PRIZNATI MAČVANSKI UGOSTITELj DRAGOLjUB-DRAGAN DREZGIĆ NAGRAĐEN ZA ŽIVOTNO DELO
Radeći pohađao školu
Zaključujući plodnu karijeru, Dragan s posebnim zadovoljstvom kaže da je za svoj rad više puta nagrađivan ( Nagrada grada Šapca, Privredne komore Srbije, Turističke organizacije Srbije, više plaketa i zahvalnica), a posebno mu je drago Priznanje za životno delo u ugostiteljstvu, koje je nedavno dobio u beogradskom hotelu Palas
U svet ugostiteljstva, Dragoljub-Dragan Drezgić stupio je iz mačvanskog sela Dublja, kod Šapca, gde je rođen 31. maja 1930. godine. Odrastao je u siromašnoj, ali čestitoj porodici. Otac Stojan je bio ugledni mačvanski opančar, a majka Leposava domaćica.
Profesionalni put ugostitelja, posle završetka osnovnog školovanja u rodnom selu, nastavlja u susednom Bogatiću, kod gazde Dragog Puzića, koji je imao hotel “Drina”. Pomoćne poslove u ugostiteljstvu, zamenio je 1946/47 godine, poslužujući goste kao konobar. Posle Bogatića i Banje Koviljače, ugostiteljski put ga vodi u Šabac. Radio je u preduzeću Zelengora, odnosno njihovom hotelu Evropa u Šapcu.
Kaže da je ugostiteljstvo zavoleo od malih nogu i nije ni čudo što je radeći praktično nastojao da se obrazuje. Tako je pohađajući večernju gimnaziju u Šapcu, 1954. godine, položio ispit za kvalifikovanog konobara.
Počastvovan je i posebno obradovan što ga njegove kolege i danas, kada je u penziji nisu zaboravile. Ovo se, naglašava posebno odnosi na Upravni odbor Republičke ugostiteljske komore u koju je stupio 1955. godine.
Prolazile su godine, ali rado se seća brojnih manifestacija i druženja, širom nekadašnje države. Za ovu priliku izdvaja upravljanje bivšim hotelom Jugoslavija i Zeleni venac u Šapcu.
Napredovanje u struci nikad nije zapustio. U Beogradu je sa uspehom završio majstorsku ugostiteljsku školu i stekao zvanje VKV ugostiteljskog radnika. Praksu je obavio u tamošnjim hotelima Union i Metropol. I danas s ponosom priča o svojim ugostiteljskim aktivnostima u vreme održavanja Beogradskog samita nesvrstanih 1961. godine, kada je bio u rezidenciji Brazila, a nemerljiv je i njegov doprinos prilikom posete gradu Šapcu i industriji "Zorka”, bivšeg doživotnog predsednika, nekadašnje države Josipa Broza Tita.
Sumirajući svoju ugostiteljsku karijeru, sve do odlaska u zasluženu penziju 1993. godine, Dragan ističe da je dugo bio na čelu više ugostiteljskih objekata u Šapcu. Otvorio je hotel “Sloboda”, gde je bio direktor do 1984. godine, a potom najviši rukovodilac u Turističko-ugostiteljskom preduzeću Sava.
Znanje je usavršavao u Švajcarskoj i u okviru studijskih putovanja, obišao pola sveta.
Zaključujući plodnu karijeru, Dragan s posebnim zadovoljstvom kaže da je za svoj rad više puta nagrađivan ( Nagrada grada Šapca, Privredne komore Srbije, Turističke organizacije Srbije, više plaketa i zahvalnica), a posebno mu je drago Priznanje za životno delo u ugostiteljstvu, koje je nedavno dobio u beogradskom hotelu Palas.
Profesionalni put ugostitelja, posle završetka osnovnog školovanja u rodnom selu, nastavlja u susednom Bogatiću, kod gazde Dragog Puzića, koji je imao hotel “Drina”. Pomoćne poslove u ugostiteljstvu, zamenio je 1946/47 godine, poslužujući goste kao konobar. Posle Bogatića i Banje Koviljače, ugostiteljski put ga vodi u Šabac. Radio je u preduzeću Zelengora, odnosno njihovom hotelu Evropa u Šapcu.
Kaže da je ugostiteljstvo zavoleo od malih nogu i nije ni čudo što je radeći praktično nastojao da se obrazuje. Tako je pohađajući večernju gimnaziju u Šapcu, 1954. godine, položio ispit za kvalifikovanog konobara.
Počastvovan je i posebno obradovan što ga njegove kolege i danas, kada je u penziji nisu zaboravile. Ovo se, naglašava posebno odnosi na Upravni odbor Republičke ugostiteljske komore u koju je stupio 1955. godine.
Prolazile su godine, ali rado se seća brojnih manifestacija i druženja, širom nekadašnje države. Za ovu priliku izdvaja upravljanje bivšim hotelom Jugoslavija i Zeleni venac u Šapcu.
Napredovanje u struci nikad nije zapustio. U Beogradu je sa uspehom završio majstorsku ugostiteljsku školu i stekao zvanje VKV ugostiteljskog radnika. Praksu je obavio u tamošnjim hotelima Union i Metropol. I danas s ponosom priča o svojim ugostiteljskim aktivnostima u vreme održavanja Beogradskog samita nesvrstanih 1961. godine, kada je bio u rezidenciji Brazila, a nemerljiv je i njegov doprinos prilikom posete gradu Šapcu i industriji "Zorka”, bivšeg doživotnog predsednika, nekadašnje države Josipa Broza Tita.
Sumirajući svoju ugostiteljsku karijeru, sve do odlaska u zasluženu penziju 1993. godine, Dragan ističe da je dugo bio na čelu više ugostiteljskih objekata u Šapcu. Otvorio je hotel “Sloboda”, gde je bio direktor do 1984. godine, a potom najviši rukovodilac u Turističko-ugostiteljskom preduzeću Sava.
Znanje je usavršavao u Švajcarskoj i u okviru studijskih putovanja, obišao pola sveta.
Zaključujući plodnu karijeru, Dragan s posebnim zadovoljstvom kaže da je za svoj rad više puta nagrađivan ( Nagrada grada Šapca, Privredne komore Srbije, Turističke organizacije Srbije, više plaketa i zahvalnica), a posebno mu je drago Priznanje za životno delo u ugostiteljstvu, koje je nedavno dobio u beogradskom hotelu Palas.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
