REČ STRUČNjAKA
ŠTA JE VAŽNO ZNATI DA BI SE OSTVARIO DOBAR PRINOS KUKURUZA
Na prvom mestu, pre svega treba da je kvalitetna obrada zemljišta koja je veoma značajna, jer obradom do određene dubine, razbijanjem nepropusnog sloja, mešanjem zemljišta, pospešujemo aeraciju zemljišta i zagrevanje, što uslovljava normalan rast i funkcionisanje korenovog sistema
Bliži se setva kukuruza, pa nije na odmet potsetiti poljoprivredne proizvođače o bitnim činjenicama koje su od velike važnosti pri zasnivanju ove biljne vrste:
Na prvom mestu, pre svega treba da je kvalitetna obrada zemljišta koja je veoma značajna, jer obradom do određene dubine, razbijanjem nepropusnog sloja, mešanjem zemljišta, pospešujemo aeraciju zemljišta i zagrevanje, što uslovljava normalan rast i funkcionisanje korenovog sistema. Zemljište dubokom obradom nakuplja veće količine zimske vlage, zato redosled obrade počinje u toku leta kada se pre duboke obrade, najpre vrši skidanje preduseva pri čemu se zemljište plitko obrađuje zbog znatnog smanjenja gubitka vlage, pospešuje se mikrobiološka aktivnost i zrenje zemljišta, kao i provociranje korova na nicanje. Naravno da je vrlo važno poštovati vreme izvođenja obrade kao i dubinu,
Ukoliko se kukuruz seje posle kultura koje ostavljaju dosta žetvenih ostataka, potrebno je uneti 100 – 150 kg/ha čistog azotnog đubriva, čime će se osigurati pravilan odnos C:N i pomoći mikroorganizmima brže razlaganje organske materije,
Pre unošenja đubriva u zemljište, potrebno je prvo izvršiti agrohemijsku analizu na osnovu čega će se izvršiti adekvatna primena mineralnih đubriva,
Unošenje đubriva za kukuruz treba obaviti pred duboko oranje i to 2/3 fosfornih i 1/3 kalijumovih đubriva, a ostatak fosfornih i kalijumovih đubriva, kao i 1/3 do 2/3 azotnih đubriva. Ostatak azotnih đubriva treba uneti u prihrani. Kukuruz zahteva sledeći odnos hraniva: 150 - 200 kg/ha dušika (N)
100 - 130 kg/ha fosfora (P2O5)
120 - 180 kg/ha kalija (K2O)
Prihrana kukuruza vrši se u ranim fazama razvoja i to: prva prihrana u fazi 3 - 5 listova, a druga prihrana u fazi 7 - 9 listova, pri čemu se prihranjivanje izvodi najčešće prilikom međurednog kultiviranja usjeva kukuruza,
Odabir sortimenta za setvu kukuruza prvenstveno treba birati u zavisnosti od parcela koje se poseduju, načina korišćenja kukuruza, dužine vegetacionog perioda, odnosno vremena stasavanja, kao i od vrste stoke koja se gaji na imanju. Hibride birati po preporuci stručnjaka koji preporučuju deklarisana semena poznatih i proverenih semenskih kuća čija količina zadovoljava potreban broj biljaka po hektaru ( sada su to 2,5 semenske jedinice). Setvu obaviti kada temperatura setvenog sloja dostigne 10 stepeni Celzijusa, u optimalnom roku od 15. aprila. Ukoliko se kukuruz gaji kao glavni ili postrni usev, treba voditi računa o grupi zrenja, odnosno broju dana kada se upotrebljava na domaćinstvu, pa razlikujemo :
• vrlo rane hibride – FAO grupe zrenja 100 i 200 koji stasavaju za 100 - 110 dana
• rane hibride – FAO grupe zrenja 300 i 400 koji stasavaju za 110 - 120 dana
• srednje rane hibride – FAO grupe zrenja 500 i 600 koji stasavaju za 120 - 130 dana
• srednje pozne hibride – FAO grupe zrenja 700 i 800 koji stasavaju za 130 - 140 dana
• pozne hibride – FAO grupe zrenja 900 i 1000 koji stasavaju za 140 - 150 dana
• vrlo pozne hibride – FAO grupe zrenja > 1000 koji stasavaju za > 150 dana
7. Izabrani hibrid treba da se odlikuje:
• visokom rodnošću i stabljikom koja se ne lomi
• kvalitetnim zrnom koje u jesen brzo otpušta vlagu iz zrna
• dobrom prilagodljivošću na loše uslove
• hibrid koji će sazreti na vrijeme i ostaviti vremena za osnovnu obradu u jesen
8. Kod gajenja kukuruza namenjenog za proizvodnju silaže od čitave stabljike, gustina treba da bude 10% veća, ali treba obratiti pažnju na potrebu biljke za vlagom kada naliva zrno!!!
9. Poljoprivrednim proizvođačima koji se bave stočarskom proizvodnjom u interesu je da imaju što kvalitetniju silažu, pa zato je potrebno obratiti pažnju na sledeće važne činjenice:
- najpovoljniji period za siliranje čitave stabljike kukuruza treba obaviti u vreme kad usitnjena silažna masa kukuruza ima vlažnost 65 do 70%. Nalivanje zrna još uvek nije završeno: gornja polovina zrna je tvrda, a donja je meka i mlečna (mlečna linija na 2/3 do 1/3 zrna). Tada je učešće zrna u silažnoj masi optimalno, sadržaj šećera takođe, a probavljivost takve silaže najbolja. Ukoliko prevremeno započnemo silirati u silažnoj masi biće manje zrna, a to znači i manje energije.
- prilikom prekasnog siliranja, prenizak sadržaj vode u masi otežava sabijanje mase. Osim u suvoj materiji, kvalitet silažne mase zavisi i od ućešća zrna, lista i stabljike u ukupnoj silažnoj masi: u silažnoj masi treba da bude 40-50% zrna i 20-30% listova.
Na prvom mestu, pre svega treba da je kvalitetna obrada zemljišta koja je veoma značajna, jer obradom do određene dubine, razbijanjem nepropusnog sloja, mešanjem zemljišta, pospešujemo aeraciju zemljišta i zagrevanje, što uslovljava normalan rast i funkcionisanje korenovog sistema. Zemljište dubokom obradom nakuplja veće količine zimske vlage, zato redosled obrade počinje u toku leta kada se pre duboke obrade, najpre vrši skidanje preduseva pri čemu se zemljište plitko obrađuje zbog znatnog smanjenja gubitka vlage, pospešuje se mikrobiološka aktivnost i zrenje zemljišta, kao i provociranje korova na nicanje. Naravno da je vrlo važno poštovati vreme izvođenja obrade kao i dubinu,
Ukoliko se kukuruz seje posle kultura koje ostavljaju dosta žetvenih ostataka, potrebno je uneti 100 – 150 kg/ha čistog azotnog đubriva, čime će se osigurati pravilan odnos C:N i pomoći mikroorganizmima brže razlaganje organske materije,
Pre unošenja đubriva u zemljište, potrebno je prvo izvršiti agrohemijsku analizu na osnovu čega će se izvršiti adekvatna primena mineralnih đubriva,
Unošenje đubriva za kukuruz treba obaviti pred duboko oranje i to 2/3 fosfornih i 1/3 kalijumovih đubriva, a ostatak fosfornih i kalijumovih đubriva, kao i 1/3 do 2/3 azotnih đubriva. Ostatak azotnih đubriva treba uneti u prihrani. Kukuruz zahteva sledeći odnos hraniva: 150 - 200 kg/ha dušika (N)
100 - 130 kg/ha fosfora (P2O5)
120 - 180 kg/ha kalija (K2O)
Prihrana kukuruza vrši se u ranim fazama razvoja i to: prva prihrana u fazi 3 - 5 listova, a druga prihrana u fazi 7 - 9 listova, pri čemu se prihranjivanje izvodi najčešće prilikom međurednog kultiviranja usjeva kukuruza,
Odabir sortimenta za setvu kukuruza prvenstveno treba birati u zavisnosti od parcela koje se poseduju, načina korišćenja kukuruza, dužine vegetacionog perioda, odnosno vremena stasavanja, kao i od vrste stoke koja se gaji na imanju. Hibride birati po preporuci stručnjaka koji preporučuju deklarisana semena poznatih i proverenih semenskih kuća čija količina zadovoljava potreban broj biljaka po hektaru ( sada su to 2,5 semenske jedinice). Setvu obaviti kada temperatura setvenog sloja dostigne 10 stepeni Celzijusa, u optimalnom roku od 15. aprila. Ukoliko se kukuruz gaji kao glavni ili postrni usev, treba voditi računa o grupi zrenja, odnosno broju dana kada se upotrebljava na domaćinstvu, pa razlikujemo :
• vrlo rane hibride – FAO grupe zrenja 100 i 200 koji stasavaju za 100 - 110 dana
• rane hibride – FAO grupe zrenja 300 i 400 koji stasavaju za 110 - 120 dana
• srednje rane hibride – FAO grupe zrenja 500 i 600 koji stasavaju za 120 - 130 dana
• srednje pozne hibride – FAO grupe zrenja 700 i 800 koji stasavaju za 130 - 140 dana
• pozne hibride – FAO grupe zrenja 900 i 1000 koji stasavaju za 140 - 150 dana
• vrlo pozne hibride – FAO grupe zrenja > 1000 koji stasavaju za > 150 dana
7. Izabrani hibrid treba da se odlikuje:
• visokom rodnošću i stabljikom koja se ne lomi
• kvalitetnim zrnom koje u jesen brzo otpušta vlagu iz zrna
• dobrom prilagodljivošću na loše uslove
• hibrid koji će sazreti na vrijeme i ostaviti vremena za osnovnu obradu u jesen
8. Kod gajenja kukuruza namenjenog za proizvodnju silaže od čitave stabljike, gustina treba da bude 10% veća, ali treba obratiti pažnju na potrebu biljke za vlagom kada naliva zrno!!!
9. Poljoprivrednim proizvođačima koji se bave stočarskom proizvodnjom u interesu je da imaju što kvalitetniju silažu, pa zato je potrebno obratiti pažnju na sledeće važne činjenice:
- najpovoljniji period za siliranje čitave stabljike kukuruza treba obaviti u vreme kad usitnjena silažna masa kukuruza ima vlažnost 65 do 70%. Nalivanje zrna još uvek nije završeno: gornja polovina zrna je tvrda, a donja je meka i mlečna (mlečna linija na 2/3 do 1/3 zrna). Tada je učešće zrna u silažnoj masi optimalno, sadržaj šećera takođe, a probavljivost takve silaže najbolja. Ukoliko prevremeno započnemo silirati u silažnoj masi biće manje zrna, a to znači i manje energije.
- prilikom prekasnog siliranja, prenizak sadržaj vode u masi otežava sabijanje mase. Osim u suvoj materiji, kvalitet silažne mase zavisi i od ućešća zrna, lista i stabljike u ukupnoj silažnoj masi: u silažnoj masi treba da bude 40-50% zrna i 20-30% listova.
Kada i kako sejati?
• ni prerano ali ni prekasno
• na dubini od 3-5 cm. Zrno mora leći na postelju kako bi imalo dodir sa vlagom potrebnom za klijanje
• sejati preporučenu gustinu u sklopu
• povremeno kontrolisati sejalicu tj. gustinu i razmak setve
• prilagoditi brzinu rada sejalice zadatom sklopu.
Dipl. Inž. za ratarstvo GORDANA REHAK
Najnoviji broj
11. april 2024.
