostuje ekipi „Iskre“ u Bugojnu. Iz ovog kluba su u Šabac nekoliko dana ranije pristigla dva teleksa i telegram u kome je navedeno da utakmice neće biti i da predstavnicima Šapca ne može biti garantovana bezbednost. Kao razlog za odlaganje bosanski klub je naveo „uznemirenost sredine zbog prisustva rezervnog sastava JNA na ovom području“. Ipak, u konsultaciji FSJ-a sa MUP Bosne i Hercegovine, konstatovano je da nema razloga za odlaganje i da MUP ove članice SFR Jugoslavije garantuje bezbednost Mačvi. Tim je krenuo na put, prenoćio u Donjem Vakufu i stigao pred stadion u Bugojnu, a tamo...
„Šapčani su na stadion došli dva sata pre početka utakmice, u 13 časova. Zatekli su samo fudbalere „Iskre“ i grupicu znatiželjnih navijača. Već tada „mačvansci“ su obavešteni da od utakmice neće biti ništa. Stadion je zaključan lancima, a samo je ekonomat bio otvoren. Igralište nije bilo obeleženo, niti su mreže postavljene. Neposredno zatim su stigla službena lica FSJ. Oko 14 časova pristigao je predsednik kluba Nikola Križanac (inače i predsednik stranke HDZ za Bugojno) koji prisutne obaveštava da utakmice neće biti, a isto saopštava i posle kratkog sastanka sa igračima, bez obrazloženja. Preostalo je da zvaničnici FSJ samo sačine zapisnik, međutim jedva su izmolili od ekonoma neku prostoriju iz koje su uklonjeni mašina, papir, pa čak i legitimacije fudbalera „Iskre“. Sve je obavljeno na običnom papiru i hemijskom olovkom...“- piše „Glas Podrinja“ povodom ovog meča. Bogoljub Arnautović, naš pokojni kolega, bio je sa ekipom na ovom, ne baš lepom, gostovanju.
Branko Kalajdžić, predsednik „Mačve“ izjavio je pred delegatom da klub želi da se odigra utakmicu i da ukoliko izgube neće ulagati bilo kakvu žalbu zbog (ne)uslova. Predlog je pozdrvljen od navijača i igrača domaćina, međutim meča nije bilo, jer su mlađi fudbaleri „Iskre“, vidno uplašeni, napustili stadion. Jedan od njih u prolazu, čak, dobaci: „Nisam lud da igram, pa da me neko sutra upuca“.
Pretpostavka je da je Križanac delovao po nalogu ondašnjeg predsednika HDZ Franje Tuđmana, a sve u cilju dokazivanja kako ni u Bosni nema nema uslova za takmičenje na nivou Jugoslavije.
„Najtužnije od svega što se događalo u Bugojnu, bio je plač veterana FK „Iskre“, nekadašnjeg dugogodišnjeg golmana Mirsada Beganovića, koji je suzama pokazao bol zbog svega što se događalo. Reče, najteže mu je što oseća totalni raspad kluba kome je mladost podario...
-Trinaest godina nosim dres Iskre, a ovo nikada nisam doživeo. Ne mogu da shvatim da jedan čovek, naš predsednik, može sam da donosi ovakve odluke. Zahvaljujem se, u ime igrača, ekipi Mačve koja je bila spremna na sve kompromise – izjavio je kapiten „Iskre“ Slobodan Trifunović“
Iako je tog 28. septembra 1991. godine saopšteno da će meč biti registrovan rezultatom 3:0 u korist Mačve, uz silno zgražavanje rukovodstva FSJ zbog ponašanja domaćna, te uveravanje da će Iskra biti kažnjena, epilog je bio drugačiji. FSJ je doneo odluku da se meč mora odigrati, 9. novembra. Domaćin je slavio 2:0. Drugi put u Bugojno su putovali i tamo igrali: Marjanović, Petrović, Aleksić, Popović, Koprivica (Stanković), Krstić, Živanović, Aćimović, Ajdarević, Kostić (Josipović), Katić.
Zbogom „Jugo“
Sezona 1990/91 je poslednja u kojoj su timovi iz Hrvatske igrali u jedinstvenoj Drugoj ligi. Na kraju je NK Zagreb osvojio i titulu, plasirao se u najviši rang, no već krajem lige je Hrvatska proglasila nezavisnost, te efekta nije imao ni taj pehar za Zagrepčane, kao ni ispadanje dubrovačkog GOŠK Juga, odnosno opstanak Šibenika. ZAGREB je bio i poslednji hrvatski takmičarski rival Mačve u SFRJ. Maja 1991. Zagreb je u Šapcu bolje izvodio penale (prema ondašnjim propozicijama, posle remija sledili su penali) 5:3. Meč je, u regularnom toku završen bez golova, 0:0.
Rat u Bosni nije prekinuo šampionat 1991/92. ali su posle zimske pauze ligu napustili: Iskra (Bugojno), Čelik (Zenica), Rudar (Kakanj), a uslova za utakmice nije bilo ni u Prijedoru, odnosno Trebinju. Već onda je upitan bio i nastup Balkana iz Skoplja, ali su oni ipak završili ligu. Kako je u februaru '92 proglašena SR Jugoslavija, sezona 1992/93 obuhvatale je klubove samo iz novostvorene države.
Liga pod bombama
NATO agresija na SR Jugoslaviju, od 24. marta do 9. juna 1999. godine prekinula je sve šampionate sezone 98/99. U poslednjem meču pred prekid, Mačva je izgubila u Banji Koviljači, od „Gučeva“ 2:0. Interesantno je da su 27. marta derbi Srspke lige „Dunav“ trebali da odigraju šabački rivali „Mačva“ i Radnički Zorka, meč je otkazan zbog ratnog stanja. Ipak, ova dva tima, uz: Borac (Šabac), Majur, Karađorđe (Mišar) i Metaloplastiku oformili Ratnu ligu. Nažalost, ni Liga osmišljena tako da rezultat nije primaran je „okrnjena“, jer je zbog incidenta na utakmici Borac – Karađorđe, odnosno nastupa neregistrovanih igrača za Mišarce na nekim utakmicama, Karađorđe isključen iz lige. Ligu je osvojio RADNIČKI , a Mačva je imala jako slab učinak od jedne pobede i tri poraza. Savladali su samo Metaloplastiku 4:1, a poraženi od Borca 4:3, Majura 1:0 i Radničkog 1:0. Gradski derbi je zatvorio „Ratnu ligu“, a za Mačvu su igrali: Filipović, Mihailović, Gavrić, Pantelić (Mijatović), Vuković, Stanić, Lukić, Zejić, Ilić (Pavlović), Popović (Krsmanić), Vasilić.
Rodilo se kao ideja, verovatno sa prvom fuTbalskom loptom, kako su onda govorili. „Loptanje“ ima neku posebnu magiju, čak i tamo gde o njoj ništa ne znaju, čim se pojavi „uhvati oči“ neke dečurlije, mladića, čak i starijih. U tim šutevima akcijama automatski se projektuju razbibriga, zdravlje, ali i snovi, čežnje.... prvi put kada se proba, više se, uglavnom ne napušta, partije i utakmice se okončaju, ali razmišljanje o njima ne. Posle godina patnje, raznih užasa, nestanka stanovništa, Šapčanima je trebala nada, san, još se oporavljao grad od Velikog rata, kada se zakotrljala lopta. Beše maj 1919. godine kada se rodila MAČVA. Ipak, četiri meseca kasnije, počinje istorija, tamo gde se formirao san, na poljani, u dimu prašine, kraj „krpenjače“. Mačva je baš 21. septembra 1919. godine odigrala prvi meč, započeviši dug, dug put. O najvećim uspesima kluba, sezonama u najvišim rangovima, najvećim pobedama, već je pisano, trudićemo se da do kraja ove kalendarske godine predstavimo neke zanimljivosti iz istorije „crveno-crnih“, nekome poznate, nekome ne.
Najnoviji broj
18. april 2024.
