Matematičar sa blinkerom

Počeo je kaže od leskovog pruta, a stigao do savremenih pecarskih štapova i druge opreme, koja zauzima dosta mesta u šupi kod kuće nedaleko od Drine. Željko Vujić iz Crne Bare je jedan od najistaknutijih članova Udruženja sportskih ribolovaca “Ušće” u ovom pitomom mačvanskom selu i nema dana kad ne ode na omiljenu reku, ako ne da peca ono bar da je obiđe. Naglašava da je svoj savremenoj opremi za hvatanje riba, na plahovitoj Drini, prethodio bambusov štap, a iz srednjoškolskih dana rado pamti pecanje sa zemljakom Sretenom Đurovićem.
- Pecanje je za mene velika strast i ljubav. To je i druženje s prirodom, bez uobičajene gradske vreve, mobilnih telefona, žurbe i stresa. Nažalost, očigledno je smanjenje ribljeg fonda u Drini. Razlozi su razni, a još mi je deda pričao da je mnogo bolje hvatati ribu i mrežom, a ne u tu svrhu koristiti dinamit, plin... Svedok sam da u ovoj vodi (Drina kod Crne Bare) sada nema smuđa, a proređen je i broj skobalja “kultne” ribe koja je “zaštitni znak” ovog područja, kaže Vujić, diplomirani inženjer građevinarstva, koji 18 godina predaje matematiku u seoskoj školi.
Poznat mu je ribolovački kalendar, a od 365 dana u godini “pauzira” sa odlascima na reku samo dva meseca. Ribolov mu je prosto “prirastao za srce”. Često šeta kraj Drine u potrazi za mestom gde riba najviše grize. Naglašava da treba “čitati vodu” i tako pronaći najvažnije, mesto za pecanje. U potrazi za njim prelazi i na drugu stranu obale. Svejedno, svojevrstan beg u tišinu živopisne prirode Drine, gde dnevno provede u proseku po četiri sata za njega je očarajući.