ZAŠTO U ŠAPCU RUŠE SPOMENIKE
DRUGO STRELjANjE SLAVE KOVIĆA
Dok se ovih vrelih julskih dana vodi žestoka rasprava o tome kad se tačno navršilo sedam decenija od početka ustanka protiv Hitlerovih okupacionih trupa u Srbiji, u Šapcu je neko toj raspravi dao i svoj „praktični“ doprinos: iz malog parka, koji je smešten na uglu ulica Stojana Novakovića i Koste Abraševića, pod velom noći i osokoljen nebrigom, nestao je spomenik dečaku Slavi Koviću. Za one koji ne znaju ko je Slava Ković, kratko podsećanje: ovaj šesnaestogodišnji dečak, siromašno seljače iz Bogatića, priključio se ustanicima 7. avgusta 1941. godine, onog dana kad su Mačvani oslobodili Bogatić. Bila je to prva slobodna varoš u okupiranoj Evropi.
Te ustaničke godine Ković je bio borac u četi Aleksandra Lale Stankovića, a potom u lozničkoj partizanskoj četi. Kad su nemačke snage ugušile ustanak u Srbiji, Slava Ković je uhapšen u Milini 27. decembra 1941. godine. Posle stravičnog mučenja sproveden je u šabački logor, gde je streljan 10. januara 1942. godine. Za pamćenje je ostala i sledeća slika: Slavi Koviću su tokom mučenja, živom, urezali petokraku na čelu!
Ovaj zločin otrgao je od zaborava umetnik - vajar, koji je na bronzanoj statui, dečakovom liku, kao „Kainov znak“, uklesao petokraku. Stajala je bronzana figura sa petokrakom na čelu u šabačkom parku i nemo posmatrala ljude, o čijoj je slobodi siromašni dečak iz Mačve sanjao i za koju je položio svoj tek otvoreni život.
Kovićev spomenik nije smetao nikome. Nije smetao čak ni onima, koji i samo pominjanje petokrake i partizana smatraju zločinom i koji potiru sećanje na partizanski pokret i na njegove predstavnike. Bronzana Kovićeva figura nije smetala čak ni onima koji su sklonili biste narodnih heroja sa njihovih postamenata ispred šabačke Gimnazije, ni onima koji su table sa imenima ovih heroja skinuli sa šabačkih ulica, ni onima koji svim sredstvima pokušavaju da dokažu da je Žikica Jovanović Španac, 7. jula 1941. godine, u Beloj Crkvi ubio nevinog čoveka i da je počinio zločinačko, a ne herojsko i ustaničko delo.
Te ustaničke godine Ković je bio borac u četi Aleksandra Lale Stankovića, a potom u lozničkoj partizanskoj četi. Kad su nemačke snage ugušile ustanak u Srbiji, Slava Ković je uhapšen u Milini 27. decembra 1941. godine. Posle stravičnog mučenja sproveden je u šabački logor, gde je streljan 10. januara 1942. godine. Za pamćenje je ostala i sledeća slika: Slavi Koviću su tokom mučenja, živom, urezali petokraku na čelu!
Ovaj zločin otrgao je od zaborava umetnik - vajar, koji je na bronzanoj statui, dečakovom liku, kao „Kainov znak“, uklesao petokraku. Stajala je bronzana figura sa petokrakom na čelu u šabačkom parku i nemo posmatrala ljude, o čijoj je slobodi siromašni dečak iz Mačve sanjao i za koju je položio svoj tek otvoreni život.
Kovićev spomenik nije smetao nikome. Nije smetao čak ni onima, koji i samo pominjanje petokrake i partizana smatraju zločinom i koji potiru sećanje na partizanski pokret i na njegove predstavnike. Bronzana Kovićeva figura nije smetala čak ni onima koji su sklonili biste narodnih heroja sa njihovih postamenata ispred šabačke Gimnazije, ni onima koji su table sa imenima ovih heroja skinuli sa šabačkih ulica, ni onima koji svim sredstvima pokušavaju da dokažu da je Žikica Jovanović Španac, 7. jula 1941. godine, u Beloj Crkvi ubio nevinog čoveka i da je počinio zločinačko, a ne herojsko i ustaničko delo.
Najnoviji broj
18. april 2024.
