ANKETA
Problemi i perspektiva mladih na selu
Branislav Terzić, Štitar
-Imam 40 goveda, od toga 19 muznih krava i obrađujem 24 hektara zemlje na kojima uzgajam sve što mi treba za ishranu goveda. Trenutno je situacija takva da od toga može samo da se preživljava. Loše su cene na tržištu, a i generalno je loše stanje u poljoprivredi. To bi moglo da se reši kada bi država stala iza nas i kada bi se poslovi usmerili. Država bi proizvodnju trebala da usmeri na ravnopravne delove i onda bi sve imalo dobru cenu. Ovako, jedne godine daju dobru cenu za nešto, onda sledeće godine svi to počnu da gaje i čude se zašto je cena loša.
Nenad Pantić, Pocerski Metković
-Subvencije po hektaru su bile 14.000 dinara, a sada su 4.000. To je slepačka podela. Ja sa 4.000 mogu da kupim 25 litara goriva i da uzorem taj hektar, a treba još da ga potanjiram, podrljam, da posejem, pa kultiviranje, prskanje, branje... Sve je jasno kada se stavi na papir koliko to košta, a koliko se kasnije dobije. Pri tom, imam svoju mehanizaciju, a šta će onaj ko nema i mora sve da plati? Kako da živim od poljoprivrede na selu i napredujem? Ne tražim da zaradim 10.000 evra godišnje, ali sa 30 godina ne mogu baš ništa da ozidam u dvorištu. Istovremeno, izvoznici uzimaju pare i zakopavaju proizvođače.
Petar Ranković, Gornja Vranjska
-Ako pričamo konkretno o poljoprivredi i poljoprivredniku u Srbiji malo toga lepog ima da se kaže. Razlog tome je nekontrolisana proizvodnja u smislu da ne postoji nikakav plan Ministarstva poljoprivrede šta bi se trebalo proizvoditi i u kojoj količini. Dakle većina poljoprivrednika proizvodi neke biljne kulture po navici i tradiciji bez ikakvog kompasa o tome da li je to rentabilno i potrebno. Druga stvar koja je jako bitna, ali se takođe ne kontroliše je slobodno tržište-otvoren uvoz poljoprivrednih proizvoda iz susednih zemalja, koja i te kako oštećuju domaćeg poljoprivrednika, jer ne može da konkuriše sa cenom. Problem je što naša država ne stimuliše dovoljno svog seljaka, pa mu je proizvodnja daleko skuplja nego kod naših suseda. Postoji još jedan problem, siva ekonomija, to se odnosi na trgovce, ili prekupce, koji ne plaćaju porez državi i ne poseduju fiskalnu kasu. Oni zapravo, "drže u šaci" poljoprivrednika, jer su napravili neku vrstu monopola na pijaci gde opet poljoprivrednik ne može da parira tom trgovcu u prodaji svog proizvoda, jer je prekupac konstantno na prodajnom mestu pa je stekao poverenje marketa ili ljudi koji kupuju za piljarnice prodavnice i td. što uslovljava proizvođača da svoj proizvod proda prekupcu kući ili na pijaci, a on posle taj isti proizvod preproda za 20 do 30 odsto skuplje, bez ijednog uloženog dinara u proizvodnju. To država ne kontroliše, a da se angažuje sivom ekonomijom i kada bi uspela da formira zakon koji bi primorao trgovce da plaćaju PDV, onda bi mogla da puni budžet za subvencionisanje poljoprivrednika i dodatno olakša proizvodnju seljaku. Što je i jedno od rešenja da bude bolje. Što se tiče trenutne situacije sa subvencijama, one se isplaćuju, ali problem je što se kasni i što nisu dovoljne da pokriju loše sezone koje su inače jako česte u Srbiji. A uzrok lošim sezonama je nekontrolisana proizvodnja biljnih kultura i uvoz poljoprivrednih proizvoda.
-Imam 40 goveda, od toga 19 muznih krava i obrađujem 24 hektara zemlje na kojima uzgajam sve što mi treba za ishranu goveda. Trenutno je situacija takva da od toga može samo da se preživljava. Loše su cene na tržištu, a i generalno je loše stanje u poljoprivredi. To bi moglo da se reši kada bi država stala iza nas i kada bi se poslovi usmerili. Država bi proizvodnju trebala da usmeri na ravnopravne delove i onda bi sve imalo dobru cenu. Ovako, jedne godine daju dobru cenu za nešto, onda sledeće godine svi to počnu da gaje i čude se zašto je cena loša.
Nenad Pantić, Pocerski Metković
-Subvencije po hektaru su bile 14.000 dinara, a sada su 4.000. To je slepačka podela. Ja sa 4.000 mogu da kupim 25 litara goriva i da uzorem taj hektar, a treba još da ga potanjiram, podrljam, da posejem, pa kultiviranje, prskanje, branje... Sve je jasno kada se stavi na papir koliko to košta, a koliko se kasnije dobije. Pri tom, imam svoju mehanizaciju, a šta će onaj ko nema i mora sve da plati? Kako da živim od poljoprivrede na selu i napredujem? Ne tražim da zaradim 10.000 evra godišnje, ali sa 30 godina ne mogu baš ništa da ozidam u dvorištu. Istovremeno, izvoznici uzimaju pare i zakopavaju proizvođače.
Petar Ranković, Gornja Vranjska
-Ako pričamo konkretno o poljoprivredi i poljoprivredniku u Srbiji malo toga lepog ima da se kaže. Razlog tome je nekontrolisana proizvodnja u smislu da ne postoji nikakav plan Ministarstva poljoprivrede šta bi se trebalo proizvoditi i u kojoj količini. Dakle većina poljoprivrednika proizvodi neke biljne kulture po navici i tradiciji bez ikakvog kompasa o tome da li je to rentabilno i potrebno. Druga stvar koja je jako bitna, ali se takođe ne kontroliše je slobodno tržište-otvoren uvoz poljoprivrednih proizvoda iz susednih zemalja, koja i te kako oštećuju domaćeg poljoprivrednika, jer ne može da konkuriše sa cenom. Problem je što naša država ne stimuliše dovoljno svog seljaka, pa mu je proizvodnja daleko skuplja nego kod naših suseda. Postoji još jedan problem, siva ekonomija, to se odnosi na trgovce, ili prekupce, koji ne plaćaju porez državi i ne poseduju fiskalnu kasu. Oni zapravo, "drže u šaci" poljoprivrednika, jer su napravili neku vrstu monopola na pijaci gde opet poljoprivrednik ne može da parira tom trgovcu u prodaji svog proizvoda, jer je prekupac konstantno na prodajnom mestu pa je stekao poverenje marketa ili ljudi koji kupuju za piljarnice prodavnice i td. što uslovljava proizvođača da svoj proizvod proda prekupcu kući ili na pijaci, a on posle taj isti proizvod preproda za 20 do 30 odsto skuplje, bez ijednog uloženog dinara u proizvodnju. To država ne kontroliše, a da se angažuje sivom ekonomijom i kada bi uspela da formira zakon koji bi primorao trgovce da plaćaju PDV, onda bi mogla da puni budžet za subvencionisanje poljoprivrednika i dodatno olakša proizvodnju seljaku. Što je i jedno od rešenja da bude bolje. Što se tiče trenutne situacije sa subvencijama, one se isplaćuju, ali problem je što se kasni i što nisu dovoljne da pokriju loše sezone koje su inače jako česte u Srbiji. A uzrok lošim sezonama je nekontrolisana proizvodnja biljnih kultura i uvoz poljoprivrednih proizvoda.
Najnoviji broj
18. april 2024.
