Sokacima stare varoši

Na nedavno održanoj tribini posvećenoj kulturi i sportu u okviru obeležavanja 180 godina postojanja opštine Koceljeva prisutni su kroz pripovedanje gostiju prošetali starom čaršijom na Tamnavi i osetili duh vremena iz prve polovine 20. veka, postideli se zbog nepravde nanete najpoznatijem predsedniku ove opštine, književniku Janku Veselinoviću i bili ponosni na sportske rezultate i uspehe svojih sugrađana.
Jasmina Gajić iz biblioteke Janko Veselinović je kroz slike i reči odvela publiku u period između dva svetska rata i predstavila kulturni život Koceljeve od 1924-1945. godine. Ljudi tog vremena su društveni i kulturni život svodili na kafanska druženja a upravo kafane u tom periodu dobijaju, kako kaže, skoro pa institucionalni značaj.
- Koceljeva nije imala Skadarliju ali je u toj jednoj ulici bilo pet kafana, kao pandam prestoničkoj umetničkoj četvrti. Boemština i kafanski život cvetaju posle 1924. godine kada Koceljeva dobija status varošice i izgled tipično zanatskog mesta- podsetila je Gajić.
Baš u tom periodu otvorena je i prva apoteka u ovoj tamnavskoj varoši koja je dobila i apotekara Miodraga Kameničića čije je pravo ime bilo Miodrag Petrović ali je zbog prevelike ljubavi koju je osećao prema mestu iz kojeg je potekao promenio prezime. Upravo on je bio inicijator osnivanja društva za razonodu “Majstorski sto” kao i jedan od glavnih pokretača kulturnih dešavanja u Koceljevi.
–Posebno bih izdvojila Borisava Bekvalca, berberina i prvog knjižničara u Koceljevi, koji je pedantno beležio sva događanja svog vremena. Kao osnivači Kulturno-prosvetnog društva “Zanatlija” se pojavljuju i Laza Marelj, Sava Filipović limar, učitelj Božidar Antić, Nikola Sirbu i Mihajlo Mićić koji je u kasnijem periodu i sam bio knjižničar i držao biblioteku u zgradi u kojoj se i danas ona nalazi. Zatim, tu je Čeda Matić, kovač Dragojlo Janković, doktor Ljubomir Purić, Borisav Dimitrijević, Mile Počuča, Velimir Damnjanović, Simeon Ranković, Dragan i Dušan Mandić. Bilo je tu dosta ljudi i svi su se oni posle dnevnog rada okupljali u kafanama, a najviše kod Živorada Babovića- otkrila je Jasmina Gajić i detaljnije opisala kafanska druženja ondašnjeg vremena.
Večeri su uglavnom otpočinjale nastupom limara Save Filipovića, čoveka istančanog sluha. Ovaj segment programa nazivali su “Raport vrapca” a u okviru njega bi se Sava na komičan način osvrnuo na događaje iz prethodne nedelje. Potom bi orkestar imao svoj nastup a zatim bi usledilo izvođenje pozorišnog komada.
–Jedan od njih je komad “Običan čovek” a postavljen je 1931. godine i to baš u kafani kod Živorada Babovića. Posedujemo i fotografiju na kojoj je ovekovečena predstava “Zenifa” a za nju je specifično to što se na njoj nalazi Aca Babović, đak učiteljske škole, koji je kostimiran u ženu. Problem je što tada nisu imali žena za ženske uloge pa se Aca preoblačio za svaku predstavu i glumio ženske likove. Kažu da je bio toliko duhovit čovek da nije morao ništa da govori. Večeri bi završavali uz muziku i obavezne vruće krofne- dodaje Gajić i ističe da se još tada javila ideja o izgradnji Doma kulture pa su članovi Kulturno-prosvetnog društva “Zanatlija” počeli sa skupljanjem priloga za njegovu izgradnju. Od plaćanja članarine entuzijasti tog vremena su kupovali knjige za Knjižnicu tako da je do maja 1937. ona imala 550 knjiga i bila je pretplaćena na sve dnevne prestoničke listove.
–Ono što se nameće kao zaključak je da je ovo društvo imalo širok spektar delovanja na kojim bi mu i danas mogli pozavideti a obuhvatao je knjižnicu sa čitaonicom, orkestar, hor i diletantsku,odnosno pozorišnu trupu. Ako dostignuća naših predaka i nisu bila vrhunska, pokazala su da nije tačna pretpostavka da sa prvim večernjim sumrakom život u malom gradu na Tamnavi staje. Koceljeva tog vremena nije zaostajala za većim gradskim sredinama a imala je sve odlike srpske varoši toga doba- ocenila je Jasmina Gajić.
Svakodnevne obaveze, nedostatak novca ili nepostojanje ustanove koja bi se bavila kulturom za Acu Babovića i njegove savremenike nisu bili ni prepreka ni izgovor. Naprotiv, samoinicijativno su se okupljali i svojim sugrađanima priređivali nezaboravne trenutke. (Ne)kulturu ipak stvaraju ljudi!

ZBOG KLEVETE NA ROBIJU
Tribina je bila prilika da se otkriju manje poznati detalji iz života Janka Veselinovića, učitelja i književnika, koji se kao političar rodio baš u Koceljevi i u kojoj je njegova karijera predsednika opštine brzo završena. Ovaj skup je, na neki način, bio i početak ispravljanja nepravde koja mu je naneta i zbog koje je završio u zatvoru.
Pripovedajući o ovoj temi profesor srpskog jezika i književnik Milenko Marković je najpre okupljenima približio lokalne političke prilike toga vremena.
–Kako je Janko bio blagoglagoljiv, tadašnjim političarima je “zapao za oko” - ocenio je profesor Marković.
Janko je, kako kaže pripovedač, bio ugledna ličnost, kafanski čovek, prilično slobodan u izražavanju i jezika poganog, nezgodnog za politiku, u koju se ipak uključio. On je voleo narod i nije dao na njega. Uvek je govorio da je narod u pravu i idealizovao je seljake za koje je govorio da su rajske duše. U to vreme Janko nije znao kakve veze pljačkaške bande, koje je narod nazivao hajducima, imaju sa politikom. Bio je nezgodan ali, tvrdi pripovedač, nije imao nešto što političar mora da ima. Svima je verovao, sve voleo, hteo sa svakim da pije, da lumpuje, da pomogne. Nije znao za intrigu i za težinu intrige koju seljaci mogu imati.
– Do njega je došao jedan seljak i molio za pomoć uz obrazloženje kako teško živi, kuća mu izgorela, nema za porez, pa da mu se da neka pomoć. Takve stavke nisu bile predviđene u kasi. Međutim, Janko mu da novac uveren da će seljak uspeti da ga vrati nakon nekog vremena. Ali, onda se Koceljevom pronese vest da je Janko ukrao pare i stigne do žandara u Šabac. Sreski kapetan je pozvao žandare da uhapse Janka i oni su to učinili. Svi u Beogradu su znali da je Janko pošten i da on nikada ništa ukrao ne bi, da je on jedna rajska duša kako je sam voleo da govori, da on to ne bi uradio i da je to kleveta, ali nije vredelo. U jednom trenutku celokupna srpska književnost je došla kod Janka u šabački zatvor da mu se pokloni. I nakon njihovog urgiranja kod kralja Milana nekako su oslobodili Janka koji nikada nije preboleo tu koceljevačku avanturu- istakao je profesor Milenko Marković.
Veliki broj ljudi je u to vreme za Radikalnu stranku glasao zbog Janka koji je za lokalne političare bio upotrebljiv. Ali, on je bio knjiški zaljubljen u seljaka i u Srbiju. Bio je čovek širokih shvatanja i široke duše.