STOP KRIMINALITETU MADIH (15)
GDE SMO STIGLI, ŠTA SMO ZAKLjUČILI (2)
Prema podacima dobijenim od Centra za socijalni rad broj dece u sukobu sa zakonom u Šapcu je u stalnom porastu. U skladu sa tom činjenicom cilj projekta “STOP kriminalitetu mladih”je povećeati stepen znanja i informisanosti o značaju i načinu prevencije društveno kriminaliteta. Realizaciju Projekta finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
U ovom nastavku, donosimo vam drugi deo „preseka“ dosadašnjeg rada i zaključke do kojih smo došli. Sa tom svrhom vam donosimo izveštaj koji je za nas uradila naša stručna saradnica Vesna Brajić, dipl. pedagog, porodični savetnik, rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih
-U okviru ovog projekta, rađene su analize broja zavedenih prijava koji se odnose na mal. učinioce krivičnih dela, tokom proteklih godina. Takođe je rađena analiza broja prijava koji se odnose na mal. učinioce kr. dela koji su krivično neodgovorni, s obzirom da je i ovaj broj u porastu i da su podaci o porastu broja ove kategorije zabrinjavajući.
Najčešća krivična dela koja čine maloletni učinioci krivičnih dela su krađe, krađe u saizvršilaštvu, nanošenje lakih i teških telesnih povreda, razbojništvo, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nasilje. Zabrinjavajući podatak je i porast broja prijava koje se odnose na vršnjačko nasilje, o čemu je takođe rađena analiza u CSR „Šabac“.
Za maloletne učinioce krivičnih dela karakteristična je sklonost ka udruživanju u grupe, tj. neformalno teritorijalno udruživanje, usvojen model nasilne komunikacije, smanjen prag tolerancije na frustracije, nekritičnost, neadekvatni uvidi u ponašanje kao i posledice takvog ponašanja, oslabljen nivo samokontrole, usvojen pogrešan i neadekvatan sistem vrednosti, emocionalna nezrelost.
Najveći uticaj na formiranje asocijalnog ili delinkventnog ponašanja imaju porodica, društvo, vršnjačke grupe a osim toga uzroke treba tražiti i u specifičnim obeležjima koji su vezani za neku kulturu ili društvenu sredinu kao i samim osobinama ličnosti.
Problem mal. delinkvencije nije izdvojen problem, niti može biti odgovornost samo jednog sistema. Centar za socijalni rad je jedna karika u procesu zaštite maloletnika i prevencije maloletničke delinkvencije. Problem maloletničke delinkvencije je sistemski problem i tako ga treba rešavati. Za rešavanje ovog problema veoma je važna sprega i saradnja svih sistema tj. sistema socijalne zaštite, pravosuđa, obrazovnog sistema, zdravstva, porodice, škole.
Veoma je važno da maloletnik i njegova porodica imaju poverenje u institucije, koje se uključuju u rešavanje, njihovih često nagomilanih porodičnih problema. Potrebno je i da svaki roditelj osvesti činjenicu da samo pokretanjem sopstvenih snaga i sopstvene odgovornosti, uz saradnju sa drugim institucijama, može doprineti rešavanju problema u odrastanju svoje dece.
Ukoliko su uslovi za rast i razvoj u jednoj porodici nepovoljni, disfunkcionalni, nestimulativni, ukoliko u porodici ne postoje jasne granice, oslabljen autoritet roditelja, neusklađeni vaspitni zahtevi roditelja u odnosu prema detetu, loš materijani ili zdravstveni status roditelja, nezaposlenost, onda najčešće dolazi do formiranja asocijalnog ponašanja kod maloletnika. Maloletnici iz takvih porodica najčešće biraju neadekvatne uzore i modele ponašanja, podložni su negativnim uticajima koji mogu njihov razvoj usmeriti u smeru društveno neprihvatljivog ponašanja.
Odrastanje je veoma složen proces kada se mladi suočavaju sa različitim problemima i zadacima koje se pred njih postavljaju. Tokom sazrevanja jedne mlade osobe neophodno je voditi računa o svim aspektima razvoja mlade osobe. Maloletnici nisu u potpunosti zrele osobe, a često sebe tako doživljavaju ili predstavljaju. U nasilnom ponašanju maloletnici često traže zadovoljenje svojih potreba i motiva, koje nisu ispunili u svojoj primarnoj porodici, formiranje lažne i idealizovane slike o sebi, kao nekome kome je sve dozvoljeno, često bez osvrta na posledice i sankcije. Kada dete u svojoj porodici nije zadovoljilo svoju primarnu potrebu za sigurnošću, onda tu sigurnost traži u neformalnim grupama, sklonim asocijalnom ponašanju. Grupa često za maloletnike znači sigurnost i pripadanje, koju nisu dobili u svojoj porodici.
Ukoliko u jednoj porodici postoje skladni međusobni odnosi, ukoliko se porodica na zdrav način suočava sa problemima i rešava ih, ukoliko u jednoj porodici postoji dovoljno ljubavi za sve njene članove, onda su šanse da maloletnik krene pogrešnim putem i pored svih izazova, koji su sastavni deo odrastanja, veoma male. Roditelji pred svoju decu treba da postave jasne zahteve i granice i da u tim zahtevima budu dosledni i jedinstveni. Ako se roditelji u svojoj međusobnoj komunikaciji ali i komunikaciji sa drugima odnose sa poštovanjem i međusobnim uvažavanjem, onda oni na taj način pokazuju svojoj deci da nema mesta za nasilno ponašanje prema drugima.
Osim porodice, veoma važna institucija u životu svakog deteta je i škola, koja svojim raznim nastavnim i vannastavnim sadržajima može uticati na pravilan rast i razvoj, usmeravati i kanalisati potencijale koje postoje u svakom detetu. Veoma je važna kontinuirana saradnja porodice i škole, kao i svih drugih sistema, koji se, prema potrebi, uključuju u rad sa maloletnicima.
Osim iz svoje porodice, maloletnici usvajaju sistem vrednosti i moralne norme koje su aktuelne u jednom društvu. Na koji način i kako će usvojiti postojeći sistem vrednosti zavisi od sistema vrednosti koje su usvojene u porodici.
Ako svojoj deci darujemo ljubav, razumevanje, osmeh, zagrljaj, uvažavanje i poštovanje, poklanjamo im najvredniji dar - samopouzdanje i sigurnost, koje će sa sobom nositi u svim segmentima svog života.
Uključenost i aktivni pristup svih sistema kao i pojednično angažovanje i dobro poznavanje odgovornosti svakog sistema ponaosob, može dovesti, pre svega, do skretanja pažnje javnosti na ovaj problem ali i pokušaj da se pojava mal. delinkvencije smanji- zaključuje Brajevićeva.
-U okviru ovog projekta, rađene su analize broja zavedenih prijava koji se odnose na mal. učinioce krivičnih dela, tokom proteklih godina. Takođe je rađena analiza broja prijava koji se odnose na mal. učinioce kr. dela koji su krivično neodgovorni, s obzirom da je i ovaj broj u porastu i da su podaci o porastu broja ove kategorije zabrinjavajući.
Najčešća krivična dela koja čine maloletni učinioci krivičnih dela su krađe, krađe u saizvršilaštvu, nanošenje lakih i teških telesnih povreda, razbojništvo, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nasilje. Zabrinjavajući podatak je i porast broja prijava koje se odnose na vršnjačko nasilje, o čemu je takođe rađena analiza u CSR „Šabac“.
Za maloletne učinioce krivičnih dela karakteristična je sklonost ka udruživanju u grupe, tj. neformalno teritorijalno udruživanje, usvojen model nasilne komunikacije, smanjen prag tolerancije na frustracije, nekritičnost, neadekvatni uvidi u ponašanje kao i posledice takvog ponašanja, oslabljen nivo samokontrole, usvojen pogrešan i neadekvatan sistem vrednosti, emocionalna nezrelost.
Najveći uticaj na formiranje asocijalnog ili delinkventnog ponašanja imaju porodica, društvo, vršnjačke grupe a osim toga uzroke treba tražiti i u specifičnim obeležjima koji su vezani za neku kulturu ili društvenu sredinu kao i samim osobinama ličnosti.
Problem mal. delinkvencije nije izdvojen problem, niti može biti odgovornost samo jednog sistema. Centar za socijalni rad je jedna karika u procesu zaštite maloletnika i prevencije maloletničke delinkvencije. Problem maloletničke delinkvencije je sistemski problem i tako ga treba rešavati. Za rešavanje ovog problema veoma je važna sprega i saradnja svih sistema tj. sistema socijalne zaštite, pravosuđa, obrazovnog sistema, zdravstva, porodice, škole.
Veoma je važno da maloletnik i njegova porodica imaju poverenje u institucije, koje se uključuju u rešavanje, njihovih često nagomilanih porodičnih problema. Potrebno je i da svaki roditelj osvesti činjenicu da samo pokretanjem sopstvenih snaga i sopstvene odgovornosti, uz saradnju sa drugim institucijama, može doprineti rešavanju problema u odrastanju svoje dece.
Ukoliko su uslovi za rast i razvoj u jednoj porodici nepovoljni, disfunkcionalni, nestimulativni, ukoliko u porodici ne postoje jasne granice, oslabljen autoritet roditelja, neusklađeni vaspitni zahtevi roditelja u odnosu prema detetu, loš materijani ili zdravstveni status roditelja, nezaposlenost, onda najčešće dolazi do formiranja asocijalnog ponašanja kod maloletnika. Maloletnici iz takvih porodica najčešće biraju neadekvatne uzore i modele ponašanja, podložni su negativnim uticajima koji mogu njihov razvoj usmeriti u smeru društveno neprihvatljivog ponašanja.
Odrastanje je veoma složen proces kada se mladi suočavaju sa različitim problemima i zadacima koje se pred njih postavljaju. Tokom sazrevanja jedne mlade osobe neophodno je voditi računa o svim aspektima razvoja mlade osobe. Maloletnici nisu u potpunosti zrele osobe, a često sebe tako doživljavaju ili predstavljaju. U nasilnom ponašanju maloletnici često traže zadovoljenje svojih potreba i motiva, koje nisu ispunili u svojoj primarnoj porodici, formiranje lažne i idealizovane slike o sebi, kao nekome kome je sve dozvoljeno, često bez osvrta na posledice i sankcije. Kada dete u svojoj porodici nije zadovoljilo svoju primarnu potrebu za sigurnošću, onda tu sigurnost traži u neformalnim grupama, sklonim asocijalnom ponašanju. Grupa često za maloletnike znači sigurnost i pripadanje, koju nisu dobili u svojoj porodici.
Ukoliko u jednoj porodici postoje skladni međusobni odnosi, ukoliko se porodica na zdrav način suočava sa problemima i rešava ih, ukoliko u jednoj porodici postoji dovoljno ljubavi za sve njene članove, onda su šanse da maloletnik krene pogrešnim putem i pored svih izazova, koji su sastavni deo odrastanja, veoma male. Roditelji pred svoju decu treba da postave jasne zahteve i granice i da u tim zahtevima budu dosledni i jedinstveni. Ako se roditelji u svojoj međusobnoj komunikaciji ali i komunikaciji sa drugima odnose sa poštovanjem i međusobnim uvažavanjem, onda oni na taj način pokazuju svojoj deci da nema mesta za nasilno ponašanje prema drugima.
Osim porodice, veoma važna institucija u životu svakog deteta je i škola, koja svojim raznim nastavnim i vannastavnim sadržajima može uticati na pravilan rast i razvoj, usmeravati i kanalisati potencijale koje postoje u svakom detetu. Veoma je važna kontinuirana saradnja porodice i škole, kao i svih drugih sistema, koji se, prema potrebi, uključuju u rad sa maloletnicima.
Osim iz svoje porodice, maloletnici usvajaju sistem vrednosti i moralne norme koje su aktuelne u jednom društvu. Na koji način i kako će usvojiti postojeći sistem vrednosti zavisi od sistema vrednosti koje su usvojene u porodici.
Ako svojoj deci darujemo ljubav, razumevanje, osmeh, zagrljaj, uvažavanje i poštovanje, poklanjamo im najvredniji dar - samopouzdanje i sigurnost, koje će sa sobom nositi u svim segmentima svog života.
Uključenost i aktivni pristup svih sistema kao i pojednično angažovanje i dobro poznavanje odgovornosti svakog sistema ponaosob, može dovesti, pre svega, do skretanja pažnje javnosti na ovaj problem ali i pokušaj da se pojava mal. delinkvencije smanji- zaključuje Brajevićeva.
Najnoviji broj
18. april 2024.
