Na tanjiru može samo iz ribnjaka

Kada se nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić pohvalio kako je u jednom restoranu u Smederevu pojeo kečigu, mnogi su ga kritikovali, jer je kečiga ugrožena vrsta i od 1. januara ove godine na snazi je totalna zabrana ulova ove vrste.
Međutim, za situaciju da je pojeo kečigu nije ni kriv ni dužan. I u Šabačkim ribljim restoranima moguće je na meniju naći kečigu. Kako? Isto kao i šarana i pastrmku. U Srbiji postoji veštački uzgoj kečige i takvu ribu je dozvoljeno služiti u restoranima.
Vlasnik šabačkog Ribolovačkog kluba "Bistro" Aleksandar Jovanović kaže za Glas Podrinja da je totalna zabrana lova kečige proglašena zbog toga što je opstanak ove vrste ribe više nego ugrožen.
- Totalna zabrana ulova kečige podrazumeva da je zabranjeno loviti ovu vrstu ribe bilo koje veličine, od najmanje do največe. Kečiga jeste jedna od najukusnijih riba, ali je i najugroženija - ističe Jovanović.
Prema njegovim rečima, pre nekoliko godina, neki ljudi su krenuli da prave ribnjake sa kečigom i to se pokazalo kao isplativ potez.
- Danas je takva kečiga dozvoljena za konzumaciju i restorani i koriste ovu ribu koja je uzgajana u takvim ribnjacima. Njih nema mnogo kao onih sa nekim drugim vrstama ribe, ali ih ima. Nama najbliži ribnjak kečige je onaj kod Vršca - dodaje Jovanović.
U Šapcu nije zabeležena pojava kečige iz Save, kako u restoranima, tako i na pijacama, za razliku od, na primer, pijaca u Beogradu.
- To je posao inspekcija. One bi morale da vode računa o tome odakle se kečiga pojavila na pijacama - napominje Jovanović.
Kečiga u Srbiji najviše naseljava Dunav, ali je ima i u Savi, Tisi, Velikoj i delu Zapadne Morave. Vrlo je tražena, mnogi je smatraju jednom od najukusnijih ribljih vrsta u našim vodama. Osim što je ukusna, ona je lagana i za čišćenje, a osim leđne hrskavice, nema puno kostiju. Zbog toga je, iako nije jeftina, mnogima omiljena na meniju.
Teško se hvata na udicu. Ona uglavnom živi na dnu i u rečnim udubljenjima. Mogu da se hvataju klasično na mamac, na crva ili glistu, ali ih većina alasa lovi na dva načina. Uz pomoć drljače i mreže. Drljača je načinjena od dve metalne šipke i mreže i vuče se po dnu. Na taj način se koristi i sama mreža opterećena olovom. Takav ulov desetkuje kečigu, jer u jednom izlovu zna da se nađe i po 50 primeraka. Na njenu malobrojnost, ipak, najviše utiče lov ispod mere, odnosno to što se lovi mlađ i primerci ispod 40 centimetara.

Stalno opadanje brojnosti
– Odluka o totalnoj zabrani ulova kečige doneta je posle inicijative Svetske organizacije za prirodu, a mi smo se kao Ministarstvo obratili stručnim kućama kao što su Zavod za zaštitu prirode i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode koji su dali stručno mišljenje. Na osnovu toga doneli smo odluku da se zabrani izlov kečige od 1. januara ove godine. Razlog je stalno opadanje brojnosti populacije kečiga, ali i krivolov. Na pijacama se često može kupiti mlađ kečige koju zovu dunavski štapići ili dunavski grisini i ova riba je redovna stavka na meniju restorana. Uglavnom se u restoranu služi mlađ kečige, odnosno primerci manji od 40 centimetara, a lov takve vrste ribe je i ranije bio zabranjen – kaže Jasmina Jović, pomoćnica ministra u Sektoru za zaštitu prirode i klimatskih promena u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Faktori ugrožavanja
Prema „Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN)”, faktori ugrožavanja kečige su prekomerni ulov, narušavanje prirodnih staništa izgradnjom brana i drugih vodoprivrednih objekata, invazivne i druge strane vrste koje dovode do bolesti, i industrijska zagađenja koja dovode do degradacije staništa. Analiza WWF-a ustanovila je da svi ti faktori ugrožavanja kečige postoje u našoj zemlji.