VEKOVNA VEZA MAČVANA I SREMACA, OSTVARIVANA ČAMCIMA, SKELAMA I MOSTOVIMA NA SAVI
Otvoren, kad je zatvoren
Čekajući da pređu na drugu obalu Save, kod Sremske Mitrovice putnici koristili priliku za druženje i razonodu uz koju čašicu rakije. Novi most iz 1977. godine, ukinuo muke oko prevoza, a dogodovštine iz perioda kad se reka prelazila čamcem ili pontonskim mostom ostale
Prema zapisu pedantnog hroničara, arhitekte u penziji Milorada-Lale Dostanića iz Salaša Noćajskog prvi most izgrađen na istočnoj strani Sremske Mitrovice, pušten je u saobraćaj 1977. godine. Do tada su Mačvani na sremsku obalu Save, kod ovog mesta prelazili na razne druge načine i mnogo rizičnije. Ali tvrde oni stariji i koji više pamte, bilo je u tom prevozu i dosta nesvakidašnjih druženja i razonode.
Istorijski je poznato da je još u doba Rimljana severni deo Mačve administrativno pripadao Sremu. Tadašnji centar Istočnog dela rimske imperije Sirmijum, današnju Sremsku Mitrovicu sa Mačvom su spajala dva kamena mosta. Vekovi su prošli, mostovi “nestali”. Veza Mačve sa Sremom nije prekinuta. U različita vremena, ostvarivana je na različite načine, baš na pomenutom mestu, preko Save.
U istorijskim zapisima stoji da su Turci u 15 veku, a Austrijanci 1914 i 1915. ovde imali pontonske mostove.
Stvaranjem Jugoslavije 1919. godine postavljeni pontonski most, donet je iz Petrovaradina i tu ostao sve do 1944, kada su ga Nemci prilikom povlačenja uništili.
- Pamtim da su šezdesetih godina izgrađeni armirano betonski prilazi reci u tri nivoa. Poslednji pontonski most bio je u upotrebi do 1977. Bio je jednosmeran i tako pravio velike probleme u saobraćaju jer se prilikom susretanja, jedno vozilo moralo vraćati u rikverc. Naravno, kada je rekom trebalo da prođe neki brod pontonski most je rastavljan i bio zatvoren za drumski saobraćaj. Domaći korisnici bi tada obično govorili da je most otvoren. Drugima, opet nije bilo jasno, kako to ali sve u svemu preko Save se nije moglo te su mnogi “skraćivali” vreme u obližnjim kafanama uz koju ljutu i čašicu razgovora, kaže Dostanić.
Ljubitelji “satljika” vreme čekanja na prelazak nisu smatrali izgubljenim. Pojedinci bi propustili nekoliko otvaranja i zatvaranja pontonskog mosta, da bi na kraju zaboravili gde su krenuli i zašto, dodaje naš sagovornik.
Pešaci su, priča on, ranije Savu prelazili čamcima ili skelom. Ova prevozna sredstva često su bila alternativa pontonskom mostu. Najpoznatije čamdžije bili su: Ljubiša Todorović, Radosav Ercegovac, Dragan Nektarijević sa “Vrapcem”, Dragojlo Graovac sa “Gusanom”, te neki Popadić.
Kao što rekosmo na početku ove priče prvi most izgrađen na ovom mestu preko Save pušten je u saobraćaj 1977. godine. Sunce je “obasjalo” pešake 1993. godine, puštanjem u rad pešačkog mosta, koji povezuje dve strane, centre Mačvanske i Sremske Mitrovice.
Tako danas između dve Mitrovice funkcionišu tranzitni most u istočnom delu grada i pešački u zoni centra. Mačva i Srem su tako čvrsto povezani ali su zauvek ostale da se pripovedaju dogodovštine prilikom prelaska reke na ovom mestu, pontonskim mostovima, skelama ili čamcima.
Istorijski je poznato da je još u doba Rimljana severni deo Mačve administrativno pripadao Sremu. Tadašnji centar Istočnog dela rimske imperije Sirmijum, današnju Sremsku Mitrovicu sa Mačvom su spajala dva kamena mosta. Vekovi su prošli, mostovi “nestali”. Veza Mačve sa Sremom nije prekinuta. U različita vremena, ostvarivana je na različite načine, baš na pomenutom mestu, preko Save.
U istorijskim zapisima stoji da su Turci u 15 veku, a Austrijanci 1914 i 1915. ovde imali pontonske mostove.
Stvaranjem Jugoslavije 1919. godine postavljeni pontonski most, donet je iz Petrovaradina i tu ostao sve do 1944, kada su ga Nemci prilikom povlačenja uništili.
- Pamtim da su šezdesetih godina izgrađeni armirano betonski prilazi reci u tri nivoa. Poslednji pontonski most bio je u upotrebi do 1977. Bio je jednosmeran i tako pravio velike probleme u saobraćaju jer se prilikom susretanja, jedno vozilo moralo vraćati u rikverc. Naravno, kada je rekom trebalo da prođe neki brod pontonski most je rastavljan i bio zatvoren za drumski saobraćaj. Domaći korisnici bi tada obično govorili da je most otvoren. Drugima, opet nije bilo jasno, kako to ali sve u svemu preko Save se nije moglo te su mnogi “skraćivali” vreme u obližnjim kafanama uz koju ljutu i čašicu razgovora, kaže Dostanić.
Ljubitelji “satljika” vreme čekanja na prelazak nisu smatrali izgubljenim. Pojedinci bi propustili nekoliko otvaranja i zatvaranja pontonskog mosta, da bi na kraju zaboravili gde su krenuli i zašto, dodaje naš sagovornik.
Pešaci su, priča on, ranije Savu prelazili čamcima ili skelom. Ova prevozna sredstva često su bila alternativa pontonskom mostu. Najpoznatije čamdžije bili su: Ljubiša Todorović, Radosav Ercegovac, Dragan Nektarijević sa “Vrapcem”, Dragojlo Graovac sa “Gusanom”, te neki Popadić.
Kao što rekosmo na početku ove priče prvi most izgrađen na ovom mestu preko Save pušten je u saobraćaj 1977. godine. Sunce je “obasjalo” pešake 1993. godine, puštanjem u rad pešačkog mosta, koji povezuje dve strane, centre Mačvanske i Sremske Mitrovice.
Tako danas između dve Mitrovice funkcionišu tranzitni most u istočnom delu grada i pešački u zoni centra. Mačva i Srem su tako čvrsto povezani ali su zauvek ostale da se pripovedaju dogodovštine prilikom prelaska reke na ovom mestu, pontonskim mostovima, skelama ili čamcima.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
