Premijerno izvođenje predstave „Dva viteza iz Verone“
Vredi li....
Stvorili smo jedan olaki, paušalni, procenjivački svet u kojem navodna sagledavanja stvari iz različitih uglova zapravo dovode do relativizacije mnogih pojmova. U procenjivanju stvari veliku ulogu igra i pozicija sa koje se nešto posmatra, tako smo stigli i do toga da se lako praštaju ozbiljne i nedopustive greške, a sam moral ispada neka potpuno prevaziđena kategorija, jer je i on tobože podložan dvostranom sagledavanju, Mia Knežević
Polazna tačka nove predstave Šabačkog pozorišta bila je komedija najpoznatijeg engleskog dramskog pisaca Vilijama Šekspira. U sekvencama adaptiran tekst je prilagođen zahtevnoj savremenoj teatarskoj publici.
Rediteljka Mia Knežević navodi da je reč o dramatičnoj komediji, komičnoj drami sa motivima. Dualnost sveta iščitava se u svakom segmentu predstave. Od kostima (mešavina modernog i renesansnog stila), pomenutih dijaloga (sleng i šekspirovska forma) do mesta predviđenih za publiku. Naime, jedan deo gledalaca smešten je na pozornici kako bi bio „bliže“ dešavanjima, i možda stekao drugačiji uvid u zaplet/rasplet ljubavne zavrzlame, dok je drugom delu pripao standardni prostor gledališta. Centralni likovi komada „Dva viteza iz Verone“ su mladi, neiskusni pripadnici višeg staleža italijanskog društva u potrazi za samospoznajom. Univerzalna tema protkana motivima ljubavi, morala, viteštva, iskušenja i prijateljstva.
-Ono što je vanvremensko kod Šekspira je to što je pitanje časti, morala i tada bilo razmatrano na jedan konkretan način kroz temu prijateljstva, ljubavi i vlasti. Iako nas život iskušava svakodnevno, pitanje lične časti i odgovornosti niko ne može da relativizuje dok u sebi imamo izgrađenu svest o istima. Dva viteza su predstava o jednoj časti, koje u savremenom svetu gotovo da i nema.
Dramaturg Đorđe Petrović ističe da je jedno od suštinskih pitanja predstave, ali i savremenog sveta, "Vredi li voleti?", koliko merimo ovo osećanje, trgujemo emocijama.
-Čin ljubavi je postavljen tako da se vrednuje, a samim tim smo naučili da kalkulišemo i merimo vrednost nečega što ne bi trebalo da ima cenu. Ova tema je bila inspirativna Šekspiru, te njegovi likovi moraju nešto izgubiti da bi bili na dobitku.
Bliske prijatelje Proteja i Valentina (Miloš Vojnović i Strahinja Barović) u Milanu, gradu slavnog vojvode, (Ljubiša Barović) kome pripadaju svi i sve, u iskušenje dovodi slava, moć i naklonost lepe gospe. Zaplet dostojan Šekspira uključuje i verne pratioce, uvek spremne na trezvenu opasku i dalekosežan analitički pogled u aktuelna dešavanja. Ove role je dočarao uigran i iskusan ansambl gradskog teatra (Luceta- Aneta Tomašević, Spid-Vladimir Milojević, Lans - Dušan Simić, Pantino- Siniša Maksimović, Antonio - Ivan Tomašević, Žena iz drugog vremena - Slađana Pajčić, Krab - Slobodan Petranović Šarac, Nikola Breković - vitez Turio).
Iako u naslovu drama naglašava tandem vitezova, dominaciju na sceni imaju dame (Julija - Kristina Pajkić i Silvija - Ivana Jokić), istovremeno viteški ideal, ali se u njima krije i potencijal da i same ponesu viteški kod kada trenutak insistira. Njima ne treba zaštitnik, u sebi kriju snagu da skinu damske odore i hrabro se prepuste avanturi.
Autorski tim uz rediteljku Miu Knežević, dramaturga Đorđa Petrovića čini Daniela Dimitrovska (scenografija), Selena Tomašević (kostimi) i Branko Džinović (muzika).
Songovi napisani za predstavu Branka Džinovića daju specifičnost samom komadu i „razbijaju“ pojedine statične scene. Naime, Džinović je prisutan, vidljiv na pozornici i tonovi su sinhronizovani sa pokretima glumaca, a njegova izvedba muzike na bini može se praktično sagledati i kao zasebna celina, odnosno mini koncert.
Idejno rešenje za scenografiju Daniela Dimitorvska kreirala je inspirisana Glob teatrom i upečatljivom crvenom bojom koja dominira (tron, amblem Milana, deo za publiku na pozornici).
Otići ili ostati? Biti srećan, ili biti uspešan? Biti dobar sebi, ili dobar svima? Ići srcem, ili glavom?... I šta izabrati kada na jednoj strani stoji romantična ljubav, a na drugoj iskreno prijateljstvo u svetu duplih aršina, relativizovanih vrednosti i istine, negde tamo, u međuprostoru, i vremenu.
Repriza predstave „Dva viteza iz Verone“ zakazana je za 14. februar u 20 časova.
Rediteljka Mia Knežević navodi da je reč o dramatičnoj komediji, komičnoj drami sa motivima. Dualnost sveta iščitava se u svakom segmentu predstave. Od kostima (mešavina modernog i renesansnog stila), pomenutih dijaloga (sleng i šekspirovska forma) do mesta predviđenih za publiku. Naime, jedan deo gledalaca smešten je na pozornici kako bi bio „bliže“ dešavanjima, i možda stekao drugačiji uvid u zaplet/rasplet ljubavne zavrzlame, dok je drugom delu pripao standardni prostor gledališta. Centralni likovi komada „Dva viteza iz Verone“ su mladi, neiskusni pripadnici višeg staleža italijanskog društva u potrazi za samospoznajom. Univerzalna tema protkana motivima ljubavi, morala, viteštva, iskušenja i prijateljstva.
-Ono što je vanvremensko kod Šekspira je to što je pitanje časti, morala i tada bilo razmatrano na jedan konkretan način kroz temu prijateljstva, ljubavi i vlasti. Iako nas život iskušava svakodnevno, pitanje lične časti i odgovornosti niko ne može da relativizuje dok u sebi imamo izgrađenu svest o istima. Dva viteza su predstava o jednoj časti, koje u savremenom svetu gotovo da i nema.
Dramaturg Đorđe Petrović ističe da je jedno od suštinskih pitanja predstave, ali i savremenog sveta, "Vredi li voleti?", koliko merimo ovo osećanje, trgujemo emocijama.
-Čin ljubavi je postavljen tako da se vrednuje, a samim tim smo naučili da kalkulišemo i merimo vrednost nečega što ne bi trebalo da ima cenu. Ova tema je bila inspirativna Šekspiru, te njegovi likovi moraju nešto izgubiti da bi bili na dobitku.
Bliske prijatelje Proteja i Valentina (Miloš Vojnović i Strahinja Barović) u Milanu, gradu slavnog vojvode, (Ljubiša Barović) kome pripadaju svi i sve, u iskušenje dovodi slava, moć i naklonost lepe gospe. Zaplet dostojan Šekspira uključuje i verne pratioce, uvek spremne na trezvenu opasku i dalekosežan analitički pogled u aktuelna dešavanja. Ove role je dočarao uigran i iskusan ansambl gradskog teatra (Luceta- Aneta Tomašević, Spid-Vladimir Milojević, Lans - Dušan Simić, Pantino- Siniša Maksimović, Antonio - Ivan Tomašević, Žena iz drugog vremena - Slađana Pajčić, Krab - Slobodan Petranović Šarac, Nikola Breković - vitez Turio).
Iako u naslovu drama naglašava tandem vitezova, dominaciju na sceni imaju dame (Julija - Kristina Pajkić i Silvija - Ivana Jokić), istovremeno viteški ideal, ali se u njima krije i potencijal da i same ponesu viteški kod kada trenutak insistira. Njima ne treba zaštitnik, u sebi kriju snagu da skinu damske odore i hrabro se prepuste avanturi.
Autorski tim uz rediteljku Miu Knežević, dramaturga Đorđa Petrovića čini Daniela Dimitrovska (scenografija), Selena Tomašević (kostimi) i Branko Džinović (muzika).
Songovi napisani za predstavu Branka Džinovića daju specifičnost samom komadu i „razbijaju“ pojedine statične scene. Naime, Džinović je prisutan, vidljiv na pozornici i tonovi su sinhronizovani sa pokretima glumaca, a njegova izvedba muzike na bini može se praktično sagledati i kao zasebna celina, odnosno mini koncert.
Idejno rešenje za scenografiju Daniela Dimitorvska kreirala je inspirisana Glob teatrom i upečatljivom crvenom bojom koja dominira (tron, amblem Milana, deo za publiku na pozornici).
Otići ili ostati? Biti srećan, ili biti uspešan? Biti dobar sebi, ili dobar svima? Ići srcem, ili glavom?... I šta izabrati kada na jednoj strani stoji romantična ljubav, a na drugoj iskreno prijateljstvo u svetu duplih aršina, relativizovanih vrednosti i istine, negde tamo, u međuprostoru, i vremenu.
Repriza predstave „Dva viteza iz Verone“ zakazana je za 14. februar u 20 časova.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
