Pravilna kosidba i nega lucerke

Kako se lucerka intenzivno gaji i koristi i u senaži i u silaži, to joj treba posvetiti veliku pažnju oko nege, jer na jednoj parceli treba da ostane do pet godina, što kod naših poljoprivrednika nije slučaj, iz više razloga. Da bi lucerka mogla da se zasnuje na jednoj parceli, najpre treba obezbediti kvalitetno zemljište čija pH vrednost ne sme prelaziti ispod 5, jer kisela zemljišta ne podnosi. Osim toga, za lucerku u zasnivanju treba obezbediti velike količine mineralnih hraniva, jer na nivo rezervnih materija u korenu lucerke utiče prvenstveno plodnost zemljišta, klimatski faktori, osobine sorte i oštećenja od štetočina i bolesti. Visoka plodnost zemljišta, posebno bogata kalijumom, doprinose bolju sintezu i akumulaciju hraniva i smanjuju stres izazvan jesenjom kosidbom.
Najznačajni faktor je, ipak, vreme kosidbe lucerke tokom godine, kao i pravo vreme poslednje kosidbe u jesen. Prema brojim istraživanjima stepen oštećenja lucerke tokom zime je u tesnoj vezi sa nivoom rezervnih hraniva u korenu. Sistem kosidbe u jesen treba da obezbedi obnovu rezervnih hranjivih materija, koje će omogućiti preživljavanje biljaka i na najnižim temperaturama. Kosidba u oktobru nema uticaj na prinos ako je lucerka pravilno đubrena kalijumom.
Potrebno je znati koliko otkosa će se koristiti u toku godine, a onda na osnovu toga odrediti broj kosidbe i naravno dozvoliti biljkama da se regenerišu. Takođe, niska kosidba onemogućava regeneraciju, pa je neophodno i na to obratiti pažnju.
Za prinos i dužinu života lucerišta značajno je da se kosi u odgovarajućoj fazi tokom godine, kako ne bi kosili isuviše mlade biljke pre faze cvetanja, jer to smanjuje sadržaj ugljenih hidrata u korenu, što je u direktnoj vezi sa otpornošću lucerke prema niskim temperaturama. Pravovremanom kosidbom lucerke u jesen značajno mogu da se isprave greške u određivanju kosidbe tokom godine, i ublaži nepovoljno delovanje drugih faktora.
Štetan efekat jesenje kosidbe je manji ako nema stresnih ekoloških uslova. Blaga temperatura zimi i prisustvo funkcionalnih prizemnih listova na biljkama, obezbeđuje veći sadržaj šećera u korenu i smanjuje nepovoljan uticaj jesenje kosidbe. Sorte tolerantne na češću kosidbu, otporne na niske temerature i bolesti (posebno na bakterisko uvenuće), uspevaju da akumuliraju rezervne materije i umanje negativne posledice jesenje kosidbe na prinos i trajanje lucerišta. Iznurena lucerka je usled napada bolesti osetljivija na nepovoljne efekte jesenje kosidbe. Ako ima dovoljno vremena za obnavljanje sadržaja šećera (faza početka cvetanja) između otkosa, kosidba u jesen manje utiče na prinos i trajnost lucerišta u narednoj godini.
Treći otkos krajem septembra i početkom oktobra može da izazove smanjenja prinosa lucerke i trajanje lucerišta. Na osnovu brojnih istraživanja prihvaćena je preporuka da lucerku treba kositi četiri-šest nedelja pre prvog mraza. Ova preporuka je zasnovana na ispitivanju uticaja dva različita sistema kosidbe (dvootkosni i trootkosni) na otpornost lucerke prema niskim temperaturama.
Ispitujući uticaj trootkosnog sistema utvrđeno je da kosidba trećeg otkosa u periodu od 15-20. avgusta dovodi do najvećeg propadanja lucerke tokom zime. Da bi se postigao maksimalni prinos u narednoj godini preporučuje se kosidba trećeg otkosa u periodu između 15. septembra i 15. oktobra.
Nepovoljan uticaj kosidbe lucerke u jesen zavisi od stepena razvoja biljaka između predposlednjeg i poslednje otkosa. Kada je period između predposlednjeg i poslednjeg otkosa kraći, prinos lucerke u narednoj godini može da bude manji, verovatno zbog nedovoljne količine hraniva u korenu.
Na osnovu izučavanja utvrđeno je da je veoma važno podesiti kosidbu tako da se obezbedi dovoljno vremena za obnavljanje rezervnih hraniva u korenu. Vreme potrebno za obnavljanje hraniva može se skratiti ako se lucerka gaji na plodnom zemljištu, obezbedi hranivima i štiti od bolesti i štetočina. Zato je razmak između predposlednjeg i poslednjeg otkosa veoma važan i treba planirati kosidbu lucerke, kako bi omogućili da ovaj period bude što duži. Kosidbu poslednjeg otkosa u našim uslovima treba izvesti krajem oktobra i početkom novembra. Najbolje je poslednji otkos lucerke pokositi što je moguće kasnije na kraju vegetacionog perioda, a predposlednji što ranije, najmanje 45 dana pre poslednjeg otkosa. Ovaj period je dovoljan lucerki da sintetiše rezervne hranjive materije, i izdrži najniže temperature tokom zime.
Trootkosni sistem za košenjem trećeg otkosa početkom septembra, može dati veće prinose od istog sistema sa košenjem poslednjeg otkosa u drugoj polovini septembra. Češće se u našoj zemlji koristi četvorootkosni sistem, u uslovima suvog ratarenja, a u navodnjavanju ili sa dovoljno vlage petootkosni sistem. Treći otkos u četvorootkosnom sistemu kosi se u periodu od 20. jula da 1. avgusta a poslednji četvrti otkos oko 10. septembra.
U petootkosnom sistemu najčešće se četvrti otkos kosi oko 20. jula a peti 28. septembra. Sistem kosidbe sa četiri ili pet košenja u godini, i košenjem poslednjeg otkosa neposredno pre stalnih mrazeva, krajem oktobra, obezbeđuje se iskorišćavanje jesenjeg porasta i umanjuje rizik nedovoljnog snabdevanja rezervnih hraniva, odnosno smanjenja prinosa i dužine života biljaka.