ODRŽANI PRVI SUSRETI SELA U MAČVANSKOM PRIČINOVIĆU
Nadmetanje u znanju i traktorskim veštinama
Ukupni pobednik je Mišar, drugo mesto zauzela je Gornja Vranjska, dok je Mačvanski Pričinović poneo kao dobar domaćin i ostao na trećoj poziciji. Takmičari su se nadmetali u neobičnim i atraktivnim disciplinama: vožnji traktora sa dvoosovinskom prikolicom - u rikverc, vožnji traktora oko čunjeva i brzom kačanju priključne mašine. Takođe, odmerili su snage i u nadvlačenju konopca
Mačvanski Pričinović bio je prvi domaćin Susreta sela (SUSEL-a). Pilot projekat manifestacije koja za cilj ima promociju turističkih potencijala seoskog područja, prošao je veoma dobro.
Manifestacija je koncipirana u dva dela: takmičarski i kulturno - umetnički. Na ovim prvim Susretima pored domaćina učestvovali su još Gornja Vranjska i Mišar.
Ukupni pobednik je Mišar, drugo mesto zauzela je Gornja Vranjska, dok se Mačvanski Pričinović poneo kao dobar domaćin i ostao na trećoj poziciji.
-Na ovaj način želimo da promovišemo turističke potencijale seoskog područja, da istaknemo gostoljubive domaćine, gastronomsku ponudu i prirodne lepote naših sela. Cilj nam je da na događaj privučemo ne samo meštane sela koja učestvuju, nego i drugih mesta da posete naš kraj. Jedan od najvećih sajmova turizma na svetu, koji se trenutno održava u Londonu, ima poruku da turisti obilaze manja mesta i upoznaju se sa načinom života ljudi koji tu žive, rekao je direktor Turističke organizacije Šapca Srđan Mitrašinović.
Takmičari su se nadmetali u neobičnim i atraktivnim disciplinama: vožnji traktora sa dvoosovinskom prikolicom - u rikverc, vožnji traktora oko čunjeva i brzom kačanju priključne mašine. Takođe, odmerili su snage i u nadvlačenju konopca.
Kulturno-umetnički program imao je i revijalni i takmičarski deo, a organizovan je i kviz znanja. Pitanja su bila iz opšte kulture, sporta i poljoprivrede, a sva vezana za Šabac.
-Veliki broj ljudi je pratio nadmetanja i to nam je dalo nadu da smo na dobrom putu. Plan je da sledeće godine Susrete organizujemo u više sela gde ćemo na kraju izabrati selo najveštije u upravljanju poljoprivrednim mašinama, sa najboljim kulturno-umetničkim nastupima i sa najviše znanja u kvizu. Ideja je da angažujemo svih 50 sela, da pet sela učestvuje u jednom mestu i da imamo 10 manjih takmičenja. Posle dva polufinala najbolji bi odmerili snage u velikom finalu, rekao je Mitrašinović.
Manifestaciju je organizovala Turistička organizacija Šapca u saradnji sa Mesnom zajednicom Mačvanski Pričinović, a uz podršku Odeljenja za poljoprivredu grada Šapca. Mačvanski Pričinović je odabran za prvog domaćina zbog pogodne infrastrukture i zainteresovanosti meštana da učestvuju u organizaciji ovog događaja.
-Hoćemo da sela ožive, da domovi dobiju novi život i ljudi koji tu žive imaju osećaj da su deo grada, deo države i deo društva kom zaista i pripadaju. Nadam se da ćemo i u Mačvanskom Pričinoviću i u ostalim selima konačno uspeti da probudimo tu uspavanu atmosferu koja je, verujem, veća pretnja postojanju sela od trenutnog stanja u poljoprivredi, rekao je član Gradskog veća Božidar Katić.
Poljoprivrednim proizvođačima iz godine u godinu sve je teže. Čak i kada im pogoduju vremenske prilike subvencije kasne, cene repromaterijala rastu, a otkupne padaju. Stalno gube bitku u neravnopravnoj borbi na tržištu sa proizvodima koji se uvoze iz dalekog sveta. Možda je baš zato seoski turizam segment u kom se mogu osloniti samo na sebe, da ne zavise ni od Boga ni od vlasti.
Manifestacija je koncipirana u dva dela: takmičarski i kulturno - umetnički. Na ovim prvim Susretima pored domaćina učestvovali su još Gornja Vranjska i Mišar.
Ukupni pobednik je Mišar, drugo mesto zauzela je Gornja Vranjska, dok se Mačvanski Pričinović poneo kao dobar domaćin i ostao na trećoj poziciji.
-Na ovaj način želimo da promovišemo turističke potencijale seoskog područja, da istaknemo gostoljubive domaćine, gastronomsku ponudu i prirodne lepote naših sela. Cilj nam je da na događaj privučemo ne samo meštane sela koja učestvuju, nego i drugih mesta da posete naš kraj. Jedan od najvećih sajmova turizma na svetu, koji se trenutno održava u Londonu, ima poruku da turisti obilaze manja mesta i upoznaju se sa načinom života ljudi koji tu žive, rekao je direktor Turističke organizacije Šapca Srđan Mitrašinović.
Takmičari su se nadmetali u neobičnim i atraktivnim disciplinama: vožnji traktora sa dvoosovinskom prikolicom - u rikverc, vožnji traktora oko čunjeva i brzom kačanju priključne mašine. Takođe, odmerili su snage i u nadvlačenju konopca.
Kulturno-umetnički program imao je i revijalni i takmičarski deo, a organizovan je i kviz znanja. Pitanja su bila iz opšte kulture, sporta i poljoprivrede, a sva vezana za Šabac.
-Veliki broj ljudi je pratio nadmetanja i to nam je dalo nadu da smo na dobrom putu. Plan je da sledeće godine Susrete organizujemo u više sela gde ćemo na kraju izabrati selo najveštije u upravljanju poljoprivrednim mašinama, sa najboljim kulturno-umetničkim nastupima i sa najviše znanja u kvizu. Ideja je da angažujemo svih 50 sela, da pet sela učestvuje u jednom mestu i da imamo 10 manjih takmičenja. Posle dva polufinala najbolji bi odmerili snage u velikom finalu, rekao je Mitrašinović.
Manifestaciju je organizovala Turistička organizacija Šapca u saradnji sa Mesnom zajednicom Mačvanski Pričinović, a uz podršku Odeljenja za poljoprivredu grada Šapca. Mačvanski Pričinović je odabran za prvog domaćina zbog pogodne infrastrukture i zainteresovanosti meštana da učestvuju u organizaciji ovog događaja.
-Hoćemo da sela ožive, da domovi dobiju novi život i ljudi koji tu žive imaju osećaj da su deo grada, deo države i deo društva kom zaista i pripadaju. Nadam se da ćemo i u Mačvanskom Pričinoviću i u ostalim selima konačno uspeti da probudimo tu uspavanu atmosferu koja je, verujem, veća pretnja postojanju sela od trenutnog stanja u poljoprivredi, rekao je član Gradskog veća Božidar Katić.
Poljoprivrednim proizvođačima iz godine u godinu sve je teže. Čak i kada im pogoduju vremenske prilike subvencije kasne, cene repromaterijala rastu, a otkupne padaju. Stalno gube bitku u neravnopravnoj borbi na tržištu sa proizvodima koji se uvoze iz dalekog sveta. Možda je baš zato seoski turizam segment u kom se mogu osloniti samo na sebe, da ne zavise ni od Boga ni od vlasti.
Neiskorišćen potencijal sela
-Naša sela imaju mnogo potencijala koji mogu da se iskoriste. Obzirom na celokupnu situaciju i stanje koje vlada u poljoprivredi u našoj državi, ti potencijali nisu iskorišćeni. Letina je uglavnom ostala na njivama ili se prodaje po smešno niskim cenama. Ulaganja su sve veća. Ljudi u selim se bore za goli opstanak i preživljavanje. Verujemo da seoski i ruralni turizam može da bude izvor dodatnih prihoda, a možda i osnovna delatnost brojnim poljoprivrednim gazdinstvima. Neophodna su ulaganja, potrebna je i edukacija, kao i finansijska sredstva. Put je dug, ali smatramo da može da se napravi lepa i dugoročno profitabilna i isplativa priča, kaže Srđan Mitrašinović.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
