25 GODINA OD SMRTI MILANA MLADENOVIĆA
Dečak iz vode
Tog 5. novembra je, samim tim, EKV stavila tačku na svoje postojanje. Šabački muzičari i ljubitelji muzike jednoglasni u oceni da se radilo o izuzetnom umetniku u bendu
Prošlo je 25 godina od kada je prestalo da kuca srce Milana Mladenovića (36) osnivača i frontmena legendarnog benda Ekatarine Velike. Tog 5. novembra je, samim tim, EKV stavila tačku na svoje postojanje.
Posle Milana ništa više nije bilo isto na našoj muzičkoj sceni. O trenutka kada je prvi put uzeo gitaru u ruke, kada mu je otac kupio taj instrument u Sarajevu, Milan se pretvorio u muziku. Još kao školarac osnovao je bend Limunovo drvo. Sa basistom Dušanom Kojićem Kojom i bubnjarem Ivicom Vdovićem Vdom, osnovao je bend Šarlo Akrobata. Zajedno sa Električnim orgazmom i Idolima objavljuju remek delo našeg roka, a to je album - Paket aranžman. Pesme koje su sa tog albuma izdvojile su “Ona se budi” i “Niko kao ja”. Iako je bend trajao samo godinu dana, od 1980. do 1981.godine, ostavili su značajan trag na našoj sceni. Uspeli su da izdaju jedan albu pod imenom "Bistriji i tuplji čovek biva kad...".
Tri vrhunska individualaca nisu mogli dugo da izdrže u ovakvoj priči, Šarlo se raspada i Milan formira novi bend pod nazivom Katarina II čiji član postaje jedinstvena pojava na našoj sceni - Margita Stefanović Magi. Uskoro, zbog problema sa gitaristom Dragomirom Gagijem Mihajlovićem kojeg obaveštavaju da ne računaju više na njega, nastaje Ekatarina Velika.
Priča o EKV je i pričao tragičnoj sudbini njene prve postave. Milan je svirao gitaru i pevao, Magi je bila maestralna za klavijaturama, Vd je suvereno vladao bubnjevima, a Bojan Pečer je sigurno bio jedan on najboljih basista svog vremena. Niko iz ove postave odavno nije među živima. Takva su bila vremena.
Kroz bend su se uglavnom menjali basisti i bubnjari. Analitičari rok scene su jedinstveni u zaključku da su dva ključna detalja za EKV odlazak iz benda, najpre Pečera, koji je odlučio da napusti grupu i ode u London, a onda i bubnjara Žike Todorovića, sina glumca Bore Todorovića, sa obrazloženjem da želi da se posveti glumačkoj karijeri.
Poslednji koncert EKV je imala 24. avgusta 1994 na Pjesmi Mediterana u Budvi. Posle koncerta, Milanu je naglo pozlilo, i 5. novembra je umro od raka pankreasa.
Muzika i poezija su ostali kao njegova zaostavština. Bio je predvodnik novog talasa koji je obeležio generacije muzičkih poklonika. Nije pravio kompromise, borio se za svoju slobodu, pisao i svirao onako kako je želeo. Slava ga nije zanimala, a na novac je gledao kao na sredstvo uz čiju pomoć ima mogućnost da stvara muziku koju želi. Očigledno je bilo da ono što je EKV emitovala kao gotov proizvod nije bio mnogo shvatljivo publici i pored ogromnog uspeha koji su uspeli da dosegnu. Milanova poezija i poruka je bila neukapirana, a muzički izraz krajnje nekomercijalan za vreme i mesto u kojem je nastajala. Koliko su bili neshvaćeni govori i podatak da su tokom koncerata na radnim akcijama, "akcijaši" tražili od EKV da sviraju "Suadu" i "Lipe cvatu".
Poznati šabački rok novinar i kritičar Živko Ivković kaže za “Glas Podrinja” da se EKV sasvim izdigao iznad kompletne scene u tom vremenu.
- Milan i čitav bend su nas privukli kreativnim magnetizmom, tom neopterećujućom formom, i ne tako izričitim usmerenjem koje ne bi rezultiralo dostignutim. Kupovali smo vinilna ostavrenja te grupe, kapirali da se tu radi o mnogo ozbiljnijem i prihvatljivijem. Sve za i oko EKV smo vrednovali na do tada ustanovljen način, danonoćnim preslušavanjem tih albuma. Naravno, scena u osamdesetim bi poprimila okus mnogo značajnije, prihvatljivije i progresivnije da se nije dogodio taj bosanski pop i marginalizovao sudbine mnogih, kreativno daleko ubedljivijih sastava, gde se u potpunosti slažem sa autorom.
Ni danas mi nije jasno kako se nakon Korni grupe, Tajma, Daha, YU grupe i pogotovo Smaka, spalo na Plavi orkestar, Merlin i Crvenu jabuku - ističe Ivković.
On dodaje da Milan nije naseo na situaciju u kojoj se našla Jugoslavija i na sve ono što je dovelo do sukoba.
- On je sa oreolom samosvesnog čoveka posvećenog umetnosti, istrajavao, gurao svoje ideje koje su, nesporno, konačnu formu dobile kreativnim EKV opusom. Oni nikada nikoga nisu vukli za rukav na putu do uspeha, niti su klečali - napominje Ivković.
Poznati šabački gitarista Mirko Tomić takođe govori o velikom značaju Milana i EKV.
- To što su oni ponudili muzičkoj sceni bilo je novo, drugačije od ostalo i jako dobro. Pitanje je da li će se ikada pojaviti takav muzički izraz kod nas, takav pristup i izražaj, bez obzira da li vam se sviđa ili ne i da li ste fan EKV - kaže Tomić.
Dugogodišnji muzički urednik Radio Šapca Stevan Marinković dodaje da je Milan autor koji je u domaću muziku uveo novu poetiku.
- On je spojio rokenrol i umetnost, dokazujući da muzika ne treba samo da bude zabava. Bio je čovek ogromne energije koju je širio oko sebe - priča Marinković.
On se podsetio da je bio na jednom od prvih koncerata Katarine II u skadarlijskoj pivari u Beogradu.
- Sećam se da smo izašli kao omađijani i da smo kroz beogradsku noć pevali početak pesme Aut. Verujem da su njegovom fizičkom kraju puno doprineli događaji s početka devedesetih. Izgubio je sve - domovinu, prijatelje... - smatra Marinković.
Prema njegovim rečima, Milan je kroz tekstove na albumu "Dum dum" iz 1992. godine bolje oslikavao vreme ratnog ludila u Jugoslaviji nego brojna književna i filmska dela. To je, kako kaže, ostalo neprimećeno, na žalost.
Milan je sa EKV objavio sedam studijskih, kao i tri koncertna albuma. Bio je i ostao, kao što je opevao jedan stih, dečak iz vode.
Posle Milana ništa više nije bilo isto na našoj muzičkoj sceni. O trenutka kada je prvi put uzeo gitaru u ruke, kada mu je otac kupio taj instrument u Sarajevu, Milan se pretvorio u muziku. Još kao školarac osnovao je bend Limunovo drvo. Sa basistom Dušanom Kojićem Kojom i bubnjarem Ivicom Vdovićem Vdom, osnovao je bend Šarlo Akrobata. Zajedno sa Električnim orgazmom i Idolima objavljuju remek delo našeg roka, a to je album - Paket aranžman. Pesme koje su sa tog albuma izdvojile su “Ona se budi” i “Niko kao ja”. Iako je bend trajao samo godinu dana, od 1980. do 1981.godine, ostavili su značajan trag na našoj sceni. Uspeli su da izdaju jedan albu pod imenom "Bistriji i tuplji čovek biva kad...".
Tri vrhunska individualaca nisu mogli dugo da izdrže u ovakvoj priči, Šarlo se raspada i Milan formira novi bend pod nazivom Katarina II čiji član postaje jedinstvena pojava na našoj sceni - Margita Stefanović Magi. Uskoro, zbog problema sa gitaristom Dragomirom Gagijem Mihajlovićem kojeg obaveštavaju da ne računaju više na njega, nastaje Ekatarina Velika.
Priča o EKV je i pričao tragičnoj sudbini njene prve postave. Milan je svirao gitaru i pevao, Magi je bila maestralna za klavijaturama, Vd je suvereno vladao bubnjevima, a Bojan Pečer je sigurno bio jedan on najboljih basista svog vremena. Niko iz ove postave odavno nije među živima. Takva su bila vremena.
Kroz bend su se uglavnom menjali basisti i bubnjari. Analitičari rok scene su jedinstveni u zaključku da su dva ključna detalja za EKV odlazak iz benda, najpre Pečera, koji je odlučio da napusti grupu i ode u London, a onda i bubnjara Žike Todorovića, sina glumca Bore Todorovića, sa obrazloženjem da želi da se posveti glumačkoj karijeri.
Poslednji koncert EKV je imala 24. avgusta 1994 na Pjesmi Mediterana u Budvi. Posle koncerta, Milanu je naglo pozlilo, i 5. novembra je umro od raka pankreasa.
Muzika i poezija su ostali kao njegova zaostavština. Bio je predvodnik novog talasa koji je obeležio generacije muzičkih poklonika. Nije pravio kompromise, borio se za svoju slobodu, pisao i svirao onako kako je želeo. Slava ga nije zanimala, a na novac je gledao kao na sredstvo uz čiju pomoć ima mogućnost da stvara muziku koju želi. Očigledno je bilo da ono što je EKV emitovala kao gotov proizvod nije bio mnogo shvatljivo publici i pored ogromnog uspeha koji su uspeli da dosegnu. Milanova poezija i poruka je bila neukapirana, a muzički izraz krajnje nekomercijalan za vreme i mesto u kojem je nastajala. Koliko su bili neshvaćeni govori i podatak da su tokom koncerata na radnim akcijama, "akcijaši" tražili od EKV da sviraju "Suadu" i "Lipe cvatu".
Poznati šabački rok novinar i kritičar Živko Ivković kaže za “Glas Podrinja” da se EKV sasvim izdigao iznad kompletne scene u tom vremenu.
- Milan i čitav bend su nas privukli kreativnim magnetizmom, tom neopterećujućom formom, i ne tako izričitim usmerenjem koje ne bi rezultiralo dostignutim. Kupovali smo vinilna ostavrenja te grupe, kapirali da se tu radi o mnogo ozbiljnijem i prihvatljivijem. Sve za i oko EKV smo vrednovali na do tada ustanovljen način, danonoćnim preslušavanjem tih albuma. Naravno, scena u osamdesetim bi poprimila okus mnogo značajnije, prihvatljivije i progresivnije da se nije dogodio taj bosanski pop i marginalizovao sudbine mnogih, kreativno daleko ubedljivijih sastava, gde se u potpunosti slažem sa autorom.
Ni danas mi nije jasno kako se nakon Korni grupe, Tajma, Daha, YU grupe i pogotovo Smaka, spalo na Plavi orkestar, Merlin i Crvenu jabuku - ističe Ivković.
On dodaje da Milan nije naseo na situaciju u kojoj se našla Jugoslavija i na sve ono što je dovelo do sukoba.
- On je sa oreolom samosvesnog čoveka posvećenog umetnosti, istrajavao, gurao svoje ideje koje su, nesporno, konačnu formu dobile kreativnim EKV opusom. Oni nikada nikoga nisu vukli za rukav na putu do uspeha, niti su klečali - napominje Ivković.
Poznati šabački gitarista Mirko Tomić takođe govori o velikom značaju Milana i EKV.
- To što su oni ponudili muzičkoj sceni bilo je novo, drugačije od ostalo i jako dobro. Pitanje je da li će se ikada pojaviti takav muzički izraz kod nas, takav pristup i izražaj, bez obzira da li vam se sviđa ili ne i da li ste fan EKV - kaže Tomić.
Dugogodišnji muzički urednik Radio Šapca Stevan Marinković dodaje da je Milan autor koji je u domaću muziku uveo novu poetiku.
- On je spojio rokenrol i umetnost, dokazujući da muzika ne treba samo da bude zabava. Bio je čovek ogromne energije koju je širio oko sebe - priča Marinković.
On se podsetio da je bio na jednom od prvih koncerata Katarine II u skadarlijskoj pivari u Beogradu.
- Sećam se da smo izašli kao omađijani i da smo kroz beogradsku noć pevali početak pesme Aut. Verujem da su njegovom fizičkom kraju puno doprineli događaji s početka devedesetih. Izgubio je sve - domovinu, prijatelje... - smatra Marinković.
Prema njegovim rečima, Milan je kroz tekstove na albumu "Dum dum" iz 1992. godine bolje oslikavao vreme ratnog ludila u Jugoslaviji nego brojna književna i filmska dela. To je, kako kaže, ostalo neprimećeno, na žalost.
Milan je sa EKV objavio sedam studijskih, kao i tri koncertna albuma. Bio je i ostao, kao što je opevao jedan stih, dečak iz vode.
Tragedija jedne generacije.
Savremenici EKV tvrde da su droge i AIDS bili smrtonosna kombinacija koja je sasekla mnoge ljude osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Svoj danak u tom smislu dala je i EKV. Ivica Vdović Vd, koga su zvali anđelom rokenrola, prvi je zvanično registrovan građanin SFRJ zaražen AIDS virusom. Kada je to saznao, 1985. godina, nije krio, umro je u Klinici za infektivne bolesti u Beogradu, ostavljen i zaboravljen od svih. Imao je 31 godinu. Bojan Pečer (38) je umro u Londonu 1999. godine od srčanog udara, a Magi (43) je još jedna žrtva AIDS i ona je umrla 2002. u Beogradu. Droga i AIDS su uzeli i mnoge njihove prijatelje poput ćerki Cvjetina Mijatovića, prvog predsednika SFRJ posle smrti Tita, Mirjanu i Maju, bubnjara Gorana Čavajdu Čavketa, glumicu Sonju Savić, slikara Dušana Gerzića Geru..
Dva koncerta u Šapcu
Za vlasnika Mjuzik boksa u Šapcu Aleksandra Jevtića, EKV je svakako, jedan od tri najznačajnija srpska benda.
- Bili su odlični. Taj pokret nije mogao da se najbolje razume, ali muzički su bili vrhunski. Mnogi klinci ih danas slušaju. Urađena su neka reizdanja koja su veoma skupa, ali potražnja za EKV je i dalje velika. Imao sam zadovoljstvo da budem na oba njihova koncerta u Šapcu. Prvi koncert je bio 1986. godine u Domu JNA, a drugi je bio akustični koncert u Divu 1993. godine. Nedelju dana uoči tog koncerta sam dobio otkaz u Divu kao di džej i nisam uspeo da snimim taj nastup - kaže Jevtić.
Veliko poštovanje za Magi
Milan je Magi doživljavao kao nešto najlepše što mu se desilo u svetu muzike. Imao je veliko poštovanje za nju i za njen muzički izražaj. Ono što je poznato to je da je Magi bila muzički obrazovana i da je po stuci bila arhitekta. Manje je poznato, da je Magi bila veliki takmac Ivi Pogoreliću i da je dobila stipendiju za nastavak školovanja u Moskvi i da joj majka nije dozvolila da ode na Konzervatorijum. Umesto je, otišao je Pogorelić.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
