Tribina - Kako je došlo do Jugoslavije
Altruistička ideja i(li) neodrživ koncept
Prvi decembar, Dan ujedinjenja, istorijski prethodio je prazniku koji je slavio sećanje na zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, novembra 1943. Jugoslavija se gradila kao kontra plan velikim carstvima. Velika multikulturalna država
Istorija prestaje da bude od koristi baš u trenutku kada nam je najpotrebnija, rekao je Erik Hobsbaum, tvorac ideje o „kratkom XX veku“, čije konture su definisane prelomnim godinama za Evropu. Ovo „stoleće“ traje od 1914. do 1991, i znatnim delom se poklapa sa postojanjem nekadašnje Jugoslavije.
Stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra 1918. godine, nastao je novi politički entitet na Balkanskom poluostrvu. Velika multikulturalna država značajna figura u međunarodnim odnosima, između Istoka i Zapada.
-Jugoslavija se u velikoj meri gradila, profilisala i definisala, kao kontraplan velikim carstvima u čijem sastavu su živeli svi jugoslovenski narodi. Iako nastanjeni u dve velike imperije, Osmanskom carstvu i Austrougarskoj monarhiji, uvideli su da postoje određene sličnosti. Nosioci ideje o ujedinjenju bili su pripadnici intelektualne elite. Ideja je po završetku rata dobila obrise stvaranjem Kraljevine SHS - pojašnjava dr Sanja Petrović Todosijević, naučna saradnica na Institutu za noviju istoriju Srbije.
-Jugoslavija se raspala, ali na to nisu uticali samo unutrašnji, nego i spoljni faktori. Bez obzira na sve, država je bila okvir za modernizaciju i emancipaciju svih naroda koji su živeli pod njenim okriljem - zaključila je dr Petrović Todosijević na debati povodom godišnjice od stvaranja Jugoslavije, simbola istorije, bilo da govorimo kroz vizir sentimenta, nacionalne svesti, iskustva prošlosti.
Za nostalgičare, kraj „Juge“ označio je i završetak jedne epohe, kada se bezbrižno živelo, radilo i sanjalo. Svet je bio nadohvat ruke, ali u granicama postojeće države. Protivnici ideje bratstva, jedinstva, SFRJ vide kao veštačku tvorevinu, „osuđenu“ na kraj i pre samog početka. Bilo da pripadate starijoj, srednjoj, ili generaciji milenijalaca, nostalgičara, idealista, konzervativaca, nacionalista, jedan motiv je sveprisutan, odsustvo osećanja ravnodušnosti. Iako se često pominje zloupotreba, konstantna revizija prošlosti i čuvena floskula „istoriju pišu pobednici“, možda je ozbiljno istraživanje dobra osnova za razumevanje i sagledavanje određenih bolnih tema, bez preslikavanja sadašnjih relacija na prethodne događaje. Ono što nas istorija još uvek nije naučila je da ne ostajemo zarobljeni u vremenu, jer ono neumitno teče.
Prvi decembar, Dan ujedinjenja, istorijski prethodio je prazniku koji je slavio sećanje na zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) održanog u Bosni 29.11.1943. godine. Tada su ustanovljeni principi na kojima će biti zasnovana nova država.
-Bez obzira na Nišku i Krfsku deklaraciju postoje određene nejasnoće. Zbog čega je stvorena država, te veličine, na Balkanu, kao važnoj geopolitičkoj tački. To se nije moglo samo slobodnom voljom Srba, kao pobednika u ratu, nego je odluka zavisila od interesa velikih sila. Multietnička struktura više naroda, koje je pre svega, razdvajala religija, a spojenih u jednu državu, je nepodrživa. Zbog toga je 1941. nestala, a zatim, ponovo i 1991, u krvi i sa prevashodno srpskim gubicima. Smatram da pređašnje iskustvo treba da nam bude nauk za slične integracije. Pre nacionalnog ujedinjenja nije moguće stvoriti nadnacionalni entitet - istakao je prof. dr Milomir Stepić, naučni savetnik na Institutu za političke studije.
Stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra 1918. godine, nastao je novi politički entitet na Balkanskom poluostrvu. Velika multikulturalna država značajna figura u međunarodnim odnosima, između Istoka i Zapada.
-Jugoslavija se u velikoj meri gradila, profilisala i definisala, kao kontraplan velikim carstvima u čijem sastavu su živeli svi jugoslovenski narodi. Iako nastanjeni u dve velike imperije, Osmanskom carstvu i Austrougarskoj monarhiji, uvideli su da postoje određene sličnosti. Nosioci ideje o ujedinjenju bili su pripadnici intelektualne elite. Ideja je po završetku rata dobila obrise stvaranjem Kraljevine SHS - pojašnjava dr Sanja Petrović Todosijević, naučna saradnica na Institutu za noviju istoriju Srbije.
-Jugoslavija se raspala, ali na to nisu uticali samo unutrašnji, nego i spoljni faktori. Bez obzira na sve, država je bila okvir za modernizaciju i emancipaciju svih naroda koji su živeli pod njenim okriljem - zaključila je dr Petrović Todosijević na debati povodom godišnjice od stvaranja Jugoslavije, simbola istorije, bilo da govorimo kroz vizir sentimenta, nacionalne svesti, iskustva prošlosti.
Za nostalgičare, kraj „Juge“ označio je i završetak jedne epohe, kada se bezbrižno živelo, radilo i sanjalo. Svet je bio nadohvat ruke, ali u granicama postojeće države. Protivnici ideje bratstva, jedinstva, SFRJ vide kao veštačku tvorevinu, „osuđenu“ na kraj i pre samog početka. Bilo da pripadate starijoj, srednjoj, ili generaciji milenijalaca, nostalgičara, idealista, konzervativaca, nacionalista, jedan motiv je sveprisutan, odsustvo osećanja ravnodušnosti. Iako se često pominje zloupotreba, konstantna revizija prošlosti i čuvena floskula „istoriju pišu pobednici“, možda je ozbiljno istraživanje dobra osnova za razumevanje i sagledavanje određenih bolnih tema, bez preslikavanja sadašnjih relacija na prethodne događaje. Ono što nas istorija još uvek nije naučila je da ne ostajemo zarobljeni u vremenu, jer ono neumitno teče.
Prvi decembar, Dan ujedinjenja, istorijski prethodio je prazniku koji je slavio sećanje na zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) održanog u Bosni 29.11.1943. godine. Tada su ustanovljeni principi na kojima će biti zasnovana nova država.
-Bez obzira na Nišku i Krfsku deklaraciju postoje određene nejasnoće. Zbog čega je stvorena država, te veličine, na Balkanu, kao važnoj geopolitičkoj tački. To se nije moglo samo slobodnom voljom Srba, kao pobednika u ratu, nego je odluka zavisila od interesa velikih sila. Multietnička struktura više naroda, koje je pre svega, razdvajala religija, a spojenih u jednu državu, je nepodrživa. Zbog toga je 1941. nestala, a zatim, ponovo i 1991, u krvi i sa prevashodno srpskim gubicima. Smatram da pređašnje iskustvo treba da nam bude nauk za slične integracije. Pre nacionalnog ujedinjenja nije moguće stvoriti nadnacionalni entitet - istakao je prof. dr Milomir Stepić, naučni savetnik na Institutu za političke studije.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
