Na Dan pobede svi su pobednici

Više od 150 dece iz sedam gradova iz Srbije i Republike Srpske, poslalo je u subotu iz Šaca najlepšu sportsku sliku Srbije. Povodom 101. godišnjice od oslobođenja Šapca u Prvom svetskom ratu organizovan je prvi međunarodni Trofej Grada Šapca za najmlađe rukometaše, uzrasta od prvog do četvrtog razreda.
Turnir su organizovali Rukometni klub „Metaloplastika“, Grad Šabac i Turistička organizacija Šapca, a cilj je bio da se deca upoznaju i druže. Iako utakmice nisu imale takmičarski značaj malim rukometašima na terenu borbenosti nije falilo.
-Njihovi osmesi govore da su zadovoljni, srećni i da im je ovo bio ispunjen dan. Proveli su ga sa novim drugarima iz drugih gradova. Upoznali su se, družili i nadam se da su i naša deca, kao i gosti poneli lepe uspomene iz Šapca, rekao je trener mlađih kategorija „Metaloplastike“ Miloš Mitrović.
Pored podmlatka „Metaloplastike“ na turniru u sali ekeonomske škole “Stana Milanović” su učestvovali i “Dinamo” iz Pančeva, “Lavovi” iz Bačke Palanke, “Hajduk” iz Beške, “Rastimo” iz Novog Sada, “Uzor” iz Loznice i “Bijeljina” iz Bijeljine.
Kako nije bilo pobednika sva deca su, kao uspomenu na ovaj dan, dobila medalje i majice.
- Na dan kada je pre 101. godinu srpska vojska oslobodila grad Šabac, razrušen i devastiran, mučen i ubijan, prepolovljen slavimo slobodu i novi život. Ima li boljeg načina da to uradimo od ovoga što se dešava danas. Kada kažete i pomislite na Šabac, sigurno jedna od prvih stvari koja će vam pasti na um jeste rukomet i jeste “Metaloplastika”. I jesu naši najmlađi, ponos i budućnost ovog grada, budući prvotimci Metaloplastike i reprezentavci Srbije. Ovde slavimo život, slobodu i budućnost lepog grada. Sloboda rađa nadu, život i lepotu, istakao je na otvaranju turnira član Gradskog veća Božidar Katić.
Šabac jeste grad rukometa, ali u drugim gradovima ovaj sport ne može da drži korak sa ostalim popularnijim. Zato je ovaj turnir bio velika prilika i za gostujuće ekipe da ovaj sport dodatno popularišu među svojom decom.
-Tačno je dve godine kako je oformljen klub u Beškoj i zadovoljan sam. Deca su došla na prvi trening i nisu znala ni šta je rukomet. Sada imamo fantastične rezultate, prepoznatljiv klub i gde god se pojavimo osvajamo medalje. Oduševljen sam turnirom u Šapcu. Posle duže vremena učestvujemo na jakom turniru gde je organizacija na maksimalnom nivou. Vidi se da su se domaćini potrudili i nadam se da će Trofej grada Šapca zaživeti u narednim godinama, a mi ćemo se uvek rado odazvati. Potrebno je što više ovakvih događaja u Srbiji. Iskoristili smo priliku mi treneri da ovde razgovaramo i složili smo se da je jako malo mini rukometa, a na ovakvim događajima deca zavole rukomet. Pored fudbala, košarke, odbojke, i drugih individualnih sportova, imamo veliki problem da privučemo decu na rukomet, rekao je Darko Trifković, trener “Hajduka” iz Beške.
Turnir u Šapcu je pokazao da rukomet u Srbiji ima budućnost. Ipak, sa decom se mora raditi na pravi način.
-Ono što je najbitnije za ovaj uzrast je da nauče pravilnu tehniku rukometa, a pre svega da zavole rukomet i da što više igraju i druže se. Ovakvi događaji deci mnogo znače. Oni od turnira do turnira prepričavaju događaje. Iako su svi pobednici deca uživaju i pamte ovo. Gradovi koji su nekada bili centri rukometa, kao što su Šabac, Pančevo, Novi Sad, počeli su da shvataju da se počinje od mini rukometa, da treba praviti kvanitet da bi od toga mogao da se izabere kvalitet. Srpski rukomet ima budućnost, ali to se mora sistemski postaviti. Sa decom treba da rade najbolji treneri koji su obučeni za rad sa njamlađim kategorijama. Ali najvažnija je ljubav prema rukometu i trenera i dece, posle sve ide lakše, istakla je Jelena Despotov, trener u RK „Rastimo“ iz Novog Sada.
Želja organizatora, a i gostiju je da se istim povodom, na Dan oslobođenja Šapca, druže i narednih godina.

Najmlađi među najmlađima
Rukometna škola “Metaloplastike” ima 160 dece, više nego bilo koji klub u Srbiji. Najmlađi učesnik turnira imao je samo pet godina. Ipak, igrom je parirao nekoliko godina starijoj deci.
-Treniram oko dva meseca. Mnogo volim da igram rukomet i dolazim na treninge, kaže Andrija Dragaš čija je želja za igranjem rukometa bila jača od saveta trenera da sačeka da još malo poraste.
Gen za rukomet nasledio je od oca, Miloša, takođe nekadašnjeg igrača “Metaloplastike”, a jak timski duh pokazao je kada je na pitanje da li želi da se pojavi u novinama uzvratio pitanjem
-A hoće li biti i ostali?