KRIVINA U OGLEDALU
Đilase, što nam uništi Zvezdu?
Ako je neko kriv za istorijski debakl Crvene Zvezde na međunarodnoj sceni, to je svakako Dragan Đilas. Nema ko drugi, zar ne?
Ne samo da je uništio Zvezdu, već je i pre utakmice pozvao Levandovskog i zamolio da u inat Prvorođenom da tri komada, i da mu na taj način uruši ugled, kako njemu tako i naše nam Srbije koja srlja u progres. Levandovski nije zaboravio kako mu je Đilas omogućio da iz iz trećeligaša Znića krene u profesionalnu fudbalsku karijeru, i obećao mu četiri, a ne tri gola. I tako je i bilo. Za nepunih 15 minuta - četiri komada. E, Đilase, gde će ti duša, što nam uništi Zvezdu?
U ovoj našoj lepoj i ponosnoj Srbiji nema loše stvari za koju nije odgovoran Dragan Đilas. Ali, sada govorimo konkretno o fudbalu i o Crvenoj Zvezdi. On je omogućio Zvezdanu Terziću da pobegne iz zemlje, a tako i od sudskih i policijskih organa. Za Terzićev trijumfalni povratak u zemlju je, takođe kriv. Vratio je, najpre Nebojšu Čovića u klub, a onda tog istog Terzića postavio za predsednika FK Crvena Zvezda. Jedino nije doveo trenera Vladana Milojevića, jer se zna da sve dobre stvari u zemlji su delo Prvorođenog. Taj isti Đilas je organizovao navijače na način na koji to niko nije uradio pre njega. Dao im je poslove, pokrio u policiji nelegalne radnje, omogućava im unos pirotehnike na stadion, piše parole o Kosovu koje su dužni da uzvikuju...
On prodaje i kupuje igrače, uzimajući pri tom masnu proviziju posle koje igračima ostanu mrvice. Terziću naređuje ko, gde i kako da igra, analizira zvezdine protivnike, priprema taktiku Preko svog dugodišnjeg kompanjona i saborca Slaviše Kokeze utiče i na sastav reprezentacije, jer na taj način promoviše svoje igrače koje kasnije prodaje. Pre utakmica Zvezde i reprezentacije uključuje se putem spikerfona i izdaje poslednja uputstva za meč... Sve to radi, jer misli da je veliki stručnjak, a nije.
I zašto je sada zvao Levandovskog, pitanje je od četiri gola? Pa, zato što hoće što pre da vidi leđa treneru Milojeviću koji više nema živaca da ga sluša i izvršava „befele“. I dobro se trudio u poslednje vreme. Poslednja tri meča, Crvena Zvezda je postigla rekord Lige šampiona - primila je 15 golova, a da pri tom nije postigla ni jedan. Ako dodamo još tri komada od tog istog Bajerna na startu ovogodišnje Lige Šampiona, rezultat je još ubedljiviji.
Šalu i Đilasa na stranu, niko nikada nije uništio Crvenu Zvezdu brže, jače i bolje od neshvaćenog i iskompleksiranog navijača sa Severa - Prvorođenog. Sve čega se dohvati je uništio. To što se Zvezda dve godine zaredom plasirala u Ligu Šampiona jeste uspeh, ali sve ostalo je krah. U srpskom prvenstvu ne može da pobedi bez pomoći sudija i nepostojećih penala. Ne pamti se kada je pobedila najvećeg rivala Partizana - pošteno. Taj Prvorođeni se prvi hvali kako je, eto on pozvao Vukanovića, jer je osetio da će da da gol, a kada nam rešetaju mrežu kuka kako je hronično bolestan.
Navijače sa Severa, zbog kojih i dan danas nosi traume, namirio je formiranjem građevinske firme Ultra Kop koja u dogovoru sa vlašću uvodi struju svuda po Srbiji. Plaši se Prvorođeni te aždaje sa Severa, i zato ih je potkupio i to više nego dobro. Zato se sa Severa ne ori ono „Vučiću pederu“. Niko neće da vikne, velike su pare u igri, ali koliko god da ih drži pod kontrolom, nije ni svestan da će onaj poslednji udarac u leđa da mu zadaju baš ti isti navijači. Uvek tako bude.
Sudije, zbog njega, moraju da sviraju penal i kada se prekršaj desi metar i po ispred šesnaesterca, ne vide da je lopta prešla liniju i vraćena u igru, ne dozvoljavaju da se desi situacija da David pobedi Golijata. Zvezda, jednostavno mora da pobedi, da bude prva i da igra Ligu šampiona.
A, onda se desi Bajern i Totenhem. Od srca se nadam da se neće desiti i Olimpijakos koga smo jedino pobedili u ovosezonskom takmičenju. Ali, znate kako, u Ligi šampiona ne sude sudije koje se plaše Prvorođenog, telefonski pozivi ne uzbuđuju ni nosača vode i peškira, samo se veliki i herojski srpski narod plaši njegovog glasa sa druge strane žice.
Da se razumemo, nije sramota izgubiti od Bajerna, pa čak ni sa 6:0. Sramota je ne boriti se, ne igrati. Za 90 minuta dva puta su stigli do gola Bajerna. Zvezdinim fudbalerima je svakako najteža, ali znate li šta su uradili fudbaleri minhenskog giganta posle utakmice? Išali su na pomoćni teren i trčali. E, u tome je razlika između našeg i njihovog fudbala i filozofije uopšte.
I neka ga, uništio je mnogo toga, neka uništi i Zvezdu. Ionako bi za sve nas najbolje bilo da se sportski klubovi privatizuju. Zašto bismo mi plaćali profesionalni sport. Građani Srbije bi svojim novcem trebalo da plaćaju skenere, magnetne rezonance, lečenje dece, pomaganje nataliteta, vantelesne oplodnje, besplatne knjige i računare za školarce. Računari su nam potrebniji od fudbalskih stadiona, ali kako to da neshvaćeni i iskopleksirani navijač sa Severa ukapira? Nikako.
Ne samo da je uništio Zvezdu, već je i pre utakmice pozvao Levandovskog i zamolio da u inat Prvorođenom da tri komada, i da mu na taj način uruši ugled, kako njemu tako i naše nam Srbije koja srlja u progres. Levandovski nije zaboravio kako mu je Đilas omogućio da iz iz trećeligaša Znića krene u profesionalnu fudbalsku karijeru, i obećao mu četiri, a ne tri gola. I tako je i bilo. Za nepunih 15 minuta - četiri komada. E, Đilase, gde će ti duša, što nam uništi Zvezdu?
U ovoj našoj lepoj i ponosnoj Srbiji nema loše stvari za koju nije odgovoran Dragan Đilas. Ali, sada govorimo konkretno o fudbalu i o Crvenoj Zvezdi. On je omogućio Zvezdanu Terziću da pobegne iz zemlje, a tako i od sudskih i policijskih organa. Za Terzićev trijumfalni povratak u zemlju je, takođe kriv. Vratio je, najpre Nebojšu Čovića u klub, a onda tog istog Terzića postavio za predsednika FK Crvena Zvezda. Jedino nije doveo trenera Vladana Milojevića, jer se zna da sve dobre stvari u zemlji su delo Prvorođenog. Taj isti Đilas je organizovao navijače na način na koji to niko nije uradio pre njega. Dao im je poslove, pokrio u policiji nelegalne radnje, omogućava im unos pirotehnike na stadion, piše parole o Kosovu koje su dužni da uzvikuju...
On prodaje i kupuje igrače, uzimajući pri tom masnu proviziju posle koje igračima ostanu mrvice. Terziću naređuje ko, gde i kako da igra, analizira zvezdine protivnike, priprema taktiku Preko svog dugodišnjeg kompanjona i saborca Slaviše Kokeze utiče i na sastav reprezentacije, jer na taj način promoviše svoje igrače koje kasnije prodaje. Pre utakmica Zvezde i reprezentacije uključuje se putem spikerfona i izdaje poslednja uputstva za meč... Sve to radi, jer misli da je veliki stručnjak, a nije.
I zašto je sada zvao Levandovskog, pitanje je od četiri gola? Pa, zato što hoće što pre da vidi leđa treneru Milojeviću koji više nema živaca da ga sluša i izvršava „befele“. I dobro se trudio u poslednje vreme. Poslednja tri meča, Crvena Zvezda je postigla rekord Lige šampiona - primila je 15 golova, a da pri tom nije postigla ni jedan. Ako dodamo još tri komada od tog istog Bajerna na startu ovogodišnje Lige Šampiona, rezultat je još ubedljiviji.
Šalu i Đilasa na stranu, niko nikada nije uništio Crvenu Zvezdu brže, jače i bolje od neshvaćenog i iskompleksiranog navijača sa Severa - Prvorođenog. Sve čega se dohvati je uništio. To što se Zvezda dve godine zaredom plasirala u Ligu Šampiona jeste uspeh, ali sve ostalo je krah. U srpskom prvenstvu ne može da pobedi bez pomoći sudija i nepostojećih penala. Ne pamti se kada je pobedila najvećeg rivala Partizana - pošteno. Taj Prvorođeni se prvi hvali kako je, eto on pozvao Vukanovića, jer je osetio da će da da gol, a kada nam rešetaju mrežu kuka kako je hronično bolestan.
Navijače sa Severa, zbog kojih i dan danas nosi traume, namirio je formiranjem građevinske firme Ultra Kop koja u dogovoru sa vlašću uvodi struju svuda po Srbiji. Plaši se Prvorođeni te aždaje sa Severa, i zato ih je potkupio i to više nego dobro. Zato se sa Severa ne ori ono „Vučiću pederu“. Niko neće da vikne, velike su pare u igri, ali koliko god da ih drži pod kontrolom, nije ni svestan da će onaj poslednji udarac u leđa da mu zadaju baš ti isti navijači. Uvek tako bude.
Sudije, zbog njega, moraju da sviraju penal i kada se prekršaj desi metar i po ispred šesnaesterca, ne vide da je lopta prešla liniju i vraćena u igru, ne dozvoljavaju da se desi situacija da David pobedi Golijata. Zvezda, jednostavno mora da pobedi, da bude prva i da igra Ligu šampiona.
A, onda se desi Bajern i Totenhem. Od srca se nadam da se neće desiti i Olimpijakos koga smo jedino pobedili u ovosezonskom takmičenju. Ali, znate kako, u Ligi šampiona ne sude sudije koje se plaše Prvorođenog, telefonski pozivi ne uzbuđuju ni nosača vode i peškira, samo se veliki i herojski srpski narod plaši njegovog glasa sa druge strane žice.
Da se razumemo, nije sramota izgubiti od Bajerna, pa čak ni sa 6:0. Sramota je ne boriti se, ne igrati. Za 90 minuta dva puta su stigli do gola Bajerna. Zvezdinim fudbalerima je svakako najteža, ali znate li šta su uradili fudbaleri minhenskog giganta posle utakmice? Išali su na pomoćni teren i trčali. E, u tome je razlika između našeg i njihovog fudbala i filozofije uopšte.
I neka ga, uništio je mnogo toga, neka uništi i Zvezdu. Ionako bi za sve nas najbolje bilo da se sportski klubovi privatizuju. Zašto bismo mi plaćali profesionalni sport. Građani Srbije bi svojim novcem trebalo da plaćaju skenere, magnetne rezonance, lečenje dece, pomaganje nataliteta, vantelesne oplodnje, besplatne knjige i računare za školarce. Računari su nam potrebniji od fudbalskih stadiona, ali kako to da neshvaćeni i iskopleksirani navijač sa Severa ukapira? Nikako.
N. K.
Najnoviji broj
25. april 2024.
