UMETNIK KARIKATURISTA PREDRAG KORAKSIĆ KORAKS:
ZAŠTO JE NEIZLAZAK NA LOKALNE IZBORE U ŠAPCU ISTO
KAO KADA SE DETE UZORNO ODGAJA I ONDA PREPUSTI DILERIMA
ZAŠTO JE NEIZLAZAK NA LOKALNE IZBORE U ŠAPCU ISTO
KAO KADA SE DETE UZORNO ODGAJA I ONDA PREPUSTI DILERIMA
ŠAPČANI IZAĐITE NA IZBORE, SAČUVAJTE SVOJU SLOBODU
- Šabac i Paraćin su kap u moru, oni neće narušiti opštu sliku o bojktotu. Ljudi će izaći i sačuvati svoju slobodu. I to je vrlo važno. Za vreme Miloševića tako je isto bilo, širom Srbije u gradovima bilo je oaza slobode. Izađite na izbore i glasajte za ovu vlast koja vas je na neki način sačuvala, poručio je Koraks Šapčanima
Gostujući prošle nedelje u emisiji RTV Šabac, karikaturista Predrag Koraksić Koraks poručio je Šapčanima da izađu na izbore, „da sačuvaju to jezgro demokratije i slobode, da glasaju za vlast koja je već tamo, za tu opciju, i tako sačuvaju svoju slobodu“.
Šabac oaza slobode
- Ja zaista podržavam i Šabac i Paraćin da izađu na izbore i mislim da se te oaze slobode moraju sačuvati. U tim sredinama su potpuno druge okolnosti, drugi su izborni uslovi, tamo nema krađe, ljudi slobodno biraju. U Šapcu postoji jedno jezgo ljudi koji su izglasali sadašnje rukovodstvo koje sjajno radi i bila bi velika šteta da se to izgubi. Ja mislim da to mora da se sačuva. Šabac i Paraćin su kap u moru, oni neće narušiti opštu sliku o bojktotu. Ljudi će izaći i sačuvati svoju slobodu. I to je vrlo važno. Za vreme Miloševića tako je isto bilo, širom Srbije u gradovima bilo je oaza slobode. Izađite na izbore i glasajte za ovu vlast koja vas je na neki način sačuvala, pozvao je Koraks Šapčane.
Neizlazak na izbore u Šapcu, prema njegovim rečima, bio bi jako loš potez.
- Isto kao kad bi svoje dete preputili dilerima, dete koje odgajate, to je taj Šabac, jedna oaza slobode. Bio sam mnogo puta u Šapcu, imao sam izložbe i sa ljudima sam tamo razgovarao. To je potpuno jedna druga sredina, drugačije izgleda taj grad. Uvek volim da odem u Šabac, to je za mene praznik, rekao je karikaturista Predrag Koraksić Koraks.
Sve što radim je moj proizvod
Kako je Koraks rekao, ne nedostaje mu inspiracije, svakodnevno imam pred sobom gomilu gluposti koja se valja preko medija i treba samo da izabere najupečatljivije i da to komentariše.
- Tako da što se tiče materijala za moje karikature, tu problema nikakvih nema. Problemi su na drugoj strani. Uvek ima ideja, jedini problem je sa rukama jer imam oboljenje polineuropatiju i moram da promenim alat, ne mogu da crtam više četkicom već flomasterima, snalazilm se u fotošopu. To ljudi koji prate moje karikature ne primećuju ali ja znam da mi sada treba više vremena da realizujem ideju.
Ne primam sugestije sa strane. Sve što radim je moj proizvod. U mojoj karijeri se desilo dva ili tri puta da sam prihvatio nečiju ideju ali to su bili kompetentni ljudi, to je bio na primer Vojin Dimitrijević. Ali sve što radim je isključivo moj proizvod i ne volim da mi se iko meša u posao, čak ni glavni urednci, naveo je slavni karikaturista.
Govoreći o profesionalnom iskustvu i teškim periodima kao izazovima za kreativan rad, Koraksić je rekao da je to paradoksalno ali što je više bio pritiskan, to je bolje radio.
Tačno u metu
- Za vreme Tita radio sam 25 godina u Večernjim novostima, odatle su me izbacil 1993. godine jer nisam podržavao tu uređivačku politiku i pravio sam karikature protiv Miloševića koje oni nisu hteli da objavljuju. To je možda bio najteži period jer sam vodio jedan spor od tri godine sa Večernjim novostima. Nisam hteo da odem a da ne dobijem otkaz, nisam hteo da podvijem rep i da odem. Za vreme Tita nije bilo moguće crtati likove, apsolutno, mogli ste da se bavite na primer ljudskim manama, ali niste mogli da crtate nijedan lik koji je prepoznatljiv, nijednog rukovodioca ni na nižem nivou. To je bila tabu tema. Mogli ste u svom notesu negde to da držite, a da objavite niste mogli. E kad je Tito umro, to je bio period kad sam ja na neki način procvetao, da tako kažem, jer sam čitavog života hteo da radim na način na koji sada radim, da crtam žive ljude, političare i da to komentarišem. Tada su mi se vrata otvorila i pojavili su neki samostalni listovi koji su mogli da objavljuju moje karikature i počeo sam svom snagom da radim. To su bili Ekonomska politika, Demokratija danas gde sam prve karikature protiv Mioševića objavio 1989. godine.
To je bio period kada sam dobio šansu da pokažem šta znam u ovom žanru karikaturu koja je prepoznatljiva, koja ima tu žaoku, komentar, i uvek sam insistirao da moje karikature budu bez reči. To je najvažnija stvar u čitavom mom načinu rada, da svaka karikatura mora da ima poruku, da gađa tačno u metu, da to bude ironičan komentar koji će da posrami... To je moj način saopštavanja i svaki crtež mora da ima poruku, objasnio je Koraks.
Istorija dešavanja
Povlačeći paralelu između autoritarne vlasti za vreme Miloševića i aktuelne vlasti, Predrag Koraksić je rekao da kod Slobodana Miloševića nije bilo jednostavno crtati karikature protiv njega, bio je rat, glava je stalno bila u torbi. Ali...
- Paradoksalno je da je Miloševićevo okruženje smatralo da su moje karikature dokaz da postoji sloboda štampe. Recimo Milutinović koji je sa mnom za vreme svog mandata popio kafu, a Miošević je bio u kućnom pritvoru, spremali su ga za Hag, rekao mi je da su hteli da zakupe Njujorktajms i da objave na dve strane moje karikature, da se pokaže kako je u Srbiji demokratija i da je moguće praviti karikature protiv režima. Eto to je bila njihova ideja, možda je to na neki način mene sačuvalo od sudbine nekih drugih ljudi.
Ja sam bio izbačen iz Večernjih novosti na ulicu 1993. godine ali sve to ipak je išlo na moj mlin, sve se okrenulo potpuno naglavačke i ja sam odjedanput prosto eksplodirao i napravio sam seriju karikatura za vreme Miloševića koje će na neki način ostati zabeležene kao istorija dešavanja. To sam pokazao u svojoj knjizi, da se i karikaturama može ispričati šta je bilo, naveo je Koraks.
Govoreći o reakcijama sadašnje vlasti, on je rekao da uglavnom ćute osim što je bilo reakcija na karikature sa Hitlerom i Gebelsom i reagovanje paralelnom izložbom na kojoj su pokazivali karikature i gde je on (Vučić) tvrdio da je predstavljen kao prostitku a u stvari je to bila striptizeta.
- Povremeno se desi, recimo onaj Krstić povremeno komentariše. Ljudi me zaustavljaju na ulici, čestitaju mi, bodre me, ispričao je Koraks.
Otključana ludnica
On je stanje u Srbiji okarakterisao kao „ludilo“ i podsetio na reči Rala Milenkovića da „živimo u otključanoj ludnici“.
- Ovo je stvarno ludnica, sve psihijatrijski slučajevi, naravno tu ima udvorica koje iz svog ličnog razloga glume i bodre vođu, a vođa šta radi... to je potpuno sumanuto. Meni se već smučilo da se bavim Vučićem i njegovim postupcima, to je već postalo samo po sebi karikatura, zaključio je Koraks.
Šabac oaza slobode
- Ja zaista podržavam i Šabac i Paraćin da izađu na izbore i mislim da se te oaze slobode moraju sačuvati. U tim sredinama su potpuno druge okolnosti, drugi su izborni uslovi, tamo nema krađe, ljudi slobodno biraju. U Šapcu postoji jedno jezgo ljudi koji su izglasali sadašnje rukovodstvo koje sjajno radi i bila bi velika šteta da se to izgubi. Ja mislim da to mora da se sačuva. Šabac i Paraćin su kap u moru, oni neće narušiti opštu sliku o bojktotu. Ljudi će izaći i sačuvati svoju slobodu. I to je vrlo važno. Za vreme Miloševića tako je isto bilo, širom Srbije u gradovima bilo je oaza slobode. Izađite na izbore i glasajte za ovu vlast koja vas je na neki način sačuvala, pozvao je Koraks Šapčane.
Neizlazak na izbore u Šapcu, prema njegovim rečima, bio bi jako loš potez.
- Isto kao kad bi svoje dete preputili dilerima, dete koje odgajate, to je taj Šabac, jedna oaza slobode. Bio sam mnogo puta u Šapcu, imao sam izložbe i sa ljudima sam tamo razgovarao. To je potpuno jedna druga sredina, drugačije izgleda taj grad. Uvek volim da odem u Šabac, to je za mene praznik, rekao je karikaturista Predrag Koraksić Koraks.
Sve što radim je moj proizvod
Kako je Koraks rekao, ne nedostaje mu inspiracije, svakodnevno imam pred sobom gomilu gluposti koja se valja preko medija i treba samo da izabere najupečatljivije i da to komentariše.
- Tako da što se tiče materijala za moje karikature, tu problema nikakvih nema. Problemi su na drugoj strani. Uvek ima ideja, jedini problem je sa rukama jer imam oboljenje polineuropatiju i moram da promenim alat, ne mogu da crtam više četkicom već flomasterima, snalazilm se u fotošopu. To ljudi koji prate moje karikature ne primećuju ali ja znam da mi sada treba više vremena da realizujem ideju.
Ne primam sugestije sa strane. Sve što radim je moj proizvod. U mojoj karijeri se desilo dva ili tri puta da sam prihvatio nečiju ideju ali to su bili kompetentni ljudi, to je bio na primer Vojin Dimitrijević. Ali sve što radim je isključivo moj proizvod i ne volim da mi se iko meša u posao, čak ni glavni urednci, naveo je slavni karikaturista.
Govoreći o profesionalnom iskustvu i teškim periodima kao izazovima za kreativan rad, Koraksić je rekao da je to paradoksalno ali što je više bio pritiskan, to je bolje radio.
Tačno u metu
- Za vreme Tita radio sam 25 godina u Večernjim novostima, odatle su me izbacil 1993. godine jer nisam podržavao tu uređivačku politiku i pravio sam karikature protiv Miloševića koje oni nisu hteli da objavljuju. To je možda bio najteži period jer sam vodio jedan spor od tri godine sa Večernjim novostima. Nisam hteo da odem a da ne dobijem otkaz, nisam hteo da podvijem rep i da odem. Za vreme Tita nije bilo moguće crtati likove, apsolutno, mogli ste da se bavite na primer ljudskim manama, ali niste mogli da crtate nijedan lik koji je prepoznatljiv, nijednog rukovodioca ni na nižem nivou. To je bila tabu tema. Mogli ste u svom notesu negde to da držite, a da objavite niste mogli. E kad je Tito umro, to je bio period kad sam ja na neki način procvetao, da tako kažem, jer sam čitavog života hteo da radim na način na koji sada radim, da crtam žive ljude, političare i da to komentarišem. Tada su mi se vrata otvorila i pojavili su neki samostalni listovi koji su mogli da objavljuju moje karikature i počeo sam svom snagom da radim. To su bili Ekonomska politika, Demokratija danas gde sam prve karikature protiv Mioševića objavio 1989. godine.
To je bio period kada sam dobio šansu da pokažem šta znam u ovom žanru karikaturu koja je prepoznatljiva, koja ima tu žaoku, komentar, i uvek sam insistirao da moje karikature budu bez reči. To je najvažnija stvar u čitavom mom načinu rada, da svaka karikatura mora da ima poruku, da gađa tačno u metu, da to bude ironičan komentar koji će da posrami... To je moj način saopštavanja i svaki crtež mora da ima poruku, objasnio je Koraks.
Istorija dešavanja
Povlačeći paralelu između autoritarne vlasti za vreme Miloševića i aktuelne vlasti, Predrag Koraksić je rekao da kod Slobodana Miloševića nije bilo jednostavno crtati karikature protiv njega, bio je rat, glava je stalno bila u torbi. Ali...
- Paradoksalno je da je Miloševićevo okruženje smatralo da su moje karikature dokaz da postoji sloboda štampe. Recimo Milutinović koji je sa mnom za vreme svog mandata popio kafu, a Miošević je bio u kućnom pritvoru, spremali su ga za Hag, rekao mi je da su hteli da zakupe Njujorktajms i da objave na dve strane moje karikature, da se pokaže kako je u Srbiji demokratija i da je moguće praviti karikature protiv režima. Eto to je bila njihova ideja, možda je to na neki način mene sačuvalo od sudbine nekih drugih ljudi.
Ja sam bio izbačen iz Večernjih novosti na ulicu 1993. godine ali sve to ipak je išlo na moj mlin, sve se okrenulo potpuno naglavačke i ja sam odjedanput prosto eksplodirao i napravio sam seriju karikatura za vreme Miloševića koje će na neki način ostati zabeležene kao istorija dešavanja. To sam pokazao u svojoj knjizi, da se i karikaturama može ispričati šta je bilo, naveo je Koraks.
Govoreći o reakcijama sadašnje vlasti, on je rekao da uglavnom ćute osim što je bilo reakcija na karikature sa Hitlerom i Gebelsom i reagovanje paralelnom izložbom na kojoj su pokazivali karikature i gde je on (Vučić) tvrdio da je predstavljen kao prostitku a u stvari je to bila striptizeta.
- Povremeno se desi, recimo onaj Krstić povremeno komentariše. Ljudi me zaustavljaju na ulici, čestitaju mi, bodre me, ispričao je Koraks.
Otključana ludnica
On je stanje u Srbiji okarakterisao kao „ludilo“ i podsetio na reči Rala Milenkovića da „živimo u otključanoj ludnici“.
- Ovo je stvarno ludnica, sve psihijatrijski slučajevi, naravno tu ima udvorica koje iz svog ličnog razloga glume i bodre vođu, a vođa šta radi... to je potpuno sumanuto. Meni se već smučilo da se bavim Vučićem i njegovim postupcima, to je već postalo samo po sebi karikatura, zaključio je Koraks.
Uhapšeni mediji
Mediji su ključno pitanje, oni su zaključani, uhapšeni. Skoro sam bio u Ribarskoj banji kod Kruševca, fantastično mesto, 15 dana sam tamo proveo. Ali dole ne možete ništa da vidite, imate televizuju sa pet kanala: dva ruska, sportski, Pink, RTS 1 i 2. Nema nikakve informacije, na jugu je još gore.
Lokal ruši Vučića
Moja je ideja odavno da se Vučić može srušiti samo na lokalu, da opozicija najviše radi u tim malim sredinama, da tamo ako je moguće osvoji vlast. Tako je bilo i za vreme Miloševića. Ja u Beogradu nisam mogao da imam izložbu, a u ostatku Srbije sam mogao svakoga meseca po dva-tri puta, nema većeg grada u Srbiji gde nisam imao izložbu. A sada je potpuno druga situacija, sad mi zatvaraju izložbe, i Petričiću takođe.
Najnoviji broj
18. april 2024.
