Nasilje ostavlja modrice i na duši

„Halo, dobro jutro... htela bih da prijavim...“
„Izvolite , dobili ste Centar za socijalni rad . „Želite li da se predstavite? „
„Ne, ne, ja samo hoću da vam kažem da kod nas u susedstvu jednu baku stalno muče i napadaju unuk i snaha, odnosno njegova partnerka, čujemo je kada kuka...“

Slede pitanja koja vode do bližih podataka, adrese, ili godine rođenja. Ponekad tako počinje dan u prijemnoj kancelariji Centra. Može se čuti da se nasilje ponavlja. Tada se , već tokom telefonskog razgovora, nakon brze pretrage postojeće evidencije identifikuje žrtva. Teže je kada podaci nisu potpuni, a rizici se prepoznaju ne samo po tome što se radi o mogućem porodičnom nasilju, već i po tome što je u pitanju hronično obolelo lice, kojem nije dostupan ni telefon, ni kontakt sa susedima.

Iskustvo pokazuje da je uz sve ovo, najteže kada onaj ko trpi razne vidove nasilja nekako već navikao da skriva svoju muku, pa to i ne smatra nasiljem, niti želi „ da se bruka širi“ ili da to „dođe do policije“. Ipak, obaveza je da se izvrši procena.Stručni radnici su dovoljno senzibilisani da prepoznaju rizike . Nastoje da informišu, pouče, da pruže podršku i dogovore dalju saradnju u procesu dokazivanja.

Dokazi mogu biti : policijski zapisnik, tj. izveštaj o intervenciji MUP-a, medicinska dokumentacija ( lekarska uverenja i izveštaji, otpusne liste iz bolnica) , izjave svedoka, žrtve i nasilnika, materijalni dokazi sa lica mesta , fotografije, SMS poruke ili elektronski sadržaji, službena evidencija nadležnih organa ( iz kaznene evidencije, evidencije o prekršajnom kažnjavanju, obaveštenja javnog tužilaštva), nalaz i mišljenje centra za socijalni rad. Najčešće policija obezbeđuje navedene dokaze, a uloga sručnog radnika Centra u njihovom prikupljanju nekada može biti presudna.

Problem o kome žrtve uglavnom ćute najčešće se dešava u porodici gde su, osim fizičkom i psihičkom nasilju, stari izloženi ekonomskom nasilju , zloupotrebi, zanemarivanju. Dešavalo se da pojedina nemoćna lica ili osobe sa mentalnim smetnjama budu izložena i seksualnom zlostavljanju.

Kada se govori o nasilju, prvo se pomisli na fizičko zlostavljanje. To je nanošenje bola ili povrede, fizičke prisile ili ograničenja . Događa se u vidu udaranja, guranja, šamaranja, čupanja za kosu, prisiljavanja stare osobe da ostane u krevetu ili sobi, uskraćivanje ili preterano davanje lekova, ograničavanje slobode…
Psihičko nasilje ogleda se u ozbiljnoj pretnji da će se napasti na život i telo . Izaziva strah po bezbednost. Vrši se u vidu zastrašivanja, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, stalnog kritikovanja, verbalnog zlostavljanja, vređanja, omalovažavanja potcenjivanja; emocionalnih ucena, uznemiravanja ...

Trebalo bi imati u vidu da je ekonomsko nasilje neadekvatno korišćenje prihoda ostarele osobe, krađa novca starije osobe, prodaja nekretnina bez validnog pristanka ili na prevaru zloupotrebom punomoćja, zabranjivanje (osporavanje) smeštaja u ustanovu socijalne zaštite kako bi se koristili prihodi ostarele osobe, potpisivanje dokumenata umesto ostarelog lica.

Sveprisutna kriza , nezaposlenost mladih i nedovoljna materijalna sredstva porodice vode finansijskoj zloupotrebi starijih osoba. Ona se ogleda u tome da deca uzimaju njihovu štednju bez dozvole, onemogućavaju im pristup imovini i prihodima ili zloupotrebljavaju punomoćja.Čak i kada nema direktne prisile, prisutna je ekonomska eksploatacija. Primer za ta kve pojave su očekivanja da isključivo i redovno stariji članovi porodice, od svoje penzije izmiruju sve tekuće obaveze, plaćaju račune i na taj način dovode u drugi plan ili potpuno zanemaruju svoje osnovne potrebe. Tragične su sudbine onih ostarelih koji trpe zbog posledica zelenaških ili kockarskih dugova, alkoholizma ili narkomanije svojih potomaka.

Kako bi zaštita bila efikasnija značajno je da pravovremeno prepoznamo faktore rizika. To su poremećeni porodični odnosi kao posledica pojačane zavisnosti starijih članova, zavisnost negovatelja u pogledu smeštaja i finansijske podrške, društvena izolacija . Nije bez značaja i podsećanje na surovu realnost emigraciea mladih i radno sposobnih , koji ostavljaju ostarele članove svoje porodice.

Za stručnjake, ali i za sve osobe iz okruženja važno je da umemo da prepoznamo kada je pomoć neophodna i kada nema dileme da je potrebno da se „neko sa strane umeša“ . Postoje prepoznatljivi indikatori,koji mogu biti verbalni i neverbalni. Neverbalni su npr. slab kontakt očima, nesiguran govor, trzanje ili skakanje na najmanji zvuk koji može ukazivati na prisustvo zlostavljača. Potrebno je obratiti pažnju na uporne somatske tegobe nepoznatog porekla (npr. gastrointestinalni problemi, pormećaji sna i ishrane, učestale glavobolje) ; promene u ponašanju koje ukazuju na depresiju (npr. anksioznost, suicidalne ideje, poremećaj sna, promene u težini, povećana upotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci).

Podaci opominju. Populacija starih trpi nasilje u porodici. Prosečna starost žrtava je 70 godina, četvrtina je starija od 80 godina, većinu, čak 75 % čine žene. Do nasilja uvek dolazi zbog nečije nemoći ili slabosti ili razrađenog sistema kontrole i moći. Posledice nasilja nad starom osobom mogu biti ozbiljne - oštećenje već narušenog fizičkog i mentalnog zdravlja, gubitak materijalne i stambene sigurnosti pa čak i smrt.

Svojevremeno je kampanja koja je imala cilj zaustavljanja nasilja i diskriminacije starijih žena ( koje su tri puta češće žrtve porodičnog nasilja nego stariji muškarci) imala naziv „Nasilje ostavlja trajne modrice na duši”. Možemo dodadti... „i na duši“ , jer , nažalost, modrica ima i u vidljivom, fizičkom obliku.

Istraživanja koje je Crveni krst sproveo u 2016.godini rezultirala su podatkom da je 18,6 odsto anketiranih starijih osoba doživelo je neki oblik zlostavljanja. Poznato je da su nasilju, u gotovo svim oblicima, više su izloženi stariji sa nižim nivoom socijalnih aktivnosti, oni koji su funkcionalno zavisni i koji pate od hroničnih bolesti. Rizici se uvećavaju jer se u starijoj životnoj dobi javljaju deformiteti i ograničenja koji su posledica procesa starenja (npr. nestabilnost pri hodu, tremor i promene u težini). Telesni integritet i celovitost opadaju i često nije sigurno da li je ovo posledica starenja ili zlostavljanja. Dok mladi jasno razlikuju bol i patnju izazvanu nasiljem od posledica bolesti, kod starih zlostavljanih granica između bola izazvanog nasiljem i bola izazvanog starošću je nejasna i ta razlika je nekada i nevažna u njihovom iskustvu.