Godina ko tren

U dekoru kićenih ulica i raskošno odevene varoši sa pravim remek delima u susret novom letu simboličnih brojki nekako u prvi plan ispliva tvrdnja da je prethodna prošla ko tren, ili narodski ko dlanom o dlan. I kako se odlazeći brzo zaboravlja i ono što je krasilo leto za nama, mnogi vele, da bi rado zaboravili. Istini za volju bila je zadovoljavajuće rodna, vele jedni, a drugi promrse u bradu, moglo je i bolje. Od kraja do kraja priča slična drugoj tek slažu se svi prošla je ko tren. Kako su se poslovi smanjili eto prilike da reč po reč, uz sedeljke, poneki smeh odene lica, ali ostala je u sećanju muka da se suva zemlja spremi za ozime useve, i iščekuje berićetnije leto. Ukratko stretan ti put 2019. dobrodošla 2020. godino.
A nekada sve beše sporijeg toka. Oralo se uz ralo u par volova, ili krava i konja i tako brazdu po brazdu stizalo skoro u tren kao i sada. Stari će reći da behu velike zadruge i dve kopnje kuruza, a sada mašine ubrzaju ali stare ruke i to po jedna dve ne stižu ritam vremena. Bilo kako bilo, o vršaju uz mašinu desetine uglavnom mladih brisali vlatove hlebnog žita i otkose trave, i tako redom. Užinalo se u njivi uz tradicionalni pasulj i onu debelu belu slaninu. Salata što se ugrabi, a kolači, prigodno raspoloženju kuvarice za taj dan, pošto su se žene uz šporet menjale i obilje posla imale. I njima bogme godina nije prolazila ko tren. O branju kuruza skupljala se kao i uz svaki rad moba pa ko se umori brzo nalazio zamenu. Skoro da se ne poveruje ...
Sada se da videti traktor koji kupi na prikolicu seno, a presa je između njih, te jedan čovek koji dene. I retko kod kojeg posla slika nije ista. Vršaj se obavi u sat dva, ali vremena ni za lek. Dok telo nosi u ostarelim seoskim domaćinstvima teku dani, ali tek gde mladih ima napredak se beleži. I to od sela, do sela, i do neslućenih imetaka.
A opet u selu od nekada sa desetak čeljadi uz siniju brisali su sve pred sobom, pa je pečenica imala do stotinak kila. U dane posta gulila se proja i go pasulj, ali živela i uz krst molitva, sačuvaj me Bože velikih para. Teško će shvatiti ko ne poznaje selo tek onima koji ga dobro znaju sve je jasno...
Računica, računica ili što bi rekli bez plajvaza ni u ...
I tako prateći godinu ko tren nekako prosto računajući bude to jako dug tren. Od nabavke sadnog materijala do prehrane, svega vezanog za tov i pritom nenadanih kvarova plajvaz se dodaju oni isti šereti istanji, ili istupi već kako volite.
I sad koga uveriti da je samo iz krstina izvezeno žito denuto danima. Već kakvo je ko umeo sadenuti i koliko je vreme ometalo. Pa se čekao red za vršalicu, a onda već ispričano i sve odenuto pesmom. Beše tu i begenisanja, ali i priča koje nisu za stupce ozbiljnih novina. Znalo se povesti i kolo i to sve, verovali ili, ne u jednoj godini.
Da se razumemo broj dana u gram isti, a ova rekosmo, izmiče nam za tren, ko pesak između prstiju. E sad bi isti oni šereti rekli da je toliko i para. A oni oštriji dodaju da je problem para i u selu, em ih je nedovoljno, em ogladne oči pa eto ti belaja.
Nova godina kuca na vrata i briše ono što bi da zaboravimo. Ugledni domaćin požele da ovo vreme želi da liči na nekdašnje samo po svadbama. Nekada ih beše napretek a sada da i u tren godinu olako stanu.
Sa tom željom i uz svako dobro dočekajmo 2020. godinu. Pa ma i prošla za tren.