Medalja sa svetskog prvenstva u sportskom obaranju ruke za Jovanu
OBARA S NOGU – RUKAMA!
Iako se u obaranju ruke prvi put oprobala tek pre nekoliko meseci, mladu Jovanu, sad već reprezentativku, nije sprečilo da oproba snagu i sportsku sreću na takmičenjima u državi, Evropi i Svetskom prvenstvu. I ne samo oproba, već i osvoji medalju i to prvu ikada za svoju zemlju
Petnaestogodišnja Jovana Arnautović, učenica 2. razreda srednje Ekonomske škole u Šapcu, prva je Srpkinja koja je osvojila medalju na Svetskom prvenstvu u sportskom obaranju ruke. Na takmičenju održanom prošle nedelje u Konstanci u Rumuniji, u konkurenciji preko hiljadu takmičara iz 54 zemlje, zauzela je treće mesto u kategoriji 70kg+ sub-juniori žene.
Iako se u obaranju ruke prvi put oprobala tek pre nekoliko meseci, mladu Jovanu, sad već reprezentativku, nije sprečilo da oproba snagu i sportsku sreću na takmičenjima u državi, Evropi i Svetskom prvenstvu. I ne samo oproba, već i osvoji medalju i to prvu ikada za svoju zemlju.
-Organizovano je školsko takmičenje na koje sam se prijavila, a da nikada ranije nisam probala ovaj sport niti sam čestito pravila znala. Pobedila sam i kvalifikovala se za gradsko gde sam opet bila najbolja. Usledilo je treće mesto na državnom prvenstvu, pa četvrto na Evropskom i evo sad, medalja na Svetskom, kao jedinom ženskom predstavniku iz Srbije. Niko se nije tome nadao, kad sam videla konkurenciju, pomislila sam da ja tu nemam šta da tražim. Međutim, ispostavilo se da me je prvi utisak prevario i da sam pogrešila – smeje se Jovana koja je do polufinala stigla pobedom nad prvakinjama Francuske, Grčke, Indije i Japana. U borbi za finale zaustavila je Kazahstanka.
-Ponosno sam nosila našu zastavu tek kasnije svesna uspeha i činjenice da sam prva žena koja je ikada učestvovala i donela medalju sa Svetskog prvenstva u sportskom obaranju ruke u Srbiju. To mi daje i motiv da nastavim sa ovim sportom ali i promocijom discipline koja se nekako uvek dovodi u vezu sa muškarcima – priča Jovana i dodaje da joj je teško naći sparing partnera i da uglavnom vežba sa ocem, mlađim bratom i drugovima iz škole.
-Mada je i to sve teže, dečaci se plaše da ne ispadnu slabići i da ih drugi ne zavitlavaju kad ih devojka pobedi, a oborila sam ruku i „najjačima“ u školi. Snaga jeste veliki deo ovog sporta, ali tehnika i um su takođe važni. Ja se „borim“ i levom i desnom rukom. Medalju sam dobila u obaranju levom, a inače sam dešnjaka – objašnjava ova skromna srednjoškolka.
Veliku podršku Jovana pronalazi u roditeljima koji su u početku bili nepoverljivi u njen izbor sporta posle dugogodišnjeg bavljenja atletikom.
-Prvi put kad je rekla da će se takmičiti u obaranju ruke rekla sam joj „daj bre, ma nije to za devojčice“. Međutim, ubrzo nas je Jovana razuverila i odlučili smo da je podržimo i pomognemo joj u odlascima na treninge i takmičenja. Snalazimo se kako znamo i umemo, podrška za sad izostaje, ali se nadamo da će se i to promeniti – kaže Vera Arnautović, Jovanina majka koja je bila uz nju tokom Svetskog prvenstva u Rumuniji.
Do narednog velikog takmičenja, prvenstva države na proleće, Jovana se priprema za Sajam sporta krajem meseca gde će aktivno učestvovati na promociji obaranja ruke. Teretana i sto za trening su pored školskih obaveza svakodnevica mlade petnaestogodišnjakinje kojoj će mlađi brat Jovan (12) uskoro postati ozbiljan sparing partner.
Iako se u obaranju ruke prvi put oprobala tek pre nekoliko meseci, mladu Jovanu, sad već reprezentativku, nije sprečilo da oproba snagu i sportsku sreću na takmičenjima u državi, Evropi i Svetskom prvenstvu. I ne samo oproba, već i osvoji medalju i to prvu ikada za svoju zemlju.
-Organizovano je školsko takmičenje na koje sam se prijavila, a da nikada ranije nisam probala ovaj sport niti sam čestito pravila znala. Pobedila sam i kvalifikovala se za gradsko gde sam opet bila najbolja. Usledilo je treće mesto na državnom prvenstvu, pa četvrto na Evropskom i evo sad, medalja na Svetskom, kao jedinom ženskom predstavniku iz Srbije. Niko se nije tome nadao, kad sam videla konkurenciju, pomislila sam da ja tu nemam šta da tražim. Međutim, ispostavilo se da me je prvi utisak prevario i da sam pogrešila – smeje se Jovana koja je do polufinala stigla pobedom nad prvakinjama Francuske, Grčke, Indije i Japana. U borbi za finale zaustavila je Kazahstanka.
-Ponosno sam nosila našu zastavu tek kasnije svesna uspeha i činjenice da sam prva žena koja je ikada učestvovala i donela medalju sa Svetskog prvenstva u sportskom obaranju ruke u Srbiju. To mi daje i motiv da nastavim sa ovim sportom ali i promocijom discipline koja se nekako uvek dovodi u vezu sa muškarcima – priča Jovana i dodaje da joj je teško naći sparing partnera i da uglavnom vežba sa ocem, mlađim bratom i drugovima iz škole.
-Mada je i to sve teže, dečaci se plaše da ne ispadnu slabići i da ih drugi ne zavitlavaju kad ih devojka pobedi, a oborila sam ruku i „najjačima“ u školi. Snaga jeste veliki deo ovog sporta, ali tehnika i um su takođe važni. Ja se „borim“ i levom i desnom rukom. Medalju sam dobila u obaranju levom, a inače sam dešnjaka – objašnjava ova skromna srednjoškolka.
Veliku podršku Jovana pronalazi u roditeljima koji su u početku bili nepoverljivi u njen izbor sporta posle dugogodišnjeg bavljenja atletikom.
-Prvi put kad je rekla da će se takmičiti u obaranju ruke rekla sam joj „daj bre, ma nije to za devojčice“. Međutim, ubrzo nas je Jovana razuverila i odlučili smo da je podržimo i pomognemo joj u odlascima na treninge i takmičenja. Snalazimo se kako znamo i umemo, podrška za sad izostaje, ali se nadamo da će se i to promeniti – kaže Vera Arnautović, Jovanina majka koja je bila uz nju tokom Svetskog prvenstva u Rumuniji.
Do narednog velikog takmičenja, prvenstva države na proleće, Jovana se priprema za Sajam sporta krajem meseca gde će aktivno učestvovati na promociji obaranja ruke. Teretana i sto za trening su pored školskih obaveza svakodnevica mlade petnaestogodišnjakinje kojoj će mlađi brat Jovan (12) uskoro postati ozbiljan sparing partner.
S.Gajić
Najnoviji broj
18. april 2024.
