SELO NEKAD I SAD
BABA MARTA SLUŠA I PAMTI
Vremenske promene usred zime kad mu vreme nije vele seljani postave sto rasprave pa većina veli ode i ova zima. A onda dunu severac i u mišiju rupu popakova podsmešljive i neverne Tome, a stara baka Ikonija uz krst reče: baba Marta samo sluša i pamti. I tako krete priča...
Od onog predanja o smznutoj kozi i jarićima te neverujućoj baki i pozajmljenim danima od aprila do gumna u selu koje je okovano snegom ispraćalo prvu sedmicu aprila.
E sad ako se neko nasmeje da podsetimo da ne bi davno kada baš u februaru sneg zaveja, istina ne kao na Goliji, ali bogme nadomak metra. Krete priča pa malo malo nemojte ko baba Marta. Bi potom povodnja i silne muke ali i rodne i jeseni i obilje šenice. A da ne bi nanosa koje čistiše danima, pitamo tek da se zna. Sad se uveliko spremaju tople leje, ili već kako ih ko zove i sprema za rane povrtarske proizvode koji opet donose onu najslađu prvu zaradu. Tu je i zalivni sistem ali iz prikrajka stola đed ili nana ko o čemu o baba Marti. I da znate, i sluša i pamti a da li će pozajmiljivati od aprila ili šereti vele od Đurđeva dana, pokazaće dolazeći dani...
A davno kada se put jedva pomaljao iz šume i o svadbama cepao barjake u ove dane zimske snega bilo u obilju. Sve stajalo pa se samo i jelo i pilo, prelilo uz fenjere ali ašikovanja od sela do sela a put znao trajati i po vascelu noć. Beše to zabeleženo i ašik obeležjima ali od mnogih očiju i skriveno pa se eto priča i danas jer odole zaboravu. A da je ćer gazda Mike odocnila do zabrana i odvažni Stevan prtio sneg sporije eto belaja. Ovako bogu hvaleći bi i proševine i svadbe, brojnih krštenja a o potomcima u narednim decenijama ni broj se ne zna. Opet Dobrila je ostala okamenjenog lica uz đeram gde Miloš stiže dockan i eto ti priče koja od sela do sela beleži različite završetke te predanje od nas dobijeno uzmite sa rezervom.
Dani koje sada u zimsko prolećne dane beležimo govori da se i u selima uz društvene mreže ašik čas udenuo u iglu dana i nestao u vezu koje aktuelnost ne prepoznaje. Jer gde se dede i sneg i breg ne zna niko ali tragovi vode u i te kako čudnu sutrašnjicu. Gde ode sneg nesta i emocije a predanje će možda ko i ona koja stigoše do nas imaće ko zna kakvo tumačenje. Da li i to pamti sećajući se baba Marta videćemo. Vredni za to vreme uveliko spremaju zemlju i seme, a berićet će već doći kažu savremenici.
Da ne ostanemo dužni i jednu ne baš svakidašnju priču. U magazi odreza kršni delija pola lubenice iz šenice gde je dremala i ponese ljubi na sastanak, a ostalo dade đedu da se seti leta. Starina mu samo prozbori da se jede samo ono što godišnje doba donese jer darove neba ne određujemo mi. Na ašik mestu ne dočeka ga ljuba već starica izborana lica koja je oplakivala pramen kose . Tek mnogo kasnije rekoše da je đevojka ostavila pramen da dragog seti na čekanje baš u dane koje je pozajmila baba Marta zavejavajući staze kojima se voljenima išlo. Prkos se dodavali stari uvek bolom vraćala, ali to beše ali eto istine u tvrdnji da baba Marta i sluša i pamti.
I tako u pokretnim slikama vremena eto obilje detalja da ni ove topline nemaju pramičke očekivanog već hod unazad do onog što biti mora. A opet po predanju i donosi berićet koji nam je rod održao i kad se muka vekovima brodila.
I tu priču zaključi starica koja veli da je eto neko zaboravio vekove bola gledajući neke serije koje zbore o njihovom trajanju gde se sve broji i pamti. Njima dodaje ne treba naša baba Marta. A da li je i ona i koliko upamtila proverićemo od mladenaca do prvih aprilskih zora.
Od onog predanja o smznutoj kozi i jarićima te neverujućoj baki i pozajmljenim danima od aprila do gumna u selu koje je okovano snegom ispraćalo prvu sedmicu aprila.
E sad ako se neko nasmeje da podsetimo da ne bi davno kada baš u februaru sneg zaveja, istina ne kao na Goliji, ali bogme nadomak metra. Krete priča pa malo malo nemojte ko baba Marta. Bi potom povodnja i silne muke ali i rodne i jeseni i obilje šenice. A da ne bi nanosa koje čistiše danima, pitamo tek da se zna. Sad se uveliko spremaju tople leje, ili već kako ih ko zove i sprema za rane povrtarske proizvode koji opet donose onu najslađu prvu zaradu. Tu je i zalivni sistem ali iz prikrajka stola đed ili nana ko o čemu o baba Marti. I da znate, i sluša i pamti a da li će pozajmiljivati od aprila ili šereti vele od Đurđeva dana, pokazaće dolazeći dani...
A davno kada se put jedva pomaljao iz šume i o svadbama cepao barjake u ove dane zimske snega bilo u obilju. Sve stajalo pa se samo i jelo i pilo, prelilo uz fenjere ali ašikovanja od sela do sela a put znao trajati i po vascelu noć. Beše to zabeleženo i ašik obeležjima ali od mnogih očiju i skriveno pa se eto priča i danas jer odole zaboravu. A da je ćer gazda Mike odocnila do zabrana i odvažni Stevan prtio sneg sporije eto belaja. Ovako bogu hvaleći bi i proševine i svadbe, brojnih krštenja a o potomcima u narednim decenijama ni broj se ne zna. Opet Dobrila je ostala okamenjenog lica uz đeram gde Miloš stiže dockan i eto ti priče koja od sela do sela beleži različite završetke te predanje od nas dobijeno uzmite sa rezervom.
Dani koje sada u zimsko prolećne dane beležimo govori da se i u selima uz društvene mreže ašik čas udenuo u iglu dana i nestao u vezu koje aktuelnost ne prepoznaje. Jer gde se dede i sneg i breg ne zna niko ali tragovi vode u i te kako čudnu sutrašnjicu. Gde ode sneg nesta i emocije a predanje će možda ko i ona koja stigoše do nas imaće ko zna kakvo tumačenje. Da li i to pamti sećajući se baba Marta videćemo. Vredni za to vreme uveliko spremaju zemlju i seme, a berićet će već doći kažu savremenici.
Da ne ostanemo dužni i jednu ne baš svakidašnju priču. U magazi odreza kršni delija pola lubenice iz šenice gde je dremala i ponese ljubi na sastanak, a ostalo dade đedu da se seti leta. Starina mu samo prozbori da se jede samo ono što godišnje doba donese jer darove neba ne određujemo mi. Na ašik mestu ne dočeka ga ljuba već starica izborana lica koja je oplakivala pramen kose . Tek mnogo kasnije rekoše da je đevojka ostavila pramen da dragog seti na čekanje baš u dane koje je pozajmila baba Marta zavejavajući staze kojima se voljenima išlo. Prkos se dodavali stari uvek bolom vraćala, ali to beše ali eto istine u tvrdnji da baba Marta i sluša i pamti.
I tako u pokretnim slikama vremena eto obilje detalja da ni ove topline nemaju pramičke očekivanog već hod unazad do onog što biti mora. A opet po predanju i donosi berićet koji nam je rod održao i kad se muka vekovima brodila.
I tu priču zaključi starica koja veli da je eto neko zaboravio vekove bola gledajući neke serije koje zbore o njihovom trajanju gde se sve broji i pamti. Njima dodaje ne treba naša baba Marta. A da li je i ona i koliko upamtila proverićemo od mladenaca do prvih aprilskih zora.
Sreten Kosanić
Najnoviji broj
18. april 2024.
