Info

Berza

  • dnos 3.000 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.530 ▲ 1,98%
  • kmbnpb 800 ⚫ 0,00%
  • niis 555 ▼ -2,46%
  • tgas 11.800 ▲ 1,11%
(13. februar 2020.)
Promocija knjige u Kulturnom centru

Mitovi srpske istorije

Knjigom „Mitovi srpske istorije“ autor Dejan Ristić, priznati istoričar, razbija dvadeset tradicionalnih mitologiziranih događaja nacionalne istorije i predstavlja istorijske činjenice
Mitovi srpske istorije
Da li su zvona Notr Dama odjekivala zbog pobede Srba na Kosovu polju; gde je sahranjen despot Stefan; da li je Stefan Nemanja jeo zlatnim viljuškama; gde su glave kneza Lazara i Karađorđa; da li je Marko Kraljević junak ili turski vazal; da li je Vuk Branković izdajnik; da li je kraljica Draga u trenutku ubistva bila trudna; da li je Gavrilo Princip napisao čuvene stihove o „bečkim sjenama“, da li je major Gavrilović izgovorio čuveni borbeni poklič; zašto na Titovom grobu nema petokrake?
Ovo je samo deo tradicionalnih mitologiziranih dilema i događaja koje u svojoj knjizi kroz prizmu naučnih činjenica „razvejava“ istoričar Dejan Ristić.
Tragajući za činjenicama, autor ukazuje šta je mit, a šta se zaista dogodilo i kako su publicisti, narodni pripovedači, guslari, putopisci, pesnici, brojnim prelomnim trenucima prošlosti dodali svoje vizije, doživljaje a potom im dali novo ruho koje kasnije opšteprihvaćeno kao prvobitno.
O tome koliko je sve ovo uticalo na „izmišljenu tradiciju“,koja vekovima opstaje u srpskom narodu, budi njegovu radoznalost, vodi ga ka opojnim predelima verovanja i zadovoljstva, u ne baš tako istinite pohode i preispitivanja prošlosti govorio je dr Dejan Ristić tokom nedavno održane tribine u Šapcu i promocije knjige „Srpski mitovi“.
U recenziji dela navodi se da je autor želeo čitaocima da ponudi osvrt na pojedine dragocene segmente nacionalne prošlosti i kulturnog nasleđa koji se, uistinu, nalaze na razmeđi istorijske stvarnosti i tradicije, odnosno legende i mita.
-Svaki narod, pa i naš, pored ostalog, oduvek je težio tome da uspostavi ili, tamo gde je to smatrano potrebnim, obnovi vremenom iskidane niti istorijskog, kulturološkog, jezičkog, identitetskog, verskog ili državotvornog kontinuiteta. Ta i takva potpuno razumljiva potreba dovodila je u pojedinim istorijskim razdobljima do svojevrsnog nacionalno-romantičarskog buđenja ili, pak, zanosa tokom koga istoričari uočavaju ponovno oživljavanje, pa čak i otvoreno kreiranje simbolički prvorazredno važnih identitetskih i istorijskih elemenata narodne tradicije, legendi i mitova - navodi Ristić i dodaje da je pomenuti fenomen posebno uočljiv u razdoblju čitavog XIX, a u našem slučaju i u poslednjim decenijama XX i početkom ovog veka.
-Ni naša kultura nije lišena brojnih primera manje ili više svesnog izmišljanja ličnosti, događaja, pa čak i misli koje smo bivali skloni da pripisujemo istaknutim istorijskim ličnostima. Mitovi su oduvek imali važnu funkciju u svakom društvu. Oni prate vreme i epohu, i ukoliko ih analiziramo primetićemo da se menjaju i nadograđuju. Momenat istoričnosti je važan kako bismo uvideli koliko je mit zasnovan na činjenicama. Spoj istorije i mitologije omogućava nam da bolje razumemo nacionalnu prošlost kao divan mozak.
Ristić ističe da knjiga nije namenjena istoričarima, već najširem krugu čitalaca koji žele da obogate i, iznad svega, objektivizuju svoja znanja iz nacionalne istorije i uočili tanku nit koja razdvaja mit i istoriju kao nauku.
M. Ž.

Najnoviji broj

12. mart 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa