Magija klavira i čarobna Irina
Tonovi prve ljubavi
U tandemu oni stvaraju umetnost, ili dočaravaju genijalnost davnih tvoraca čudesnih harmonija. Dar i predan rad brišu granice između obaveze i najvećeg zadovoljstva. Zajedno kreirali su večnu sponu, između učenika Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“ i instrumenata gde iskazuju talenat. Ovo je priča o njima. Ne samo o običnom instrumentu, ili đaku, već i onome što ih je povezalo. Svakom izvedbom daruju nešto unikatno, a mi vam kroz reči približavamo tu posebnost
Boraveći na dvoru gospodara Toskane Ferdinadna Medičija, pre tri stoleća, italijanski zanatalija Kristofo Bartoli, oživeo je svoju ideju i kreirao novi muzički instrument, danas jedan od najpoznatijih i najprepoznatljivijih u svetu melodija, klavir. Mehanizam sa gavranovim perima koja okidaju žicu i tako proizvode zvuk zamenio je sistemom čekića i postigao povezanost jačine odsviranog tona od intenziteta udara prsta na dirku što je u to vreme bila novina. Ranije je bilo moguće proizvesti isključivo jednu jačinu tona, a prvi klaviri nazvani su „piano e forte“ (tiho i glasno).
Ovom izmenom menjaju se tehničke i izražajne mogućnosti instrumenta, te on postaje inspiracija za brojna muzička dela. Opseg klavira obuhvata tonove od subkontra A (2A) do C5. Muzika je najčešće napisana u dva linijska sistema. Gornji se uglavnom izvodi desnom rukom, i zapisuje u violinskom ključu dok se donji izvodi levom rukom i zapisuje u bas ključu. Izvođač koji ovlada veštinom sviranja klavira naziva se pijanista.
Iako je istorijat lako predstaviti u nekoliko kratkih rečenica, postati virtuoz na jednom od najelegantnijih instrumenata u istoriji nije jednostavan profesionalni i životni izazov. Kada muziku osetite srcem, a note oslonac pronađu u zapisu duše, preostaje samo da se prepustite i uz talenat, posvećenost možda postanete princeza klavirskih dirki, kao što je čarobna Irina Brodić.
Ljubav prema klasičnoj muzici bila je „suđena“ mladoj šabačkoj pijanistkinji. Baka Jovanka je bila profesor solfeđa u Muzičkoj školi, jedna tetka takođe predaje solfeđo, dok je druga pevačica. Majka Jelena je svirala klavir i pohađala Muzičku školu, a otac Aleksandar je svirao harmoniku i bio solista u horu Muzičke škole, kod profesorke Mezej. Njega je srce odvelo na travnati teren, i najvažniju sporednu stvar na svetu, dok je ćerka ostala “sluga” magije dirki. Zaljubila se na prvi ton.
-Zvuk klavira oduvek se čuo u našoj kući. Još kao mala znala sam da će me pratiti tokom odrastanja, ali i kasnije. Logičan sled je bio da se odlučim za taj instrument. Svakodnevno vežbam, kako u školi, tako i kod kuće - navodi Irina i ističe da je od presudnog značaja vreme provedeno uz najdraži instrument.
Većina modernih klavira ima red od 88 crnih i belih dirki, (52 bele dirke za note Ce-durne lestvice C, D, E, F, G, A i B, i 36 kraćih crnik dirki), koje su izdignute iznad belih dirki, i postavljene više nazad na klavijaturi. To znači da može proizvesti 88 različitih visina tona (ili „nota”), od najdubljeg basnog opsega do najvišeg soprana.
Ipak, magiju stvara pijanista. Neuhvatljivim, hipnotišućim, elegantnim pokretima. Ispisane note velikih muzičkih majstora pretvara u spektar emocija koje nesebično deli sa slušaocima.
-Šopenove kompozicije su mi najizazovnije, i najradije ih izvodim. Bude u meni posebne emocije. Nedavno sam bila najmlađa učesnica u okviru Šopen festa u šabačkom pozorištu i bila mi je čast da nastupim sa pijanistima čije sam koncerte rado posećivala. Dela umetnika iz epohe romantizma su mi draga. Pomenula sam emocije i zaista su drugačije kada izvodim kompoziciju iz 19. veka. Trudim se da svoja osećanja pretočim u muziku, jer ona je moj život. Svet mi je satkan od tonova.
- Srećna sam jer imam podršku, pomoć porodice i profesorke Helene Davidović, koja mi mnogo znači. Ko želi da bude uspešan potrebno je da bude spreman na izazove, jer muzika traži odricanje i konstantan rad.
Ovom izmenom menjaju se tehničke i izražajne mogućnosti instrumenta, te on postaje inspiracija za brojna muzička dela. Opseg klavira obuhvata tonove od subkontra A (2A) do C5. Muzika je najčešće napisana u dva linijska sistema. Gornji se uglavnom izvodi desnom rukom, i zapisuje u violinskom ključu dok se donji izvodi levom rukom i zapisuje u bas ključu. Izvođač koji ovlada veštinom sviranja klavira naziva se pijanista.
Iako je istorijat lako predstaviti u nekoliko kratkih rečenica, postati virtuoz na jednom od najelegantnijih instrumenata u istoriji nije jednostavan profesionalni i životni izazov. Kada muziku osetite srcem, a note oslonac pronađu u zapisu duše, preostaje samo da se prepustite i uz talenat, posvećenost možda postanete princeza klavirskih dirki, kao što je čarobna Irina Brodić.
Ljubav prema klasičnoj muzici bila je „suđena“ mladoj šabačkoj pijanistkinji. Baka Jovanka je bila profesor solfeđa u Muzičkoj školi, jedna tetka takođe predaje solfeđo, dok je druga pevačica. Majka Jelena je svirala klavir i pohađala Muzičku školu, a otac Aleksandar je svirao harmoniku i bio solista u horu Muzičke škole, kod profesorke Mezej. Njega je srce odvelo na travnati teren, i najvažniju sporednu stvar na svetu, dok je ćerka ostala “sluga” magije dirki. Zaljubila se na prvi ton.
-Zvuk klavira oduvek se čuo u našoj kući. Još kao mala znala sam da će me pratiti tokom odrastanja, ali i kasnije. Logičan sled je bio da se odlučim za taj instrument. Svakodnevno vežbam, kako u školi, tako i kod kuće - navodi Irina i ističe da je od presudnog značaja vreme provedeno uz najdraži instrument.
Većina modernih klavira ima red od 88 crnih i belih dirki, (52 bele dirke za note Ce-durne lestvice C, D, E, F, G, A i B, i 36 kraćih crnik dirki), koje su izdignute iznad belih dirki, i postavljene više nazad na klavijaturi. To znači da može proizvesti 88 različitih visina tona (ili „nota”), od najdubljeg basnog opsega do najvišeg soprana.
Ipak, magiju stvara pijanista. Neuhvatljivim, hipnotišućim, elegantnim pokretima. Ispisane note velikih muzičkih majstora pretvara u spektar emocija koje nesebično deli sa slušaocima.
-Šopenove kompozicije su mi najizazovnije, i najradije ih izvodim. Bude u meni posebne emocije. Nedavno sam bila najmlađa učesnica u okviru Šopen festa u šabačkom pozorištu i bila mi je čast da nastupim sa pijanistima čije sam koncerte rado posećivala. Dela umetnika iz epohe romantizma su mi draga. Pomenula sam emocije i zaista su drugačije kada izvodim kompoziciju iz 19. veka. Trudim se da svoja osećanja pretočim u muziku, jer ona je moj život. Svet mi je satkan od tonova.
- Srećna sam jer imam podršku, pomoć porodice i profesorke Helene Davidović, koja mi mnogo znači. Ko želi da bude uspešan potrebno je da bude spreman na izazove, jer muzika traži odricanje i konstantan rad.
Postoje samo tri sačuvana originalna primerka klavira iz 18. veka. Prvi je napravljen 1720. godine, deo je kolekcije Metropolitan muzeja u Njujorku. Drugi primerak iz 1722. nalazi se u Rimu u Nacionalnom muzeju muzičkih instrumenata (Museo Nazionale degli Strumenti Musicali), treći koji datira iz 1726, krasi posatvku Lajpciškog muzičkog univerziteta (Leipzig University’s Musikinstrumenten).
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
