FK RADNIČKI – 95 GODINA POSTOJANjA
KLUB ZA NOVO DOBA
Počeli su kao i svi, deleći ljubav, snove, želje. Brzo postali više od kluba, izrasli u ideju, prkos, ne gubeći sportske snove, pronoseći priču kroz decenije. Gotovo jedan vek, naš grad ima svoj RADNIČKI. Ovo je samo delić priče o njemu, „deki“ koji je 95 godina mlad
Deo igrača RADNIČKOG bio je u borbi, drugi je preživaljavao svakodnevne bitke u okrutnim vremenima. Uprkos svemu, iskonska želja za igrom nije zamirala, bilo kao san ili sklonište od mraka ratnog vremena. Na celokupnoj teritoriji okupirane Kraljevine, klubovi su morali da menjaju imena koja su, prema proceni okupatora ugrožavala njihov poredak. Kao i nepune dve decenije ranije, mladost puna elana trebala je nekog ko će klub organizovati. To je u teškim vremenima postao direktor Zorke, iniženjer Emerik Ajholcer. On kao predsednik, Branko Zorić kao potpredsednik, Nova Jovanović, u ulozi sekretara i Janez Šegunja, blagajnik, oživeli su „Radnički“ pod imenom fabrike – ZORKA, jer je prvobitno ime bilo generalno zabranjeno u novom poretku, kao spona sa boljševizmom, dok je šabački Radnički bio okupacionim vlastima posebno „prokazan“ kolektiv. Usledilo je članstvo u Srpskom loptačkom podsavezu (SLS) i mesto u ligi Valjevskog loptačkog podstaveza (grupa Šabac) 1943/44. godinu.
Prva utakmica klua je 31. oktobra 1943. godine kada u Loznici igra nerešeno protiv tamošnjeg TRGOVAČKOG 1:1, potom osam dana kasnije gubi od SRBADIJE na gostovanju 2:0. Na proleće od MAČVE 4:1. Uz jedan osvojen bod Zorka je na začelju. Ova liga nije okončana, usledilo je oslobođenje.
RADNIČKI, jedini koji nije sledio odluku o prijavi okupacionim vlastima, sa članovima koji su postali Narodni heroji, ostaje primer u mladoj državi. Veličanstveno, 24. juna 1945. godine, predsednik Stojan Muškinović dolazi na sastanak, prvi posle januara 1941. i na svečanu sednicu donosi, već slavne crvene dresove, zakopane u prvim danima okupacije na jevrejskom groblju, dok je trajala potera Nemaca za njima i drugom imovinom kluba. Nastavlja svoj mandat kao predsednik, a u novoj upravi pomažu mu: Veljko Tufegdžić (potpredsednik), Pribislav Radovanović i Branislav Živković (sekretari), Nikola Marinković (blagajnik). Najbolji igrači Šapca su pristupili Radničkom. Ubrzo sledi titula, Radnički prvak Okruga u prvoj fudbalskoj sezoni od oslobođenja. Ovo je period u kome su dva najveća šabačka kluba jedno. Uprava i deo igrača predratnog Radničkog i igrači mahom Mačve. Sve vreme živi Fiskulturno društvo ZORKA kao deo kolektiva, jer klub neguje ideje prvih začetnika, prilagođene novom dobu. Princip strogog amaterizma, pobeda nije prioritet, ali je cilj, klub postoji za radnike, pre svih Zorke, ali i drugih radnih kolektiva. Kada posleratni Radnički menja ime u Podrinje 1946. Zorka igra više prijateljskih mečeva u okolini Mačvanskoj, Sremskoj Mitrovici, Loznici, Valjevu protiv lokalnih rivala. Za tim igraju: Blagojević – Dulać, Karamati, Pantelić, Josipović, Popov, Đorđević, Malivuković. Od 1948. Zorka se osamostaljuje od SD „Podrinje“ stvarajući FD „Zorka“. Ubrzo je usledio povratak predratnog imena. Radnički je postao sportsko društvo sa nekoliko sekcija, ali fudbalska je dominantna. Usledile su godine ligaškog takmičenja i nemalih uspeha.
Prva utakmica klua je 31. oktobra 1943. godine kada u Loznici igra nerešeno protiv tamošnjeg TRGOVAČKOG 1:1, potom osam dana kasnije gubi od SRBADIJE na gostovanju 2:0. Na proleće od MAČVE 4:1. Uz jedan osvojen bod Zorka je na začelju. Ova liga nije okončana, usledilo je oslobođenje.
RADNIČKI, jedini koji nije sledio odluku o prijavi okupacionim vlastima, sa članovima koji su postali Narodni heroji, ostaje primer u mladoj državi. Veličanstveno, 24. juna 1945. godine, predsednik Stojan Muškinović dolazi na sastanak, prvi posle januara 1941. i na svečanu sednicu donosi, već slavne crvene dresove, zakopane u prvim danima okupacije na jevrejskom groblju, dok je trajala potera Nemaca za njima i drugom imovinom kluba. Nastavlja svoj mandat kao predsednik, a u novoj upravi pomažu mu: Veljko Tufegdžić (potpredsednik), Pribislav Radovanović i Branislav Živković (sekretari), Nikola Marinković (blagajnik). Najbolji igrači Šapca su pristupili Radničkom. Ubrzo sledi titula, Radnički prvak Okruga u prvoj fudbalskoj sezoni od oslobođenja. Ovo je period u kome su dva najveća šabačka kluba jedno. Uprava i deo igrača predratnog Radničkog i igrači mahom Mačve. Sve vreme živi Fiskulturno društvo ZORKA kao deo kolektiva, jer klub neguje ideje prvih začetnika, prilagođene novom dobu. Princip strogog amaterizma, pobeda nije prioritet, ali je cilj, klub postoji za radnike, pre svih Zorke, ali i drugih radnih kolektiva. Kada posleratni Radnički menja ime u Podrinje 1946. Zorka igra više prijateljskih mečeva u okolini Mačvanskoj, Sremskoj Mitrovici, Loznici, Valjevu protiv lokalnih rivala. Za tim igraju: Blagojević – Dulać, Karamati, Pantelić, Josipović, Popov, Đorđević, Malivuković. Od 1948. Zorka se osamostaljuje od SD „Podrinje“ stvarajući FD „Zorka“. Ubrzo je usledio povratak predratnog imena. Radnički je postao sportsko društvo sa nekoliko sekcija, ali fudbalska je dominantna. Usledile su godine ligaškog takmičenja i nemalih uspeha.
D. Blagojević
Najnoviji broj
18. april 2024.
