PIT BULOVI – ŽRTVE PREDRASUDA
Legalizacijom rase zloupotrebama bi se stalo na put
Pit bul terijeri najsatanizovaniji su psi u javnosti. Retki napadi ovih pasa na ljude su do te mere forsirani i preuvaličavani u medijima da se o njima stvorila slika kao o agresivnim ubicama koji samo čekaju priliku da nekog napadnu. Istovremeno i ljudi koji ih gaje su na lošem glasu i smatraju se nasilnicima i opasnim. Oni koji imaju više iskustva sa njima znaju da se radi o psima koji su kao i svi ostali, možda samo nešto privrženiji svom vlasniku i porodici.
Ovi psi su se u 19. veku borili prvo sa bikovima, a kasnije i među sobom. Nažalost, još uvek postoje oni koji su mentalno u tom dobu i tvrde da su pit bulovi za to i stvoreni. Borbe pasa su zabranjene, ali velike pare koje su u igri udružene sa krvožednim izopačenim mozgovima koji u ovome uživaju osiguravaju njihovo ilegalno organizovanje.
Rasa u Srbiji zvanično i ne postoji. Pit bulovi su u rodovnike u pisani kao američki stafordski terijeri, ili kao mešanci.
Iskreni ljubitelji pit bulova trude se da promene sliku koja je stvorena o njihovim ljubimcima. Takođe, žele i da se rasa zvanično uvede kod nas, što bi dovelo i do rešenja određenih problema jer bi postojala neka kontrola nad odgajivačima.
Na Fejsbuku postoji stranica „Pit bul Srbija“ koja ima više od 13.000 pratilaca i čiji je cilj da se rasa pokaže u drugačijem svetlu. Vlasnici pit bulova iz celog regiona šalju slike svojih pasa, oglašavaju štence za prodaju i udomljavaju napuštene pitove. Zabranjena je svaka priča o borbama. Stranicu je napravio i vodi naš sugrađanin Dejan Vinčić.
-Najveća želja mi je da skinem ljagu sa ove pasnine. Pit bulovi su na lošem glasu od '90-ih godina kada su se održavale borbe u koje je ulagan veliki novac. Sada je 21. Vek i to što se dešavalo u prošlosti treba tamo i da ostane. Svestan sam da još uvek ima onih koji organizuju borbe i gaje pse u te svrhe, ali protiv takvih se svi pravi ljubitelji pitova bore i ja ću uvek prijaviti kada čujem za tako nešto, kaže Dejan.
Kod nas često rase koje važe za opasne biraju zavisnici, iskompleksirani i ljudi sa mnoštvom problema u glavi. Takvi pse maltretiraju, drže na lancu i gladne i žedne. Pas koji nije navikao ni na šta lepo u životu isto tako i reaguje i tada nastaje problem. Međutim, kada ujede neki od ovih pasa „šteta“ koja nastane je mnogo veća nego kod ujeda nekog manjeg ili slabijeg psa i povrede su dosta veće. Pri tom uopšte nisu među rasama koje ujedaju najčešće.
Naš sagovornik ističe da je socijalizacija i dobar odgoj podjednako važan kod svake rase, a da vaspitanju pasa treba pristupiti kao i vaspitanju dece.
-Nabavka bilo kog šteneta sa sobom nosi i odgovornost. Tako se pas ne može ni pokloniti svakom. Treba izdvojiti vreme za njega, ali i novac. Mora da upozna porodicu, okolinu, da se odvede u šetnju, da se dozvoli ljudima i deci da ga pomaze, da bude u kontaktu sa drugim psima. Podrazumeva se da ima redovne obroke, svežu vodu. Ako pogreši može malo da se lupi šakom po guzi, ili da bude kažnjem time da ne sme na fotelju ili kratkim ignorisanjem vlasnika, ali ne sme da se tuče, drži zatvoren u podrumu ili na terasi, da bude vezan... Sve što bi loše uticalo na psihu čoveka loše utiče i njih, ističe Dejan.
Svoje pit bulove Dejan je udomio. Poslednju ženku i devet štenaca doneo je iz Jakova od devojke koja više nije mogla da brine o njima. Navodi da je pre nekoliko godina za samo 1.500 dinara kupio štene koje je gajeno u rupi u šumi, puno buva i parazita. Smatra da bi se „legalizacijom“ rase i ovakvim pojavama stalo na put.
-Cilj mi je da od 2020. godine pit bulovi počnu da se upisuju kao rasa. Zalažem se za to da ne može svako da ima odgajivačnice, nego da budu stroge kontrole. Štenci bi morali da budu čipovani i vakcinisani. Takođe, da se psi oduzmu svima koji se bave borbama ili ih muče na drugi način. Ako bi štenci imali adekvatnu cenu više bi i brinulo o njima. Ovako za 10-20 evra svako može da kupi štene i kasnije da ga izbacina ulicu kada mu dosadi, kaže Dejan.
Razbijanje predrasuda veliki je stepenik u borbi za ravnopravnost pit bulova sa drugim psima. Nažalost, ovo nije problem samo u Srbiji, nego u celom svetu.
-Pit bulovi su srčani psi koji bi život dali za svog vlasnika i porodicu. Pametni su i velike dobrice. Čak se pokazalo da nisu dobri čuvari, jer se raduju svakom ko uđe u dvorište. Imam četiri ćerke koje vreme provode sa pitbulovima i obostrana ljubav je ogromna, navodi Dejan.
Iako umeju da budu neprijateljski raspoloženi prema drguim životinjama, pogotovu kada nisu dobro socijalizovani, iskustva su pokazala da ni pit bulovi koji su učestvovali u borbama nisu agresivni prema drugim ljudima. Kako će se ponašati isključivo zavisi od vlasnika.
Ovi psi su se u 19. veku borili prvo sa bikovima, a kasnije i među sobom. Nažalost, još uvek postoje oni koji su mentalno u tom dobu i tvrde da su pit bulovi za to i stvoreni. Borbe pasa su zabranjene, ali velike pare koje su u igri udružene sa krvožednim izopačenim mozgovima koji u ovome uživaju osiguravaju njihovo ilegalno organizovanje.
Rasa u Srbiji zvanično i ne postoji. Pit bulovi su u rodovnike u pisani kao američki stafordski terijeri, ili kao mešanci.
Iskreni ljubitelji pit bulova trude se da promene sliku koja je stvorena o njihovim ljubimcima. Takođe, žele i da se rasa zvanično uvede kod nas, što bi dovelo i do rešenja određenih problema jer bi postojala neka kontrola nad odgajivačima.
Na Fejsbuku postoji stranica „Pit bul Srbija“ koja ima više od 13.000 pratilaca i čiji je cilj da se rasa pokaže u drugačijem svetlu. Vlasnici pit bulova iz celog regiona šalju slike svojih pasa, oglašavaju štence za prodaju i udomljavaju napuštene pitove. Zabranjena je svaka priča o borbama. Stranicu je napravio i vodi naš sugrađanin Dejan Vinčić.
-Najveća želja mi je da skinem ljagu sa ove pasnine. Pit bulovi su na lošem glasu od '90-ih godina kada su se održavale borbe u koje je ulagan veliki novac. Sada je 21. Vek i to što se dešavalo u prošlosti treba tamo i da ostane. Svestan sam da još uvek ima onih koji organizuju borbe i gaje pse u te svrhe, ali protiv takvih se svi pravi ljubitelji pitova bore i ja ću uvek prijaviti kada čujem za tako nešto, kaže Dejan.
Kod nas često rase koje važe za opasne biraju zavisnici, iskompleksirani i ljudi sa mnoštvom problema u glavi. Takvi pse maltretiraju, drže na lancu i gladne i žedne. Pas koji nije navikao ni na šta lepo u životu isto tako i reaguje i tada nastaje problem. Međutim, kada ujede neki od ovih pasa „šteta“ koja nastane je mnogo veća nego kod ujeda nekog manjeg ili slabijeg psa i povrede su dosta veće. Pri tom uopšte nisu među rasama koje ujedaju najčešće.
Naš sagovornik ističe da je socijalizacija i dobar odgoj podjednako važan kod svake rase, a da vaspitanju pasa treba pristupiti kao i vaspitanju dece.
-Nabavka bilo kog šteneta sa sobom nosi i odgovornost. Tako se pas ne može ni pokloniti svakom. Treba izdvojiti vreme za njega, ali i novac. Mora da upozna porodicu, okolinu, da se odvede u šetnju, da se dozvoli ljudima i deci da ga pomaze, da bude u kontaktu sa drugim psima. Podrazumeva se da ima redovne obroke, svežu vodu. Ako pogreši može malo da se lupi šakom po guzi, ili da bude kažnjem time da ne sme na fotelju ili kratkim ignorisanjem vlasnika, ali ne sme da se tuče, drži zatvoren u podrumu ili na terasi, da bude vezan... Sve što bi loše uticalo na psihu čoveka loše utiče i njih, ističe Dejan.
Svoje pit bulove Dejan je udomio. Poslednju ženku i devet štenaca doneo je iz Jakova od devojke koja više nije mogla da brine o njima. Navodi da je pre nekoliko godina za samo 1.500 dinara kupio štene koje je gajeno u rupi u šumi, puno buva i parazita. Smatra da bi se „legalizacijom“ rase i ovakvim pojavama stalo na put.
-Cilj mi je da od 2020. godine pit bulovi počnu da se upisuju kao rasa. Zalažem se za to da ne može svako da ima odgajivačnice, nego da budu stroge kontrole. Štenci bi morali da budu čipovani i vakcinisani. Takođe, da se psi oduzmu svima koji se bave borbama ili ih muče na drugi način. Ako bi štenci imali adekvatnu cenu više bi i brinulo o njima. Ovako za 10-20 evra svako može da kupi štene i kasnije da ga izbacina ulicu kada mu dosadi, kaže Dejan.
Razbijanje predrasuda veliki je stepenik u borbi za ravnopravnost pit bulova sa drugim psima. Nažalost, ovo nije problem samo u Srbiji, nego u celom svetu.
-Pit bulovi su srčani psi koji bi život dali za svog vlasnika i porodicu. Pametni su i velike dobrice. Čak se pokazalo da nisu dobri čuvari, jer se raduju svakom ko uđe u dvorište. Imam četiri ćerke koje vreme provode sa pitbulovima i obostrana ljubav je ogromna, navodi Dejan.
Iako umeju da budu neprijateljski raspoloženi prema drguim životinjama, pogotovu kada nisu dobro socijalizovani, iskustva su pokazala da ni pit bulovi koji su učestvovali u borbama nisu agresivni prema drugim ljudima. Kako će se ponašati isključivo zavisi od vlasnika.
Nepravda medija
Kada se priča o pit bulovima uglavnom se pominje njihova uloga u borbama. Zanemaruje se činjenica da su početkom 20. veka korišćeni kao dadilje, zbog dobrog i požrtvovanog odnosa prema deci. Istakli su se u američkoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. Brojni su slučajevi kada su spasili svoje porodice, ali i nepoznate ljude iz opasnih situacija. Nažalost, ovi primeri u javnosti najčešće prolaze nezapaženo. Sa druge strane, četovorogodišnje istraživanje je pokazalo da se napadi drugih pasa na ljude pomenu jednom, dok se napadi pit bula pomenu čak 230 puta, od lokalnih do međunarodnih medija. Statistika pokazuje da se najteže udomljavaju iz azila i istovremeno najviše eutanaziraju.
M. MIJAILOVIĆ
Najnoviji broj
18. april 2024.
