Šabačka dobrotvorka Stana Milanović
Mudrost iznad ograničenja društva
Odnedavno na zgradi u ulici koja nosi njeno ime, nedaleko od zadužbine, postoji i mural za koji je inspiracija bila upravo Stana. Delo je akademskog umetnika, vajara Đorđa Zečevića, a dar je šabačkog Preduzeća za inženjering, konsalting, projetkovanje i izgradnju SET. Nastao je kao znak poštovanja prema delu Stane Milanović i njenoj odluci da celokupnu imovinu daruje kako bi se stvorili uslovi za školovanje ženske omladine. Ujedno ovo je želja da se afirmišu zadužbinarstvo i društvena odgovornost u oblasti očuvanja pravih vrednosti
Druga polovina XIX stoleća, godina 1867, šabačkom gradu donela je ključeve dugo očekivane slobode, a porodici imućnog trgovca Ostoje Filipovića poseban dar, ženskog potomka, Stanu. Iako pisana istorija nije zabeležila detalje iz života mlade Šapčanke ostavila joj je epitet dobrotvorke. U vreme kada je obrazovanje bilo privilegija u Kraljevini Srbiji, Stana svoj imetak daruje za opismenjavanje ženske dece. Iza prvih osnovnih škola namenjenih devojčicama, osnovanih sredinom XIX veka, nije stajala država, već retki predstavnici tadašnje građanske elite. Ipak, pojam obrazovanja znatno se razlikovao od savremenih poimanja. Školovana devojka je bila pismena (znala da čita i piše), poznaje strani jezik, ples, crtanje, ručni rad i osnove istorije i zemljopisa, što je predstavljalo retkost i ideal. Stana Filipović, udajom za trgovca Mijata stiče prezime Milanović, ali ne i formalno obrazovanje. Postoje navodi da nije poznavala veštinu čitanja i pisanja i da je to bio jedan od motiva da budućim naraštajima šabačkih devojaka obezbedi tu privilegiju. Shvatajući važnost školovanja testamentom u junu 1891. godine, svoju pokretnu i nepokretnu imovinu u Šapcu i mačvanskom selu Belotiću, zaveštala je "na više vaspitanje i školovanje ženskog podmlatka". Ubrzo nakon ispunjenja želje tog leta na Preobraženje Gospodnje, preminula je u 24. godini. Prema podacima iz lokalne štampe, vrednost zadužbine procenjena je na tadašnjih 100.000 dinara.
Zaveštanje za buduće naraštaje
-Stana je svetao primer, ne samo kada govorimo o Šapcu, nego i o Srbiji XIX veka. Kao što nam je poznato, neposredno pre kraja života odlučila je da svoj imetak ostavi za školovanje ženske dece u našem gradu. Ono što se dogodilo nakon toga i početkom prošlog veka je osnivanje Više ženske škole koja je postojala izvesno vreme, tačnije do Prvog svetskog rata. Zbog novog zakona o učiteljskim školama tridesetih godina bilo neophodno da Šabac ima internat za školovanje dece oba pola. Zgrada današnje Muzičke škole nekada je bila Trgovačka škola i bilo je potrebno da se neposrednoj blizini nalazi internat. Upravo iz Staninog fonda nakon nekoliko razmirica, doneta je odluka da se iskoriste finansijska sredstva kako bi dom đaka bio sagrađen i tamo boravila i muška i ženska deca - pojasnila je načelnica Odeljena društvenih delatnosti i muzejski savetnik Tatjana Marković.
Nakon Drugog svetskog rata zgrada internata postaje današnja Ekonomska škola, koja od 2017. godine nosi ime po svojoj pokroviteljki.
-Ono što nas kao Šapčane raduje da je nazivom ulice, muralom, zadužbinom, kvart postao omaž jednoj od dobrotvorki u našem gradu, a verujemo da ćemo se u godinama koje dolaze potruditi da sačuvamo sećanje na druge koje su doprinele da Šabac bude jedan od najrazvijenijih gradova nekadašnje države - zaključila je Marković.
Omaž šabačkoj pokvorviteljki
Odnedavno na zgradi u ulici koja nosi njeno ime, nedaleko od zadužbine, postoji i mural za za koji je inspiracija bila upravo Stana. Delo je akademskog umetnika, vajara Đorđa Zečevića, a dar je šabačkog Preduzeća za inženjering, konsalting, projetkovanje i izgradnju SET. Nastao je u znak poštovanja prema delu Stane Milanović i njenoj odluci da celokupnu imovinu daruje kako bi se stvorili uslovi za školovanje ženske omladine. Ujedno ovo je želja da se afirmišu mecenstvo i društvena odgovornost u oblasti očuvanja pravih vrednosti.
-Želimo da promovišemo zadužbinarstvo, znamenite ljude iz prošlosti našeg grada koji su doprineli napretku društva, a pre svega uticali na obrazovanje mladih ljudi. Prvi mural posvećen je Stani Milanović, a namera nam je da svi objekti budu omaž nekoj značajnoj ženi koja je ostavila trag u istoriji Šapca. Sledeći projekat biće posvećen dr Dragi Ljočić, zatim Milevi Ajnštajn, Jeli Spidonović Savić - rekla je Milenca Srećković, direktorka SET-a naglasivši da ovim gestom neguju prave vrednosti i sećanje na život, stvaralštvo snažnih žena koje su ostavile trag u istoriji.
Lepota duha-neprolazna inspiracija
Delo akademskog slikara Hakije Kulenovića, jedini postojeći sačuvani portret Stane Milanović, bilo je početna inspiracija za vajara Đorđa Zečevića. Simboli predstavljeni na muralu enigma su za posmatrača, ali su pažljivo odabrani kako bi stvorili celinu, jedinstvenog nemog naratora priče o velikoj dobrotvorki.
-Želeo sam da je predstavim na malo drugačiji način, jer je bila dobri anđeo koji je bdio nad ženskim rodom, što je i pokazala odlukom da imanje zavešta za obrazovanje i vaspitanje ženske dece u izrazito patrijarhalnom društvu, gde ni sama nije stekla obrazovanje. Možda nepismena, ali nadasve mudra i zbog toga je uz Stanu boginja Atina koja drži Niku, boginju pobede, kako bi oreolom mudrosti ovenčale našu dobrotvorku. Simbolika je važan deo murala. Stana nas je napustila iste godine kada je Nikola Tesla na Godišnjoj izložbi 1891. prezentovao transformator, i njenu smrt vidimo kao iskru koja je zapalila munje i obasjala mrak, a ne vatru koja se ugasila - navodi Zečević, i kaže da je bogatstvo duha neprolazna lepota, što je pokušao da prenese na delo. Radovi na oslikavanju su trajali tri meseca, od istraživanja do finalnog dela.
Zaveštanje za buduće naraštaje
-Stana je svetao primer, ne samo kada govorimo o Šapcu, nego i o Srbiji XIX veka. Kao što nam je poznato, neposredno pre kraja života odlučila je da svoj imetak ostavi za školovanje ženske dece u našem gradu. Ono što se dogodilo nakon toga i početkom prošlog veka je osnivanje Više ženske škole koja je postojala izvesno vreme, tačnije do Prvog svetskog rata. Zbog novog zakona o učiteljskim školama tridesetih godina bilo neophodno da Šabac ima internat za školovanje dece oba pola. Zgrada današnje Muzičke škole nekada je bila Trgovačka škola i bilo je potrebno da se neposrednoj blizini nalazi internat. Upravo iz Staninog fonda nakon nekoliko razmirica, doneta je odluka da se iskoriste finansijska sredstva kako bi dom đaka bio sagrađen i tamo boravila i muška i ženska deca - pojasnila je načelnica Odeljena društvenih delatnosti i muzejski savetnik Tatjana Marković.
Nakon Drugog svetskog rata zgrada internata postaje današnja Ekonomska škola, koja od 2017. godine nosi ime po svojoj pokroviteljki.
-Ono što nas kao Šapčane raduje da je nazivom ulice, muralom, zadužbinom, kvart postao omaž jednoj od dobrotvorki u našem gradu, a verujemo da ćemo se u godinama koje dolaze potruditi da sačuvamo sećanje na druge koje su doprinele da Šabac bude jedan od najrazvijenijih gradova nekadašnje države - zaključila je Marković.
Omaž šabačkoj pokvorviteljki
Odnedavno na zgradi u ulici koja nosi njeno ime, nedaleko od zadužbine, postoji i mural za za koji je inspiracija bila upravo Stana. Delo je akademskog umetnika, vajara Đorđa Zečevića, a dar je šabačkog Preduzeća za inženjering, konsalting, projetkovanje i izgradnju SET. Nastao je u znak poštovanja prema delu Stane Milanović i njenoj odluci da celokupnu imovinu daruje kako bi se stvorili uslovi za školovanje ženske omladine. Ujedno ovo je želja da se afirmišu mecenstvo i društvena odgovornost u oblasti očuvanja pravih vrednosti.
-Želimo da promovišemo zadužbinarstvo, znamenite ljude iz prošlosti našeg grada koji su doprineli napretku društva, a pre svega uticali na obrazovanje mladih ljudi. Prvi mural posvećen je Stani Milanović, a namera nam je da svi objekti budu omaž nekoj značajnoj ženi koja je ostavila trag u istoriji Šapca. Sledeći projekat biće posvećen dr Dragi Ljočić, zatim Milevi Ajnštajn, Jeli Spidonović Savić - rekla je Milenca Srećković, direktorka SET-a naglasivši da ovim gestom neguju prave vrednosti i sećanje na život, stvaralštvo snažnih žena koje su ostavile trag u istoriji.
Lepota duha-neprolazna inspiracija
Delo akademskog slikara Hakije Kulenovića, jedini postojeći sačuvani portret Stane Milanović, bilo je početna inspiracija za vajara Đorđa Zečevića. Simboli predstavljeni na muralu enigma su za posmatrača, ali su pažljivo odabrani kako bi stvorili celinu, jedinstvenog nemog naratora priče o velikoj dobrotvorki.
-Želeo sam da je predstavim na malo drugačiji način, jer je bila dobri anđeo koji je bdio nad ženskim rodom, što je i pokazala odlukom da imanje zavešta za obrazovanje i vaspitanje ženske dece u izrazito patrijarhalnom društvu, gde ni sama nije stekla obrazovanje. Možda nepismena, ali nadasve mudra i zbog toga je uz Stanu boginja Atina koja drži Niku, boginju pobede, kako bi oreolom mudrosti ovenčale našu dobrotvorku. Simbolika je važan deo murala. Stana nas je napustila iste godine kada je Nikola Tesla na Godišnjoj izložbi 1891. prezentovao transformator, i njenu smrt vidimo kao iskru koja je zapalila munje i obasjala mrak, a ne vatru koja se ugasila - navodi Zečević, i kaže da je bogatstvo duha neprolazna lepota, što je pokušao da prenese na delo. Radovi na oslikavanju su trajali tri meseca, od istraživanja do finalnog dela.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
