FK RADNIČKI – 95 GODINA POSTOJANjA
Više od kluba
Počeli su kao i svi, deleći ljubav, snove, želje. Brzo postali više od kluba, izrasli u ideju, prkos, ne gubeći sportske snove, pronoseći priču kroz decenije. Gotovo jedan vek, naš grad ima svoj RADNIČKI. Ovo je samo delić priče o njemu, „deki“ koji je 95 godina mlad
Svet, Evropa, Balkan, mlada velika kraljevina koja se još zvala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, bila su u vrtlogu decenija. Još se osećala pustoš Velikog rata, a na različitim delićima planete stasavalo je novo zlo, spremno da pomuti i taj užas od 1914-1918. godine. Šabački mladići su slavili život, kao da su podsvesno slutili da vreme mira neće potrajati. Upoznali su fudbal, lopta im je osvojila srca, obična, sirotinjska, krpenjača i počeli su da igraju, među sobom. Deo momaka je koristio prostor gde se danas nalazi Osnovna škola „Vuk Karadžić“, „terao loptu“ na improvizovanoj poljani, želeo gol, pobedu u toj utakmici, a sanjao mnogo više i dalje. Bila su to radnici i radnička deca uglavnom, ona su stvorila ideju o stvaranju svog kluba. U vreme kada je entuzijazam bio zamena za sve, posebno za novac i snovi se grade postepeno. Prvo su skupljali dobrovoljni prilog da kupe pravu loptu. Kada su uspeli ostvarili su veliku, istinsku pobedu. Potom su odlučili da stvore tim. Ime? Logično, RADNIČKI.
Ipak, da se napravi sportski kolektiv, nije dovoljna samo želja, neophodna je organizacija koju omladina nije imala. Imali su san i spremni behu da prihvate pomoć. Za njihov rad saznalo je rukovodstvo Sindikata. Zajedno su napravili neophodna dokumenta, a onda u šabačkoj pivari, danas nepostojećem objektu u ulici Kralja Aleksandra, osnovali RADNIČKI. Inicijatori osnivanja su braća: Mihailo, Nikola i Luka Nikolić. Klub je predstavljao sportsku ideju, ali i mesto okupljanja radničke omladine. Klub funkcioniše kroz članarine članova i igranke Kulturno umetničkog društva „Abrašević“ sa kojih su sredstva upućivana Radničkom. Novine o Radničkom kao dobrom klubu pišu već 1927. godine kada je pobedio stariji i mislilo se kvalitetniji Trgovački 3:1. Klub se borio da traje i opstane, do dolaska Milorada Arnautovića. Krojački radnik je 1928. Godine došao u Šabac iz Kragujevca gde je aktivno radio na stvaranju kragujevačkog Radničkog. Prihvatio je mesto predsednika i ustanovio pravila funkcionisanja kluba.
Devetog dana jula 1931. je prihvaćen zahtev Sportskog kluba RADNIČKI iz Šapca da bude deo Jugoslovenskog nogometnog saveza. Svrstan je u drugu ligu Novosadskog nogometnog podsaveza. Upravu ovog, već onda ligaškog kluba, predvodio je Žak Jakov, industrijalac iz Šapca. Sekretari su Radivoj Marković i Živan Ninković, a među ostalim članovima uprave su Dušan Šakić, Vidoje Petrović, novinar Dragoljub Jovičić. Prve sezone je Radnički osvojio visoko drugo mesto. Nastupali su: Muškinović, Kučan, Karalić, D. Stanković, J. Stanković, Ž. Stanković, Joksić, Kostić, Mirković, Popajčić i Dakić.
Do okupacije tim igra u drugom razredu NNP, a deo kluba postaju, kao igrači ili članovi uprave: Dobrosav Radosavljević Narod, Vera Blagojević, Dragan Srnić, Sele Jovanović, Dragoljub Jeličić, Stanimir Janković – Cale, Miodrag Devečerski – Zuka...
Ipak, da se napravi sportski kolektiv, nije dovoljna samo želja, neophodna je organizacija koju omladina nije imala. Imali su san i spremni behu da prihvate pomoć. Za njihov rad saznalo je rukovodstvo Sindikata. Zajedno su napravili neophodna dokumenta, a onda u šabačkoj pivari, danas nepostojećem objektu u ulici Kralja Aleksandra, osnovali RADNIČKI. Inicijatori osnivanja su braća: Mihailo, Nikola i Luka Nikolić. Klub je predstavljao sportsku ideju, ali i mesto okupljanja radničke omladine. Klub funkcioniše kroz članarine članova i igranke Kulturno umetničkog društva „Abrašević“ sa kojih su sredstva upućivana Radničkom. Novine o Radničkom kao dobrom klubu pišu već 1927. godine kada je pobedio stariji i mislilo se kvalitetniji Trgovački 3:1. Klub se borio da traje i opstane, do dolaska Milorada Arnautovića. Krojački radnik je 1928. Godine došao u Šabac iz Kragujevca gde je aktivno radio na stvaranju kragujevačkog Radničkog. Prihvatio je mesto predsednika i ustanovio pravila funkcionisanja kluba.
Devetog dana jula 1931. je prihvaćen zahtev Sportskog kluba RADNIČKI iz Šapca da bude deo Jugoslovenskog nogometnog saveza. Svrstan je u drugu ligu Novosadskog nogometnog podsaveza. Upravu ovog, već onda ligaškog kluba, predvodio je Žak Jakov, industrijalac iz Šapca. Sekretari su Radivoj Marković i Živan Ninković, a među ostalim članovima uprave su Dušan Šakić, Vidoje Petrović, novinar Dragoljub Jovičić. Prve sezone je Radnički osvojio visoko drugo mesto. Nastupali su: Muškinović, Kučan, Karalić, D. Stanković, J. Stanković, Ž. Stanković, Joksić, Kostić, Mirković, Popajčić i Dakić.
Do okupacije tim igra u drugom razredu NNP, a deo kluba postaju, kao igrači ili članovi uprave: Dobrosav Radosavljević Narod, Vera Blagojević, Dragan Srnić, Sele Jovanović, Dragoljub Jeličić, Stanimir Janković – Cale, Miodrag Devečerski – Zuka...
D. Blagojević
Najnoviji broj
18. april 2024.
