Direktori ustanova kulture u Šapcu
Godina izazova i uspeha
Pregled 2019. godine i planovi za narednu, iz vizura direktora ustanova kulture u Šapcu i pomoćnika gradonačelnika zaduženih za kulturu i mlade. “inovacije su naša tradicija i samo kada donosimo novine u društveni život ostvarujemo pun kapacitet naših bića kao građana šapca, ali i šire zajednice”
Biblioteka šabačka:
Jelena Podgorac Jovanović
Budite dobro, ništa drugo nije dovoljno
-Podučava nas Andrić da vreme muči i zamara samo one koji žive zauzeti jedino ništavnim brigama o svojoj ličnosti i svojim uživanjima; ali ono je kratko i neosetno onima koji, zaboravljajući sebe, rade na ma kakvom poslu koji ih prevazilazi; mereno veličinom jednog smelog i neostvarljivog sna, ono govori i postoji. Zato svoju misiju bibliotekari mogu ispuniti samo uz poštovanje svojih čitalaca i njihove potrebe da svet koji dolazi bude svet humaniteta, istinskih vrednosti i ljudskog dostojanstva, svet u kojem je moguće samoostvarenje kao najviša individualna vrednost.
Kada se osvrnemo na 2019. godinu, i nije sve tako loše, knjige su dobre, zato što, kako kaže Umberto Eko, knjiga je poput kašike, čekića, točka ili makaza, kada ste ih jednom izmislili, ne možete ih učiniti boljim. Čitanje je preduslov za razumevanje sveta i suštinska funkcija društvenosti. Franc Kafka je pre skoro jednog veka rekao: „Mislim da moramo čitati samo one knjige koje nas grizu i ubadaju. Knjiga mora biti sekira za zamrznuto more u nama.” Čitanje je kao i ljubav, način postojanja. Za posvećenog čitaoca, čitanje je društvo koje ne zauzima ničije mesto, ali koje niko drugi ne bi mogao zameniti. Čitanje nas udaljava od stvarnog sveta, ali samo da bismo otkrili njegov smisao.
Družili smo se cele godine sa našim čitaocima u Biblioteci šabačkoj, i nije nam ponestalo volje, entuzijazma, želje i mašte, nisu se umorile ni klonule, isteklo nam je i umaklo vreme, a želja je, vođena mišlju da bi bore trebale da sačuvaju samo naše osmehe, napravila sledeći susret, što pre, u istom raspoloženju, na istom mestu, jer je radost nemeriva, a uživanje uvek veće.
Narodni muzej Šabac:
Nela Tonković
Muzej je mesto kolektivnog sećanja
-Narodni muzej Šabac 2019. godinu će pamtiti po intenzivnom radu na upoznavanju svoje publike. Naravno, bilo je i izložbi na koje smo posebno ponosni: izložba „Kako smo se voleli“ koja je priređena za Noć muzeja bila je zajednički poduhvat svih naših kustosa i umetničke grupe Kombinart - za nas je značila veliko iskustvo saradnje i objedinjavanja znanja kako bismo jednu važnu i životnu temu učinili pristupačnom našoj publici. Izložba koja je takođe pobudila interesovanje je ovogodišnji Oktobarski salon, sa bitno izmenjenim konceptom u odnosu na dosadašnje, i sa osnovnom idejom koja je pokušala da u određeni odnos stavi savremenu umetnost i temu sećanja i grada. Autorski koncept ove izložbe, umetnički radovi koji su za nju konstruisani i na njoj prikazani predstavljaju pravi iskorak na sceni savremene vizuelne umetnosti u Srbiji.
Dva edukativna ciklusa koja smo započeli, „Širimo znanje“ i „Istorijska čajanka“, pomogla su nam da bolje komuniciramo sa dosadašnjom publikom i da započnemo proces sticanja nove. U nameri da zainteresujemo naše sugrađane za neke nove teme i da im poručimo da se muzej kao mesto koje pamti sastoji i od njihovih/naših zajedničkih priča, odlučili smo da ponudimo ove dve platforme saznavanja i da ih učinimo potpuno dostupnim. Na taj način, Muzej je zakoračio u proces sve bliže komunikacije sa korisnicima svojih programa.
Ove godine ćemo se sećati i po pokretanju jednog novog festivala i aktiviranju Muzeja šabačkih Jevreja: Evropski dani jevrejske kulture su našim sugrađanima približili jednu veliku i važnu kulturu, a brojni događaji koji su se nizali čitavih sedam dana - koncerti, radionice, predavanja, naučni skup, pozorišna predstava - okupili su publiku koja je verno pratila ovaj festival i izrazila želju da se on nastavi i sledeće godine. To je želja koju nam neće biti teško da ispunimo.
U idućoj godini imamo jednako velike planove i jednako velike ambicije kao i u ovoj: želimo da programi Narodnog muzeja Šabac budu dostupni što većem broju ljudi i da svako ko živi u ovom gradu oseti da je Muzej mesto koje je otvoreno i koje ne samo da čuva njegovu prošlost, već mu pomaže da kvalitetnije živi u sadašnjosti. Naš čitav rad, istraživački, izložbeni i edukativni, i sledeće godine će stremiti ka tom cilju.
Šabačko pozorište:
Milena (Minja) Bogavac
Ne zaboravite da ste autori i reditelji svojih života
-Našim kolegama i našoj publici, Novu godinu smo čestitali porukom: “Ne zaboravite da ste autori i reditelji svojih života: koncept, tema, ideja i podela - zavise samo od vas!” … Ova poruka, u duhu je pozorišne sezone posvećene pitanjima slobode, odgovornosti i međusobnoj vezi između ova dva pojma, ali i u duhu jubileja koji Šabačko pozorište obeležava u 2020. godini. Budući da smo ustanova koja baštini i nastavlja bogatu tradiciju pozorišnog života u Šapcu, sledeće godine obeležavamo 180 godina od prve premijere izvedene u ovom gradu. Jubilej je značajan, jer govori o gotovo dva veka neprekidne pozorišne tradicije, ali i zato što je broj 180 sam po sebi zanimljiv: kao neka vrsta punoletstva, pomnženog sa deset. U tom smislu, nastavljamo da gradimo naš repertoar, na različitim pogledima na teme slobode, odgovornosti i udesetostručenog punoletstva pozorišnog života u Šapcu.
U prošloj godini, imali smo šest premijera, a počeli smo rad na još dve, koje nas očekuju početkom 2020. To su predstave “Dva viteza iz Verone”, čija je premijera zakazana za 1. februar i “Igre Bogova”, u koprodukciji sa Scenom Maska, kojom Scena Maska slavi svoj 18. rođendan (još jedno punoletstvo!), 14. februara 2020. Slede predstave: “Radio Šabac” - komad nastao na osnovu istraživanja i intervjua vođenim sa akterima slavnog doba ove radio-stanice i “Voland aplikacija” koju režira Kokan Mladenović, a koju radimo u koprodukciji sa Novosadskim pozorištem. Od ove predstave očekujemo da nas iznenadi, jer nastaje kombinacijom pozorišta i novih tehnologija, kakva još nije viđena na našim prostorima. U želji da održimo korak sa razvojem tehnologija, od januara 2020. ulaznice za Šabačko pozorište, biće vam dostupne i onlajn, na našem sajtu, a potpisali smo i Protokol o saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu. Saradnja podrazumeva stalni rad sa predavačima i studentima Katedre za scenski dizajn ovog fakulteta, čiji je cilj tehničko usavršavanje Šabačkog pozorišta, kako u smislu znanja, tako i u smislu nove opreme, tehničke dokumentacije i sličnog… Pošto smo u prethodnoj godini imali nekoliko premijera koje se igraju kamerno, narednu godinu počinjemo otvaranjem Kamerne scene “Jelica Vojinović”. Naša publika već zna da se ova scena nalazi na našoj velikoj sceni, kada je na nju podignuto i gledalište… ali je nova ideja da ovoj sceni damo ime jedne od najvećih glumica u istoriji Šabačkog pozorišta. Tako pored Ljubiše Jovanovića, po kom se zove naša Velika scena; Brane Đorđevića, čije ime nosi Mala scena i Vladislava Lalickog čije je ime ponela pozorišna galerija, Šabačko pozorište može da se ponosi i imenom Jelice Vojnović, glumice i dugogodišnje prvakinje ove kuće, jedne od najzaslužnijih umetnica grada Šapca.
U 2019. imali smo šest premijera. U 2020. pokušaćemo da dostignemo bar dve više! U 2019. godini, dobili smo četiri nagrade. U 2020, nadamo se da će naš rad pre svega biti nagrađen punom salom. Ovu, najvredniju nagradu pokušaćemo da zaslužimo dobrim i kvalitetnim predstavama, dostojnim grada sa 180 godina pozorišne tradicije.
Kulturni centar:
Sonja Petrović Jagić
Ponosni na programe
-U godini za nama Kulturni centar je obeležio 56 godina rada i postojanja. Kada govorimo o dugoročnim planovima još uvek smo raspoloženi da preuredimo dvorište i uradimo Hab, te ćemo pratiti evropske projekte za kulturu i pokušaćemo da obezbedimo sredstva za ovu veliku investiciju. U svom okrilju imamo više segmenata (likovni, književni, dejči, muzički) i uz redovne aktivnosti u ovim oblastima imali smo i dva rezidencijalna programa, na koje smo veoma ponosni. Prvi je iz oblasti likove umetnosti, a rezident je bio Branislav Nikolić, naš poznati multimedijalni umetnik. Njegova skulptura „Fabrika“ biće postavljena u januaru u Benskoj bari, a realizator je šabačka firma „Set“, a finansijsku podršku imamo Grada Šapca u ovom poduhvatu koji traje već tri godine.
Novina u 2019. godini je Lazina kuća za pisce uz nagradu za najbolju neobjavljenu savremenu srpsku pripovetku. Gošća je bila Slađana Nina Perković koja živi i radi u Parizu. Tokom boravka u Šapcu predstavila je svoju knjigu, održala radionice kreativnog pisanja za mlade. Odlučili smo se da u narednom periodu žene pisci budu rezidenti i nakon pet godina ćemo objaviti i njihove pripovetke uz nagrađene. Smatram da je ovo dobra ideja i osavremenjen pristup konkursu. Ono što je obeležilo leto je muzički program „Letnja scena park“. Veliki broj šabačkih bendova se priključio ovoj manifestaciji, što nam je izuzetno drago, ali i naših sugrađana i sigurno ćemo u tom pravcu nastaviti i tokom 2020. godine. Osim Letnje scene u prostorijama KC predstavili smo i muzičke priče, o Azri i Goblinima priznata ostvarenja u okviru Dana evropskog filma, Beldoksa i Slobodne zone.
Izložba Ive Brkić za Noć muzeja je bila izuzetna, kao i ostale u okviru našeg likovnog programa, ako i tribine, književne večeri su ono što je srž našeg rada.
U aprilu smo predstavili naš projekat „Zvuk znak zrak urbane svesti“ u Srpskom kulturnom centru u Parizu, u čast Miomira Grujića Fleke. Nadamo se da će biti dostupna za javnost i u drugim gradovima i sredinama. U planu imamo i izložbu kao omaž našem dragom kolegi Slobodanu Peladiću koji je, nažalost prerano preminuo.
U saradnji sa školama realizujemo radionice, a kao posebnost bih izdvojila humanitarnu akciju na Svetski dan jezika i za Udruženje „Zvončica“ prikupljeno je oko 360.000 dinara. Nadamo se da ćemo vratiti Uskršnji rok maraton. U narednoj godini očekujem da ćemo se više posvetiti programima za mlade, iako imamo školicu glume, crtanja, različite radionice namenjene najmlađima.
Međuopštinski istorijski arhiv:
Davor Stanojević
Kulturna baština nadohvat ruke
-Međuopštinski istorijski arhiv tokom 2019. godine nastavio je sa tradicijom izložbi na otvorenom. Na Trgu šabačkih žrtava u novembru svečano smo otvorili postavku „Pisma iz šabačkog arhiva“ kako bismo sugrađane bliže upoznali sa građom koju čuvamo, podsetili na znamenite ličnosti, prikazali njihova pisma i prepisku, ali i obeležili 101. godišnjicu od završetka Prvog svetskog rata. Povodom Dana grada Šapca štampali smo katalog sa materijalom koji je ranije u vidu izložbe bio prikazan u Biblioteci šabačkoj, „Pečat-kruna dokumenta“. Ovo su samo neke od aktivnosti kojima prezentujemo naš rad široj javnosti. Međuopštinski istorijski arhiv pored ovih programa obavlja i druge tekuće poslove tokom godine.
Uključili smo se i u Jedinstveni arhivski informacioni sistem (ARHIS), u kojem će biti umreženi svi arhivi u Srbiji. Tako da nam predstoji proces digitalizacije arhivske građe. Godišnje izdamo oko 1.200 raznih uverenja na zahtev Fonda PIO, ali i po zahtevu fizičkih lica (uknjiženje nepokretnosti, školska svedočanstva, restitucije, postupak rehabilitacije). Redovno učestvujemo na konkursima Ministarstva kulture i informisanja za finansiranje ili sufinansiranje raznih projekata, imamo odličnu saradnju sa drugim ustanovama kulture u gradu,kao i sa mnogim arhivima širom Srbije.
Za narednu godinu planiramo nova predstavljanja bogate građe koju čuvamo, kroz različite izložbe, kataloge.
Marija Ratković:
Pomoćnica gradonačelnika za mlade
Osnaživanje mladih
-U narednoj godini fokusiraćemo se na četiri delovanja, a to su: građanski aktivizam, osnaživanje devojičica i žena, međunarodna razmena i javno zdravlje. Želimo da građani Šapca budu samosvesni i da se neposredno uključe u donošenje odluka, te ćemo pojačati saradnju sa nevladinim sektorom i svima onima koji doprinose razvoju grada, a možda nisu bili toliko vidljivi. Želimo da tokom Dana otvorenih vrata razgovaramo sa svim relevantnim učesnicima kada su mladi u pitanju kako bismo pažnju posvetili i mladima sa sela, osobama sa invaliditetom i drugim pomalo zaboravljenim grupama.
Uočili smo da su devojčice te koje na svojim malim plećima nose kulturnu i umetničku produkciju kada govorimo najmlađima. Zbog toga smo odlučili da sledeće godine proslava 8. marta bude u potpunosti posvećena dvojčicama kako bismo izašli iz tradicionalnih rodnih uloga, gde se od 50-ih godina u Jugoslaviji ovaj dan iz praznika svih žena pretvorio u praznik samo majki. To želimo da promenimo i da podsetimo da su devojčice te koje će nositi našu zemlju u budućnosti, te je stoga važno da stavimo akcenat na mlade. Tokom 2020. godine u Šapcu će biti realizovana dva projekta, „Znanje za zdravlje“ i Prevencija seksualnog obrazovanja mladih.
Igor Marsenić:
Član gradskog veća za kulturu
Inovacije su naša tradicija
-Verujem da su inovacije naša tradicija i samo kada donosimo novine u društveni život, ne samo našeg grada, već i Srbije, samo tada ostvarujemo pun kapacitet naših bića kao građana Šapca, ali i šire zajednice. Postavljanje spomenika Jevremu Obrenoviću, važno je iz više uglova, jer o njemu govorimo kao o nekom ko je doneo brojne novine u grad, začetniku „zlatnog doba“, tako verujem da će ove generacije i one koje dolaze biti deo „novog zlatnog doba“. Početkom meseca predali smo nacrt projekta rekonstrukcije Doma vojske i aplicirali za međunarodna sredstva. Očekujem da će u narednom periodu biti realizovani radovi, kao i postavljanje spomenika gospodaru Jevremu.
Jelena Podgorac Jovanović
Budite dobro, ništa drugo nije dovoljno
-Podučava nas Andrić da vreme muči i zamara samo one koji žive zauzeti jedino ništavnim brigama o svojoj ličnosti i svojim uživanjima; ali ono je kratko i neosetno onima koji, zaboravljajući sebe, rade na ma kakvom poslu koji ih prevazilazi; mereno veličinom jednog smelog i neostvarljivog sna, ono govori i postoji. Zato svoju misiju bibliotekari mogu ispuniti samo uz poštovanje svojih čitalaca i njihove potrebe da svet koji dolazi bude svet humaniteta, istinskih vrednosti i ljudskog dostojanstva, svet u kojem je moguće samoostvarenje kao najviša individualna vrednost.
Kada se osvrnemo na 2019. godinu, i nije sve tako loše, knjige su dobre, zato što, kako kaže Umberto Eko, knjiga je poput kašike, čekića, točka ili makaza, kada ste ih jednom izmislili, ne možete ih učiniti boljim. Čitanje je preduslov za razumevanje sveta i suštinska funkcija društvenosti. Franc Kafka je pre skoro jednog veka rekao: „Mislim da moramo čitati samo one knjige koje nas grizu i ubadaju. Knjiga mora biti sekira za zamrznuto more u nama.” Čitanje je kao i ljubav, način postojanja. Za posvećenog čitaoca, čitanje je društvo koje ne zauzima ničije mesto, ali koje niko drugi ne bi mogao zameniti. Čitanje nas udaljava od stvarnog sveta, ali samo da bismo otkrili njegov smisao.
Družili smo se cele godine sa našim čitaocima u Biblioteci šabačkoj, i nije nam ponestalo volje, entuzijazma, želje i mašte, nisu se umorile ni klonule, isteklo nam je i umaklo vreme, a želja je, vođena mišlju da bi bore trebale da sačuvaju samo naše osmehe, napravila sledeći susret, što pre, u istom raspoloženju, na istom mestu, jer je radost nemeriva, a uživanje uvek veće.
Narodni muzej Šabac:
Nela Tonković
Muzej je mesto kolektivnog sećanja
-Narodni muzej Šabac 2019. godinu će pamtiti po intenzivnom radu na upoznavanju svoje publike. Naravno, bilo je i izložbi na koje smo posebno ponosni: izložba „Kako smo se voleli“ koja je priređena za Noć muzeja bila je zajednički poduhvat svih naših kustosa i umetničke grupe Kombinart - za nas je značila veliko iskustvo saradnje i objedinjavanja znanja kako bismo jednu važnu i životnu temu učinili pristupačnom našoj publici. Izložba koja je takođe pobudila interesovanje je ovogodišnji Oktobarski salon, sa bitno izmenjenim konceptom u odnosu na dosadašnje, i sa osnovnom idejom koja je pokušala da u određeni odnos stavi savremenu umetnost i temu sećanja i grada. Autorski koncept ove izložbe, umetnički radovi koji su za nju konstruisani i na njoj prikazani predstavljaju pravi iskorak na sceni savremene vizuelne umetnosti u Srbiji.
Dva edukativna ciklusa koja smo započeli, „Širimo znanje“ i „Istorijska čajanka“, pomogla su nam da bolje komuniciramo sa dosadašnjom publikom i da započnemo proces sticanja nove. U nameri da zainteresujemo naše sugrađane za neke nove teme i da im poručimo da se muzej kao mesto koje pamti sastoji i od njihovih/naših zajedničkih priča, odlučili smo da ponudimo ove dve platforme saznavanja i da ih učinimo potpuno dostupnim. Na taj način, Muzej je zakoračio u proces sve bliže komunikacije sa korisnicima svojih programa.
Ove godine ćemo se sećati i po pokretanju jednog novog festivala i aktiviranju Muzeja šabačkih Jevreja: Evropski dani jevrejske kulture su našim sugrađanima približili jednu veliku i važnu kulturu, a brojni događaji koji su se nizali čitavih sedam dana - koncerti, radionice, predavanja, naučni skup, pozorišna predstava - okupili su publiku koja je verno pratila ovaj festival i izrazila želju da se on nastavi i sledeće godine. To je želja koju nam neće biti teško da ispunimo.
U idućoj godini imamo jednako velike planove i jednako velike ambicije kao i u ovoj: želimo da programi Narodnog muzeja Šabac budu dostupni što većem broju ljudi i da svako ko živi u ovom gradu oseti da je Muzej mesto koje je otvoreno i koje ne samo da čuva njegovu prošlost, već mu pomaže da kvalitetnije živi u sadašnjosti. Naš čitav rad, istraživački, izložbeni i edukativni, i sledeće godine će stremiti ka tom cilju.
Šabačko pozorište:
Milena (Minja) Bogavac
Ne zaboravite da ste autori i reditelji svojih života
-Našim kolegama i našoj publici, Novu godinu smo čestitali porukom: “Ne zaboravite da ste autori i reditelji svojih života: koncept, tema, ideja i podela - zavise samo od vas!” … Ova poruka, u duhu je pozorišne sezone posvećene pitanjima slobode, odgovornosti i međusobnoj vezi između ova dva pojma, ali i u duhu jubileja koji Šabačko pozorište obeležava u 2020. godini. Budući da smo ustanova koja baštini i nastavlja bogatu tradiciju pozorišnog života u Šapcu, sledeće godine obeležavamo 180 godina od prve premijere izvedene u ovom gradu. Jubilej je značajan, jer govori o gotovo dva veka neprekidne pozorišne tradicije, ali i zato što je broj 180 sam po sebi zanimljiv: kao neka vrsta punoletstva, pomnženog sa deset. U tom smislu, nastavljamo da gradimo naš repertoar, na različitim pogledima na teme slobode, odgovornosti i udesetostručenog punoletstva pozorišnog života u Šapcu.
U prošloj godini, imali smo šest premijera, a počeli smo rad na još dve, koje nas očekuju početkom 2020. To su predstave “Dva viteza iz Verone”, čija je premijera zakazana za 1. februar i “Igre Bogova”, u koprodukciji sa Scenom Maska, kojom Scena Maska slavi svoj 18. rođendan (još jedno punoletstvo!), 14. februara 2020. Slede predstave: “Radio Šabac” - komad nastao na osnovu istraživanja i intervjua vođenim sa akterima slavnog doba ove radio-stanice i “Voland aplikacija” koju režira Kokan Mladenović, a koju radimo u koprodukciji sa Novosadskim pozorištem. Od ove predstave očekujemo da nas iznenadi, jer nastaje kombinacijom pozorišta i novih tehnologija, kakva još nije viđena na našim prostorima. U želji da održimo korak sa razvojem tehnologija, od januara 2020. ulaznice za Šabačko pozorište, biće vam dostupne i onlajn, na našem sajtu, a potpisali smo i Protokol o saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu. Saradnja podrazumeva stalni rad sa predavačima i studentima Katedre za scenski dizajn ovog fakulteta, čiji je cilj tehničko usavršavanje Šabačkog pozorišta, kako u smislu znanja, tako i u smislu nove opreme, tehničke dokumentacije i sličnog… Pošto smo u prethodnoj godini imali nekoliko premijera koje se igraju kamerno, narednu godinu počinjemo otvaranjem Kamerne scene “Jelica Vojinović”. Naša publika već zna da se ova scena nalazi na našoj velikoj sceni, kada je na nju podignuto i gledalište… ali je nova ideja da ovoj sceni damo ime jedne od najvećih glumica u istoriji Šabačkog pozorišta. Tako pored Ljubiše Jovanovića, po kom se zove naša Velika scena; Brane Đorđevića, čije ime nosi Mala scena i Vladislava Lalickog čije je ime ponela pozorišna galerija, Šabačko pozorište može da se ponosi i imenom Jelice Vojnović, glumice i dugogodišnje prvakinje ove kuće, jedne od najzaslužnijih umetnica grada Šapca.
U 2019. imali smo šest premijera. U 2020. pokušaćemo da dostignemo bar dve više! U 2019. godini, dobili smo četiri nagrade. U 2020, nadamo se da će naš rad pre svega biti nagrađen punom salom. Ovu, najvredniju nagradu pokušaćemo da zaslužimo dobrim i kvalitetnim predstavama, dostojnim grada sa 180 godina pozorišne tradicije.
Kulturni centar:
Sonja Petrović Jagić
Ponosni na programe
-U godini za nama Kulturni centar je obeležio 56 godina rada i postojanja. Kada govorimo o dugoročnim planovima još uvek smo raspoloženi da preuredimo dvorište i uradimo Hab, te ćemo pratiti evropske projekte za kulturu i pokušaćemo da obezbedimo sredstva za ovu veliku investiciju. U svom okrilju imamo više segmenata (likovni, književni, dejči, muzički) i uz redovne aktivnosti u ovim oblastima imali smo i dva rezidencijalna programa, na koje smo veoma ponosni. Prvi je iz oblasti likove umetnosti, a rezident je bio Branislav Nikolić, naš poznati multimedijalni umetnik. Njegova skulptura „Fabrika“ biće postavljena u januaru u Benskoj bari, a realizator je šabačka firma „Set“, a finansijsku podršku imamo Grada Šapca u ovom poduhvatu koji traje već tri godine.
Novina u 2019. godini je Lazina kuća za pisce uz nagradu za najbolju neobjavljenu savremenu srpsku pripovetku. Gošća je bila Slađana Nina Perković koja živi i radi u Parizu. Tokom boravka u Šapcu predstavila je svoju knjigu, održala radionice kreativnog pisanja za mlade. Odlučili smo se da u narednom periodu žene pisci budu rezidenti i nakon pet godina ćemo objaviti i njihove pripovetke uz nagrađene. Smatram da je ovo dobra ideja i osavremenjen pristup konkursu. Ono što je obeležilo leto je muzički program „Letnja scena park“. Veliki broj šabačkih bendova se priključio ovoj manifestaciji, što nam je izuzetno drago, ali i naših sugrađana i sigurno ćemo u tom pravcu nastaviti i tokom 2020. godine. Osim Letnje scene u prostorijama KC predstavili smo i muzičke priče, o Azri i Goblinima priznata ostvarenja u okviru Dana evropskog filma, Beldoksa i Slobodne zone.
Izložba Ive Brkić za Noć muzeja je bila izuzetna, kao i ostale u okviru našeg likovnog programa, ako i tribine, književne večeri su ono što je srž našeg rada.
U aprilu smo predstavili naš projekat „Zvuk znak zrak urbane svesti“ u Srpskom kulturnom centru u Parizu, u čast Miomira Grujića Fleke. Nadamo se da će biti dostupna za javnost i u drugim gradovima i sredinama. U planu imamo i izložbu kao omaž našem dragom kolegi Slobodanu Peladiću koji je, nažalost prerano preminuo.
U saradnji sa školama realizujemo radionice, a kao posebnost bih izdvojila humanitarnu akciju na Svetski dan jezika i za Udruženje „Zvončica“ prikupljeno je oko 360.000 dinara. Nadamo se da ćemo vratiti Uskršnji rok maraton. U narednoj godini očekujem da ćemo se više posvetiti programima za mlade, iako imamo školicu glume, crtanja, različite radionice namenjene najmlađima.
Međuopštinski istorijski arhiv:
Davor Stanojević
Kulturna baština nadohvat ruke
-Međuopštinski istorijski arhiv tokom 2019. godine nastavio je sa tradicijom izložbi na otvorenom. Na Trgu šabačkih žrtava u novembru svečano smo otvorili postavku „Pisma iz šabačkog arhiva“ kako bismo sugrađane bliže upoznali sa građom koju čuvamo, podsetili na znamenite ličnosti, prikazali njihova pisma i prepisku, ali i obeležili 101. godišnjicu od završetka Prvog svetskog rata. Povodom Dana grada Šapca štampali smo katalog sa materijalom koji je ranije u vidu izložbe bio prikazan u Biblioteci šabačkoj, „Pečat-kruna dokumenta“. Ovo su samo neke od aktivnosti kojima prezentujemo naš rad široj javnosti. Međuopštinski istorijski arhiv pored ovih programa obavlja i druge tekuće poslove tokom godine.
Uključili smo se i u Jedinstveni arhivski informacioni sistem (ARHIS), u kojem će biti umreženi svi arhivi u Srbiji. Tako da nam predstoji proces digitalizacije arhivske građe. Godišnje izdamo oko 1.200 raznih uverenja na zahtev Fonda PIO, ali i po zahtevu fizičkih lica (uknjiženje nepokretnosti, školska svedočanstva, restitucije, postupak rehabilitacije). Redovno učestvujemo na konkursima Ministarstva kulture i informisanja za finansiranje ili sufinansiranje raznih projekata, imamo odličnu saradnju sa drugim ustanovama kulture u gradu,kao i sa mnogim arhivima širom Srbije.
Za narednu godinu planiramo nova predstavljanja bogate građe koju čuvamo, kroz različite izložbe, kataloge.
Marija Ratković:
Pomoćnica gradonačelnika za mlade
Osnaživanje mladih
-U narednoj godini fokusiraćemo se na četiri delovanja, a to su: građanski aktivizam, osnaživanje devojičica i žena, međunarodna razmena i javno zdravlje. Želimo da građani Šapca budu samosvesni i da se neposredno uključe u donošenje odluka, te ćemo pojačati saradnju sa nevladinim sektorom i svima onima koji doprinose razvoju grada, a možda nisu bili toliko vidljivi. Želimo da tokom Dana otvorenih vrata razgovaramo sa svim relevantnim učesnicima kada su mladi u pitanju kako bismo pažnju posvetili i mladima sa sela, osobama sa invaliditetom i drugim pomalo zaboravljenim grupama.
Uočili smo da su devojčice te koje na svojim malim plećima nose kulturnu i umetničku produkciju kada govorimo najmlađima. Zbog toga smo odlučili da sledeće godine proslava 8. marta bude u potpunosti posvećena dvojčicama kako bismo izašli iz tradicionalnih rodnih uloga, gde se od 50-ih godina u Jugoslaviji ovaj dan iz praznika svih žena pretvorio u praznik samo majki. To želimo da promenimo i da podsetimo da su devojčice te koje će nositi našu zemlju u budućnosti, te je stoga važno da stavimo akcenat na mlade. Tokom 2020. godine u Šapcu će biti realizovana dva projekta, „Znanje za zdravlje“ i Prevencija seksualnog obrazovanja mladih.
Igor Marsenić:
Član gradskog veća za kulturu
Inovacije su naša tradicija
-Verujem da su inovacije naša tradicija i samo kada donosimo novine u društveni život, ne samo našeg grada, već i Srbije, samo tada ostvarujemo pun kapacitet naših bića kao građana Šapca, ali i šire zajednice. Postavljanje spomenika Jevremu Obrenoviću, važno je iz više uglova, jer o njemu govorimo kao o nekom ko je doneo brojne novine u grad, začetniku „zlatnog doba“, tako verujem da će ove generacije i one koje dolaze biti deo „novog zlatnog doba“. Početkom meseca predali smo nacrt projekta rekonstrukcije Doma vojske i aplicirali za međunarodna sredstva. Očekujem da će u narednom periodu biti realizovani radovi, kao i postavljanje spomenika gospodaru Jevremu.
M. Ž.
Najnoviji broj
25. april 2024.
