Biljanina neodoljiva Anđa
Priča o srećnom kraju
„Dobila je jedinicu, ali se nije uvredila. Učiteljica nije razumela da i Anđa voli slobodu, ali na svoj način. Zato je slobodna…“
-Moja junakinja Anđa je samo svoja i slobodna, nepokolebljivo svesna da je u pravu i da zna šta je za nju dobro. Ne prihvata licemerje i zbunjena je kada je licemerje deo lepog vaspitanja, kada je opravdano biti dvoličan da bi bio lepo vaspitan. Kao i svako dete, čudi se zbog nekih postupaka odraslih i tumači ih na svoj način, iskren i slobodan – kaže profesorka srpskog jezika i književnosti, Biljana Vasić, autorka knjige „Neodoljiva Anđa“.
Literarni prvenac štampan je pod okriljem izdavačke kuće „Balbelo“ čitaocima donosi trideset priča za decu, ali i odrasle koji nisu zaboravili detinjstvo. Izmašatane su avanture o slobodi, drugačijim ljubavima, usamljenosti, jer nas svi vole, ali na svoj način. Priče o velikim malim stvarima od životnog značaja tokom odrastanja, a nadasave o tome kako možemo biti sebi i okolini potpuno neodoljivi, baš kao Anđa.
-Ova knjiga je zbirka od 30 kratkih priča. Prva priča je nastala u aprilu ove godine i napisana je za konkurs Radio Beograda, za emisiju „Dobro jutro, deco“. Priča je ušla u najuži izbor od pet, ali nije pobedila. Međutim, meni je to bila potvrda da priča vredi i, na nagovor moje ćerke, koja je ilustrator knjige, nastavila sam da pišem. Sve priče su nastale za mesec dana, jednostavno su se ređale jedna za drugom dok se teme o kojima sam htela nešto da kažem nisu iscrpele – ističe Biljana i dodaje da život često nametne tempo koji je potrebno pratiti, da bi opstao, preživeo.
Vreme je dragocenost, ali neumitno teče. Često zanemarimo svoje želje, jer nije pravi momenat. Ali kreativnost i inspracija, podstaknute godinama iskustva u obrazovno-školskom svetu, uz mali podstrek najbližih, odredile su trenutak.
-Radim u Šapcu, u osnovnoj školi kao profesor srpskog jezika skoro 30 godina. Sve do sada nisam ni ozbiljno pisala, ni razmišljala da bilo šta objavljujem, tako da je knjiga nastala kao nadahnuće jednog trenutka i, verovatno, emotivnog viška koji se sa godinama nakupio. Pisala sam je srećna što pišem, što, konačno, pišem. Uživala sam u svakom trenutku pisanja i nadam se da će se ta radost preneti i na moje čitaoce.
Tokom rada na pričama Biljana je shvatila da knjiga neće biti namenjena samo najmlađima. U zavisnosti od godina, senzibileteta, čitaoci će drugačije doživeti Anđu i njene pustolovine. Možda najbolje priče nisu pisane isključivo za decu. Ponekad je čar u univerzalnosti, porukama i nesputanoj mašti pisca.
-Ovo je knjiga za decu i ne samo za decu. Mislim da će je sa jednakim zadovoljstvom čitati i roditelji. Svako će je razumeti na svoj način. Ona sigurno ima dva sloja. Jedan je za decu, koja se u svemu mogu prepoznati, i u jeziku, koji je jednostavan, njima blizak, i u situacijama, koje su svakodnevne i univerzalni deo svakog detinjstva. Drugi je za odrasle čije je detinjstvo daleko, koji su u svakodnevnoj žurbi i okupirani različitim problemima. I oni će se prepoznati. Nekad jednostavno nemamo vremena za svoju decu, ne vidimo ih dovoljno, smatramo da su mali i da smo im dali dovoljno. Da li je baš uvek tako? Da li znamo šta naša deca vole, žele, kada im je lepo, a kada pate? A možda će ova knjiga odrasle samo vratiti u sopstveno detinjstvo. Možda će ga videti drugačije, pa će sebi oprostiti neke stvari ili se setiti onoga što su proživeli, i lepog, i tužnog. Možda probudi nostalgiju.
Deca odrastaju uverena da srž njihovog postojanja čini porodica, definišući ih u poptunosti. Kuća je matično mesto najvažnijih zbivanja malenog sveta, ali roditelji su često okupirani sopstvenim problemima i zaboravljaju da dete ima drugačiju percepciju stvarnosti od odraslih. Ljubav je prisutna, ali ne i iskazana na pravi način i osećanje usamljenosti postaje dominantno.
-Anđa ima srećno i prosečno detinjstvo po svim merilima. Ipak, i u njenom svetu postoji tuga, nekad pokazana, nekad skrivena. Ona je uobičajeno voljena, ali ne na pravi način. Ona ima sve što jedno dete treba da ima, ali joj fali ljubavi u čistom obliku, baš onakva kakvu ona želi. Ona raste, ali je niko u suštini ne vidi jer su svi okupirani samo sobom i svojim željama, normama i navikama. U tom disbalansu, ona se pita: šta je dobro, ko je dobar, gde je iskrenost, kako je moguće da je svi vole, a ona je sama. A trebala bi biti sasvim srećna jer svi preduslovi su tu... Usamljena je u svetu koji je voli, jer je voli na svoj, a ne na njen način. Kad malo bolje razmislimo, koliko svako od nas pravi ustupaka, koliko nas život nauči da krijemo ono što osećamo, pa govorimo i ono što ne mislimo? Tu je Anđa u sukobu sa svetom, tu je slobodna jer njen svet još uvek nije omeđen krutim normama i ustaljenim shvatanjima.
Literarni prvenac štampan je pod okriljem izdavačke kuće „Balbelo“ čitaocima donosi trideset priča za decu, ali i odrasle koji nisu zaboravili detinjstvo. Izmašatane su avanture o slobodi, drugačijim ljubavima, usamljenosti, jer nas svi vole, ali na svoj način. Priče o velikim malim stvarima od životnog značaja tokom odrastanja, a nadasave o tome kako možemo biti sebi i okolini potpuno neodoljivi, baš kao Anđa.
-Ova knjiga je zbirka od 30 kratkih priča. Prva priča je nastala u aprilu ove godine i napisana je za konkurs Radio Beograda, za emisiju „Dobro jutro, deco“. Priča je ušla u najuži izbor od pet, ali nije pobedila. Međutim, meni je to bila potvrda da priča vredi i, na nagovor moje ćerke, koja je ilustrator knjige, nastavila sam da pišem. Sve priče su nastale za mesec dana, jednostavno su se ređale jedna za drugom dok se teme o kojima sam htela nešto da kažem nisu iscrpele – ističe Biljana i dodaje da život često nametne tempo koji je potrebno pratiti, da bi opstao, preživeo.
Vreme je dragocenost, ali neumitno teče. Često zanemarimo svoje želje, jer nije pravi momenat. Ali kreativnost i inspracija, podstaknute godinama iskustva u obrazovno-školskom svetu, uz mali podstrek najbližih, odredile su trenutak.
-Radim u Šapcu, u osnovnoj školi kao profesor srpskog jezika skoro 30 godina. Sve do sada nisam ni ozbiljno pisala, ni razmišljala da bilo šta objavljujem, tako da je knjiga nastala kao nadahnuće jednog trenutka i, verovatno, emotivnog viška koji se sa godinama nakupio. Pisala sam je srećna što pišem, što, konačno, pišem. Uživala sam u svakom trenutku pisanja i nadam se da će se ta radost preneti i na moje čitaoce.
Tokom rada na pričama Biljana je shvatila da knjiga neće biti namenjena samo najmlađima. U zavisnosti od godina, senzibileteta, čitaoci će drugačije doživeti Anđu i njene pustolovine. Možda najbolje priče nisu pisane isključivo za decu. Ponekad je čar u univerzalnosti, porukama i nesputanoj mašti pisca.
-Ovo je knjiga za decu i ne samo za decu. Mislim da će je sa jednakim zadovoljstvom čitati i roditelji. Svako će je razumeti na svoj način. Ona sigurno ima dva sloja. Jedan je za decu, koja se u svemu mogu prepoznati, i u jeziku, koji je jednostavan, njima blizak, i u situacijama, koje su svakodnevne i univerzalni deo svakog detinjstva. Drugi je za odrasle čije je detinjstvo daleko, koji su u svakodnevnoj žurbi i okupirani različitim problemima. I oni će se prepoznati. Nekad jednostavno nemamo vremena za svoju decu, ne vidimo ih dovoljno, smatramo da su mali i da smo im dali dovoljno. Da li je baš uvek tako? Da li znamo šta naša deca vole, žele, kada im je lepo, a kada pate? A možda će ova knjiga odrasle samo vratiti u sopstveno detinjstvo. Možda će ga videti drugačije, pa će sebi oprostiti neke stvari ili se setiti onoga što su proživeli, i lepog, i tužnog. Možda probudi nostalgiju.
Deca odrastaju uverena da srž njihovog postojanja čini porodica, definišući ih u poptunosti. Kuća je matično mesto najvažnijih zbivanja malenog sveta, ali roditelji su često okupirani sopstvenim problemima i zaboravljaju da dete ima drugačiju percepciju stvarnosti od odraslih. Ljubav je prisutna, ali ne i iskazana na pravi način i osećanje usamljenosti postaje dominantno.
-Anđa ima srećno i prosečno detinjstvo po svim merilima. Ipak, i u njenom svetu postoji tuga, nekad pokazana, nekad skrivena. Ona je uobičajeno voljena, ali ne na pravi način. Ona ima sve što jedno dete treba da ima, ali joj fali ljubavi u čistom obliku, baš onakva kakvu ona želi. Ona raste, ali je niko u suštini ne vidi jer su svi okupirani samo sobom i svojim željama, normama i navikama. U tom disbalansu, ona se pita: šta je dobro, ko je dobar, gde je iskrenost, kako je moguće da je svi vole, a ona je sama. A trebala bi biti sasvim srećna jer svi preduslovi su tu... Usamljena je u svetu koji je voli, jer je voli na svoj, a ne na njen način. Kad malo bolje razmislimo, koliko svako od nas pravi ustupaka, koliko nas život nauči da krijemo ono što osećamo, pa govorimo i ono što ne mislimo? Tu je Anđa u sukobu sa svetom, tu je slobodna jer njen svet još uvek nije omeđen krutim normama i ustaljenim shvatanjima.
Potraga za izdavačem nije dugo trajala. Sticajem srećnih okolnosti, kaže nam spisateljica, pronašli su nekoga koji je prihvatio originalne, prvobitne i priče i ilustracije. Porodični timski rad rezulitrao je da knjiga bude istinski neodoljiva za „Balbelo“. Tamara Jurišić uz pomoć boja dočarala je Anđin karakter i lik.
-Izazov je bio crtati, zbog dece i načina na koji biraju knjigu, korice. Detalji u priči su bili motivi, pokretači i inspiracija za svaku od ilustracija. Potrebno je da stvorite neku, ne samo logičku sponu, nego i da osetite nevidljive niti koje spajaju reči i slike kako bi se pamtila poruka jedinstvene priče, uz koju treba stvoriti unikatan crtež, prepoznatljiv najmlađima– kaže Tamara.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
