„Izabrane pesme“ Tomislava Marinkovića u najstarijoj ediciji Srpske književne zadruge
Plave korice večnosti
Šabački pesnik delom svrstan u najdugovečniju ediciju naše književnosti. Izbor napravio dr Radivoje Mikić. Tomislav Marinković jedan od retkih autentičnih liričara današnjice u srpskoj poeziji
Verovatno da nema veće časti za pesnika našeg govornog područja od mesta u najdugovečnijoj ediciji „plavo kolo“ Srpske književne zadruge. Teško je pronaći reči koje opisuju trenutak inspiracije da se napiše prvi stih, ali od tog momenta, dok iz pera ne izađe nešto vredno da bude deo hartije između čuvenih plavih korica proteknu decenije i to samo za odabrane koji to dočekaju.
-Na početku je bio strah, kada pišete prve stihove, zapitate se da li ste kadri da napravite celinu, međutim, vremenom je strah iščezao kod mene i sada je pisanje veliki izazov koji nosi radost iščekivanja. Kada osetim inspiraciju, ni ja nisam siguran šta će nastati i uživam u procesu stvaranja nečeg novog, ličnog, nastalog iz te beline, nekada papira, danas monitora - približio je delić svog unutrašnjeg sveta naš pesnik Tomislav Marinković, autor lirskih kompozicija koje su našle mesto u najstarijoj ediciji Srpske književne zadruge, tzv. „plavom kolu“.
Kroz decenije stihovi su tvorili strofe, one pesničke celine, a od njih nastajahu zbirke koje su „uhvatile oči“, očarale srca i značajna imena srpskog pesništva. Veliki Milovan Danojlić izneo je ideju da se među čuvenim plavim koricama, u novom izdanju, nađu baš dela Tomislava Marinkovića. „Izabrane pesme“ su izašle ispod štamparskih presa, a odabir onih koje su se tu našle napravio je profesor Filološkog fakulteta u Beogradu dr Radivoje Mikić.
-Tomislav je jedan od retkih, još uvek aktivnih, autentičnih liričara. On je pesnik koga je gradio život, pre prvog stiha u njemu je sazrevala umetnost i zato što je relativno kasno počeo sa pisanjem predstavlja dodatnu vrednost. Istovremeno, strogošću odabira reči, a potom i pesama za svoje zbirke održao je visok standard koji je postavio pored sebe Autentičnim ga čini i stalna težnja da mu delo oblikuje svakodnevica, ne velike teme, što je važno u lirskoj poeziji. Imao sam čast da pravim odabir među delima čoveka koji, u svakom pogledu, zaslužuje mesto u najdugovečnijoj ediciji naše književnosti - rekao je profesor Mikić.
Stavljanjem zbirke izabranih u vitrinu hrama knjige, Biblioteke šabačke, simbolično se Tomislav Marinković upisao među odabrane, večne čuvare pisane reči u kulturnom nasleđu našeg naroda. Na promociji u Biblioteci šabačkoj stihove su kazivali glumac Slobodan Petranović i Kristina Aleksić iz Biblioteke šabačke.
-Bez obzira na gledišta recenzenata, uvek se, vraćajući se svojim pesmama, zapitam da li sam mogao bolje, ali se trudim da taj nemir pretvorim u inspiraciju iz koje će nastati novo, za tu „sumnju“ kompletnije od prethodnog - zaključio je počastvovani šabački liričar.
-Na početku je bio strah, kada pišete prve stihove, zapitate se da li ste kadri da napravite celinu, međutim, vremenom je strah iščezao kod mene i sada je pisanje veliki izazov koji nosi radost iščekivanja. Kada osetim inspiraciju, ni ja nisam siguran šta će nastati i uživam u procesu stvaranja nečeg novog, ličnog, nastalog iz te beline, nekada papira, danas monitora - približio je delić svog unutrašnjeg sveta naš pesnik Tomislav Marinković, autor lirskih kompozicija koje su našle mesto u najstarijoj ediciji Srpske književne zadruge, tzv. „plavom kolu“.
Kroz decenije stihovi su tvorili strofe, one pesničke celine, a od njih nastajahu zbirke koje su „uhvatile oči“, očarale srca i značajna imena srpskog pesništva. Veliki Milovan Danojlić izneo je ideju da se među čuvenim plavim koricama, u novom izdanju, nađu baš dela Tomislava Marinkovića. „Izabrane pesme“ su izašle ispod štamparskih presa, a odabir onih koje su se tu našle napravio je profesor Filološkog fakulteta u Beogradu dr Radivoje Mikić.
-Tomislav je jedan od retkih, još uvek aktivnih, autentičnih liričara. On je pesnik koga je gradio život, pre prvog stiha u njemu je sazrevala umetnost i zato što je relativno kasno počeo sa pisanjem predstavlja dodatnu vrednost. Istovremeno, strogošću odabira reči, a potom i pesama za svoje zbirke održao je visok standard koji je postavio pored sebe Autentičnim ga čini i stalna težnja da mu delo oblikuje svakodnevica, ne velike teme, što je važno u lirskoj poeziji. Imao sam čast da pravim odabir među delima čoveka koji, u svakom pogledu, zaslužuje mesto u najdugovečnijoj ediciji naše književnosti - rekao je profesor Mikić.
Stavljanjem zbirke izabranih u vitrinu hrama knjige, Biblioteke šabačke, simbolično se Tomislav Marinković upisao među odabrane, večne čuvare pisane reči u kulturnom nasleđu našeg naroda. Na promociji u Biblioteci šabačkoj stihove su kazivali glumac Slobodan Petranović i Kristina Aleksić iz Biblioteke šabačke.
-Bez obzira na gledišta recenzenata, uvek se, vraćajući se svojim pesmama, zapitam da li sam mogao bolje, ali se trudim da taj nemir pretvorim u inspiraciju iz koje će nastati novo, za tu „sumnju“ kompletnije od prethodnog - zaključio je počastvovani šabački liričar.
D. B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
