EKONOMSKE PRILIKE I NEPRILIKE U POLjOPRIVREDI MAČVE
Voćarima nedostaju skladišni kapaciteti
Žitarice često menjaju za voćnjake, ali za tako uvećanu proizvodnju voća, radi sigurnije i veće zarade, nedostaju valjani skladišni kapaciteti
U Mačvi, velikoj žitnici Srbije, često ističu da su radi veće profitabilnosti posla kojim se većina bavi (poljoprivreda) prinuđeni da “svaštare”. To posebno važi od momenta kada je država prepustila ovu važnu oblast rada i stvaralaštva “vučjim” zakonima tržišta.
Velika većina domaćina na selu koji obrađuju zemlju i od toga žive, žale se da su prepušteni sami sebi i snalaze se kako znaju i umeju. U većini slučajeva, nažalost su gubitnici. Tako često velike količine proizvedene hrane u šta je uloženo mnogo rada i truda završavaju u nekom potoku ili ostaju na njivi, jer se kako kažu proizvođači ne isplati da ih ubiraju.
- Neke od oblasti proizvodnje u poljoprivredi su od strateškog značaja za opstanak države i to ona mora više da stimuliše, prosto radi “mira u kući”. Tako su pored ostalog u Mačvi “nikli” mnogi skladišni kapaciteti za kvalitetan i bezbedan smeštaj žitarica. Budući da se proizvodnja menja, sada su potrebnije hladnjače za skladištenje voća, kako bi ga mogli ponuditi tržištu u trenutku kada mu je cena najveća, konstatuje Dragorad Misojčić-Lukarić iz Ševarica.
S njegovim razmišljanjem slažu se u potpunosti u Udruženju malinara u Bogatiću, gde je u ovdašnjim atarima primećeno sve više zasada malina ali i drugog voća.
- Nažalost, kaže jedan od mlađih proizvođača u Bogatiću Ivan Radovanović zbog odsustva valjanih skladišnih kapaciteta, prinuđeni su da voće prodaju u vreme berbe, kada mu je cena i najmanja.
Većina se slaže da je rešenje za ovaj veliki problem, sve izraženiji u poslednje vreme, kada se proizvođači “standardnih” kultura za ovaj kraj, okreću proizvodnji voća, izgradnja dodatnih smeštajnih kapaciteta i kvalitetno čuvanje proizvoda, što bi između ostalog omogućilo njegovu prodaju, onda kad je proizvođačima najisplativije.
- Rekao bih da je drugo, izuzetno značajno pitanje, veća izgradnja preradnih kapaciteta na selu, tu gde se sirovina i proizvodi. Osim smanjenja transportnih troškova to bi imalo za posledicu i druge povoljnosti za samog proizvođača, kaže Miomir Filipović iz Udruženja “Zavičaj” u Sremskoj Mitrovici koji između ostalog izdaje “Seoske novine”.
U “nadmudrivanju” sa kupcima i zahtevima da im država pomogne, kvalitetni proizvodi (sirovine) često propadnu. Tada istina svi gube, a proizviđači ponajviše, jer su u tu proizvodnju uložili dosta sopstvenog novca i rada.
Velika većina domaćina na selu koji obrađuju zemlju i od toga žive, žale se da su prepušteni sami sebi i snalaze se kako znaju i umeju. U većini slučajeva, nažalost su gubitnici. Tako često velike količine proizvedene hrane u šta je uloženo mnogo rada i truda završavaju u nekom potoku ili ostaju na njivi, jer se kako kažu proizvođači ne isplati da ih ubiraju.
- Neke od oblasti proizvodnje u poljoprivredi su od strateškog značaja za opstanak države i to ona mora više da stimuliše, prosto radi “mira u kući”. Tako su pored ostalog u Mačvi “nikli” mnogi skladišni kapaciteti za kvalitetan i bezbedan smeštaj žitarica. Budući da se proizvodnja menja, sada su potrebnije hladnjače za skladištenje voća, kako bi ga mogli ponuditi tržištu u trenutku kada mu je cena najveća, konstatuje Dragorad Misojčić-Lukarić iz Ševarica.
S njegovim razmišljanjem slažu se u potpunosti u Udruženju malinara u Bogatiću, gde je u ovdašnjim atarima primećeno sve više zasada malina ali i drugog voća.
- Nažalost, kaže jedan od mlađih proizvođača u Bogatiću Ivan Radovanović zbog odsustva valjanih skladišnih kapaciteta, prinuđeni su da voće prodaju u vreme berbe, kada mu je cena i najmanja.
Većina se slaže da je rešenje za ovaj veliki problem, sve izraženiji u poslednje vreme, kada se proizvođači “standardnih” kultura za ovaj kraj, okreću proizvodnji voća, izgradnja dodatnih smeštajnih kapaciteta i kvalitetno čuvanje proizvoda, što bi između ostalog omogućilo njegovu prodaju, onda kad je proizvođačima najisplativije.
- Rekao bih da je drugo, izuzetno značajno pitanje, veća izgradnja preradnih kapaciteta na selu, tu gde se sirovina i proizvodi. Osim smanjenja transportnih troškova to bi imalo za posledicu i druge povoljnosti za samog proizvođača, kaže Miomir Filipović iz Udruženja “Zavičaj” u Sremskoj Mitrovici koji između ostalog izdaje “Seoske novine”.
U “nadmudrivanju” sa kupcima i zahtevima da im država pomogne, kvalitetni proizvodi (sirovine) često propadnu. Tada istina svi gube, a proizviđači ponajviše, jer su u tu proizvodnju uložili dosta sopstvenog novca i rada.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
