FK MAČVA – 100 GODINA POSTOJANjA
BARAŽI KOJI ŽIVOT ZNAČE
Rodilo se kao ideja, verovatno sa prvom fuTbalskom loptom, kako su onda govorili. „Loptanje“ ima neku posebnu magiju, čak i tamo gde o njoj ništa ne znaju, čim se pojavi „uhvati oči“ neke dečurlije, mladića, čak i starijih. U tim šutevima akcijama automatski se projektuju razbibriga, zdravlje, ali i snovi, čežnje.... prvi put kada se proba, više se, uglavnom ne napušta, partije i utakmice se okončaju, ali razmišljanje o njima ne. Posle godina patnje, raznih užasa, nestanka stanovništa, Šapčanima je trebala nada, san, još se oporavljao grad od Velikog rata, kada se zakotrljala lopta. Beše maj 1919. godine kada se rodila MAČVA. Ipak, četiri meseca kasnije, počinje istorija, tamo gde se formirao san, na poljani, u dimu prašine, kraj „krpenjače“. Mačva je baš 21. septembra 1919. godine odigrala prvi meč, započeviši dug, dug put. O najvećim uspesima kluba, sezonama u najvišim rangovima, najvećim pobedama, već je pisano, trudićemo se da do kraja ove kalendarske godine predstavimo neke zanimljivosti iz istorije „crveno-crnih“, nekome poznate, nekome ne.
Protiv Spartaka još boli neuspeh u kvalifikacijama za Prvu A ligu 1993. godine, krah je pretrpljen u baražu za Drugu ligu 1999 protiv Remont Cane paka iz Čačka, uspešno su „pregurani“ dvomeči sa Omladincem i dokvalifikacije za Jedinstvenu Prvu ligu 2004 protiv Mladog Radnika i Miladosti iz Lukićeva, ali tri baraž/kvalifikaciona perioda, odnosno deset utakmica i konačni uspesi, možda su doneli trajanje od jednog veka. Šta bi bilo, da je bilo....
MAČVA jeste najstariji klub u Šapcu (1919), ali dve godine po svom nastanku dobila je „mlađeg brata“, Šabački sportski klub SRBIJU. Organizaciono ispred Mačve, nekada i igrački. Po osnivanjnju Novosadske župe, predstavnik Šapca je trebalo da bude pobednik duela mesnih rivala. Bio je 4. april 1925. godine, utakmica kojoj prisustvuje i najuže rukovodstvo Novosadske župe dr Kosta Hadži. MAČVA pobeđuje 5:2 i obezbeđuje mesto među šest najboljih na području ove župe. Zahvaljujući ovom uspehu, organizaciono klub je podignut na mnogo viši nivo, usledile su redovnije utakmice, protiv jakih timova, ubrzo se sa Kasarskog polja prešlo na novi stadion, MAČVA je definitivno postala klub broj jedan u gradu. Ovaj status i sve kasnije benefite doneli su: Vasilić, tri Jovanovića, Ilić, Pantazijević, Kesić, Suvajdžić, Radojković, Popovć, Ilić, Perić... neuspeh je onda značio često i kraj, da je bilo drugačije, možda bi i kraj Mačve bio na početku ili bi fuzija 1927. bila pod drugim imenom..
Prve posleratne godine stvorile su u novoj Jugoslaviji komplikovan i dug sistem takmičenja. Ondašnje PODRINjE u Drugoj ligi osvaja četvrto mesto, a mesto u prvom rangu dobija kroz pozivnicu posle rasformiranja zemunskih „Naših krila“. Ipak sticaj okolnosti i mala doza sreće ne bi našli Šapčane da u „baražu sa više od šest poluvremena“ nisu izborili mesto u Drugoj ligi 1948. godine.
PODRINjE je najpre osvojilo drugu grupu Beogradske zone čime je izborilo plasman u nastavak takmičenja za prvaka NR Srbije. U četvrtfinalnom turniru bolja je od leskovačkog „Koste Stamenkovića“ (7:2) i subotičke „Slobode“ (3:1). Bez problema rešava i dvomeč protiv „Proletera“ iz Prištine (6:0, 0:1), a u prvom meču finala Podrinje igra 1:1 u Kruševcu. Očekivao se trijumf u Šapcu i plasman u dalje kvalifikacije za Prvu ligu. Ipak, „Naredak“ je u Šapcu pobedio 2:1, a ovdašnjem timu ostadoše kvalifikacije za Drugu ligu. Pobeđen je šampion Crne Gore „Bokelj“ 2:1 i usledio je tromeč protiv Proletera iz Osjeka (danas NK Osijek).
U Šapcu, u prvoj utakmici je velikih 4:1 (2:0), golove postižu Stanić, S. Stefanović, Rogić i Stanković. U Osijeku, na revanšu, krajem jula 1948. Mačva vodi golom Rogića, domaći prave preokret u dva minuta. Tek je 15. minut u toku kada Krstić povređen napušta teren, izmene nisu dopuštene i meč Šapčani igraju sa deset igrača. Čitav meč domaćini igraju grubo, u „Glasu Podrinja“ ostaje zapisano da je igrač domaćih zgazio Bingulca dok je ležao na travi, pocepavši mu dres. Uprkos svemu Sava Stefanović postiže izjednačujući gol na početku drugog poluvremena i do 70. minuta je 2:2. Do kraja Osijek postiže tri gola, 5:2, a ne baš upućeni delegat, u dogovoru sa skopskim sudijom Moni Karijom, odlučuje da se igraju produžeci 2 puta po 15 minuta. Gde su Osiječani stali u regularnom delu, nastavljaju u produžecima. Uz to, postižu i dva gola i na kraju je 7:2. Proleter je u Drugoj ligi, ali....
Propozicije nisu dozvoljavale produžetke, već su nalagale treći meč na neutralnom terenu. Savez usvaja žalbu Podrinja i usledio je treći meč 8. avgusta u Beogradu. Meč na stadionu „Avala“ (mestu gde je danas stadion „Rajko Mitić“) prati 8.000 ljudi. Podrinje je bolje, golovima Save Stefanovića (3) i Voje Rogića, pobeđuje 4:1 (1:0). Treći meč je upamćen po detalju iz finiša poluvremena. Bilo je 0:0, dosuđen je penal posle prekršaja nad Stefanovićem. Osiječani najpre pokušavaju da otmu loptu kako ne bi bio izveden kazneni udarac, a potom njihov golman Bogdanić, na nagovor kapitena Rupnika, ne brani jedanaesterac, već je okrenut leđima lopti. Rogić postiže gol, sa tribina salve zvižduka za Osiječane. Na kraju Podrinje je u Drugoj ligi. Odlučujući meč, kojim je trasiran put gde je mala doza sreće čekala, baš te jedne godine, igrali su: Milutinović, D. Stefanović, Jurišić, Obradović, Bingulac, Rogić, Stanić, Gegić, S. Stefanović.
Čudan sistem reorganizacije odveo je Mačvu, 1952. godine iz Prve lige direktno u Beogradski podsavez (treći rang). Iako je osvojena prva pozicija i izboren plasman u kvalifikacije za Prvenstvo NR Srbije, a po eliminaciji od „Radničkog“ iz Beograda u dokvalifikacije za Drugu ligu, klub je bio na ivici ponora. Dugovi su gušili Šapčane (o tome nešto više u narednom broju), mukom su sakupljena sredstva za te kvalifikacije, ali je protiv bitoljskog „Rabotnika“, „Napretka“ iz Kruševca i „Lovćena“ ostvareno pet pobeda i jedan nevažan poraz, te se klub vratio u Drugu ligu, uz finansijsku stabilizaciju.
MAČVA jeste najstariji klub u Šapcu (1919), ali dve godine po svom nastanku dobila je „mlađeg brata“, Šabački sportski klub SRBIJU. Organizaciono ispred Mačve, nekada i igrački. Po osnivanjnju Novosadske župe, predstavnik Šapca je trebalo da bude pobednik duela mesnih rivala. Bio je 4. april 1925. godine, utakmica kojoj prisustvuje i najuže rukovodstvo Novosadske župe dr Kosta Hadži. MAČVA pobeđuje 5:2 i obezbeđuje mesto među šest najboljih na području ove župe. Zahvaljujući ovom uspehu, organizaciono klub je podignut na mnogo viši nivo, usledile su redovnije utakmice, protiv jakih timova, ubrzo se sa Kasarskog polja prešlo na novi stadion, MAČVA je definitivno postala klub broj jedan u gradu. Ovaj status i sve kasnije benefite doneli su: Vasilić, tri Jovanovića, Ilić, Pantazijević, Kesić, Suvajdžić, Radojković, Popovć, Ilić, Perić... neuspeh je onda značio često i kraj, da je bilo drugačije, možda bi i kraj Mačve bio na početku ili bi fuzija 1927. bila pod drugim imenom..
Prve posleratne godine stvorile su u novoj Jugoslaviji komplikovan i dug sistem takmičenja. Ondašnje PODRINjE u Drugoj ligi osvaja četvrto mesto, a mesto u prvom rangu dobija kroz pozivnicu posle rasformiranja zemunskih „Naših krila“. Ipak sticaj okolnosti i mala doza sreće ne bi našli Šapčane da u „baražu sa više od šest poluvremena“ nisu izborili mesto u Drugoj ligi 1948. godine.
PODRINjE je najpre osvojilo drugu grupu Beogradske zone čime je izborilo plasman u nastavak takmičenja za prvaka NR Srbije. U četvrtfinalnom turniru bolja je od leskovačkog „Koste Stamenkovića“ (7:2) i subotičke „Slobode“ (3:1). Bez problema rešava i dvomeč protiv „Proletera“ iz Prištine (6:0, 0:1), a u prvom meču finala Podrinje igra 1:1 u Kruševcu. Očekivao se trijumf u Šapcu i plasman u dalje kvalifikacije za Prvu ligu. Ipak, „Naredak“ je u Šapcu pobedio 2:1, a ovdašnjem timu ostadoše kvalifikacije za Drugu ligu. Pobeđen je šampion Crne Gore „Bokelj“ 2:1 i usledio je tromeč protiv Proletera iz Osjeka (danas NK Osijek).
U Šapcu, u prvoj utakmici je velikih 4:1 (2:0), golove postižu Stanić, S. Stefanović, Rogić i Stanković. U Osijeku, na revanšu, krajem jula 1948. Mačva vodi golom Rogića, domaći prave preokret u dva minuta. Tek je 15. minut u toku kada Krstić povređen napušta teren, izmene nisu dopuštene i meč Šapčani igraju sa deset igrača. Čitav meč domaćini igraju grubo, u „Glasu Podrinja“ ostaje zapisano da je igrač domaćih zgazio Bingulca dok je ležao na travi, pocepavši mu dres. Uprkos svemu Sava Stefanović postiže izjednačujući gol na početku drugog poluvremena i do 70. minuta je 2:2. Do kraja Osijek postiže tri gola, 5:2, a ne baš upućeni delegat, u dogovoru sa skopskim sudijom Moni Karijom, odlučuje da se igraju produžeci 2 puta po 15 minuta. Gde su Osiječani stali u regularnom delu, nastavljaju u produžecima. Uz to, postižu i dva gola i na kraju je 7:2. Proleter je u Drugoj ligi, ali....
Propozicije nisu dozvoljavale produžetke, već su nalagale treći meč na neutralnom terenu. Savez usvaja žalbu Podrinja i usledio je treći meč 8. avgusta u Beogradu. Meč na stadionu „Avala“ (mestu gde je danas stadion „Rajko Mitić“) prati 8.000 ljudi. Podrinje je bolje, golovima Save Stefanovića (3) i Voje Rogića, pobeđuje 4:1 (1:0). Treći meč je upamćen po detalju iz finiša poluvremena. Bilo je 0:0, dosuđen je penal posle prekršaja nad Stefanovićem. Osiječani najpre pokušavaju da otmu loptu kako ne bi bio izveden kazneni udarac, a potom njihov golman Bogdanić, na nagovor kapitena Rupnika, ne brani jedanaesterac, već je okrenut leđima lopti. Rogić postiže gol, sa tribina salve zvižduka za Osiječane. Na kraju Podrinje je u Drugoj ligi. Odlučujući meč, kojim je trasiran put gde je mala doza sreće čekala, baš te jedne godine, igrali su: Milutinović, D. Stefanović, Jurišić, Obradović, Bingulac, Rogić, Stanić, Gegić, S. Stefanović.
Čudan sistem reorganizacije odveo je Mačvu, 1952. godine iz Prve lige direktno u Beogradski podsavez (treći rang). Iako je osvojena prva pozicija i izboren plasman u kvalifikacije za Prvenstvo NR Srbije, a po eliminaciji od „Radničkog“ iz Beograda u dokvalifikacije za Drugu ligu, klub je bio na ivici ponora. Dugovi su gušili Šapčane (o tome nešto više u narednom broju), mukom su sakupljena sredstva za te kvalifikacije, ali je protiv bitoljskog „Rabotnika“, „Napretka“ iz Kruševca i „Lovćena“ ostvareno pet pobeda i jedan nevažan poraz, te se klub vratio u Drugu ligu, uz finansijsku stabilizaciju.
D. Blagojević
Najnoviji broj
11. april 2024.
