Priprema i pravilna primena bordovske čorbe

Bordovska čorba je najstariji fungicid za suzbijanje plamenjače vinove loze (Plasmopara viticola), a dobila je ime po francuskom gradu Bordou , u čijoj je okolini prvi put primenjena u vinogradarstvu. Bordovsku čorbu je otkrio profesor botanike Millardet 1882. godine. Bodrovska čorba je izvanredan fungicid i baktericid koji se više od sto godina koristi za suzbijanje nekih ekonomski značajnih bolesti voćaka, vinove loze, povrtarskih i ukrasnih biljaka. Njena sposobnost da se dobro prijanja za listove i plodove tretiranog voća i povrća, tj. da se sporije spira, omogućuje da se primenjuje u jesen i rano proleće kada ima dosta padavina i kada su drugi fungicidi manje efikasni.
Posebno je značajno što se bordovska čorba može koristiti u jesen posle opadanja lišća gajenih biljaka. Da bi se sprečilo njeno fitotoksično delovanje bordovska čorba se u proleće, posle kretanja vagetacije, može koristiti u nižoj koncentraciji nego u jesen. Primena bordovske čorbe pri visokim temeperaturama može prouzrokovati žutenje i opadanje lišća. Do ožegotina na listu tretiranih biljaka može doći ako padne kiša neposredno posle tretiranja. Nanesena na bobice grozda očvršćuje pokožicu bobica i smanjuje oštećenja od sive truleži. (Botrutis cinarea). Iako se bordovska čorba u vinogradarstvu upotrebljavala više od sto godina, često se u praksi događa da se nepravilno pripremi i ne primjenjuje u pravo vreme, pa tako dolazi do neželjenih posledica.
Bordovska čorba se koristi sveže pripremljena, odmah posle pripreme. Stajanjem ona gubi fungicidno dejstvo. Međutim, čorba se može stabilizovati dodavanjem 250 g šećera na 100 litara čorbe ili 1l prokuvanog mleka. Tako stabilizovana, pri normalnim uslovima, zadržava svoju aktivnost i više dana. Provera da li je bordovska čorba neutralne reakcije može se provesti crvenim lakmus papirom, koji kod pravilnog načina pripreme čorbe poplavi.Najveći nedostatak bordovske čorbe jeste njena nemogućnost mešanja sa drugim pesticidima, naročito ne sa insekticidima, pa se jednim tretiranjem ne može zaštiti vinova loza od plamenjače i grožđanog moljca, nego su potrebna dva posebna tretiranja. Bordovska čorba može se mešati sa kvašljivim sumporom, koji služi za suzbijanje pepelnice i grinja na listu vinove loze.

Budući da se bordovska čorba još uvek koristi u zaštiti vinove loze protiv plamenjače podsetićemo vas kako se ona priprema:
Za 100 litara 1% bordovske čorbe potrebno je:
1 kg bakar-sulfata (plavi kamen)
0,4 kg negašenog („živog“) kreča ili
1,2 kg gašenog kreča ili 1kg hidratisanog kreča
Od 100 l vode iz bureta se odvojii 20 l, od čega se u 10 l vode zagasi 0,4 kg negašenog („živog“) kreča ili se doda 1,2 kg gašenog kreča (u vidu paste), ili 1 kg hidratisanog kreča. U drugih 10 l se rastopi plavi kamen. Kada se kreč razmuti, procedi se kroz ređe platno uz mešanje i sipa se u bure sa preostalom vodom da se napravi krečno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih 10 l vode, sipa se u bure sa krečnim mlekom. Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u bure sa krečnim mlekom, a ne obrnuto (što je u praksi čest slučaj). Ništa posebno se neće desiti ni ako se rastopljeni plavi kamen sipa u krečno mleko, jedino se takva čorba brže taloži i nešto je slabijeg kvaliteta. Rastopljeni plavi kamen sipa se u krečno mleko, uz mešanje. Kada se to završi, čorba je spremna za upotrebu.