U KULTURNOM CENTRU PREDSTAVLjENA RANDELjEVA KNjIGA O PATRIJARHU PAVLU
Svetac kojeg smo poznavali
Nevelika, ali sažeta knjiga, napisana je toplo i čita se u dahu. Daje odgovor na pitanje koliko smo zaista poznavali Patrijarha Pavla, našeg savremenika, podvižnika, primer čestitosti života pravednika koji nam je ostavio u amanet nesagledivo duhovno bogatstvo
U Kulturnom centru Šabac, proteklog četvrtka predstavljena je knjiga Đorđa Randelja „Svetac kojeg smo poznavali“. Knjiga „ o neverovatnom životu jedinstvenog čoveka“, koja je izašla u izdanju IK Prometej 2014. godine, doživela je četiri izdanja i prevod na engleski jezik. Predstavljena je u šezdeset gradova širom Srbije, Republike Srpske, Hrvatske, Austrije, Mađarske i Rumunije.
- Nevelika, ali sažeta knjiga, napisana je toplo i čita se u dahu. Daje odgovor na pitanje koliko smo zaista poznavali Patrijarha Pavla, našeg savremenika, podvižnika, primer čestitosti života pravednika koji nam je ostavio u amanet nesagledivo duhovno bogatstvo, rekla je Branka Todorović, urednica književne scene Kulturnog centra.
Randelj je otišao na Kosovo kao novinar, krajem osamdesetih, „zato što je rat već bio u vazduhu“, a sa patrijarhom je, kao sveštenički sin i diplomirani teolog, poželeo „usput da uradi intervju“.
- On je za mene bio otkriće. U to vreme nije se za njega mnogo znalo, nije primao novinare zato što je bio ogorčen na njih. Dopisnici su pisali o svim strahotama koje su Srbi tamo doživljavali, ali se to u redakcijama umivalo, seklo i prekrajalo. Nekoliko meseci sam proveo u razgovoru sa njim, bio sam i njegov lični šofer. Kada je izašla moja knjiga „Od Kosova do Kosova“, zbog koje zamalo nisam dobio otkaz, potpuno me je prihvatio. Bili smo prijatelji do njegove smrti, rekao je Randelj.
Patrijarh Pavle ostao je zapamćen kao čovek iz naroda, pre svega, zbog izrazite skromnosti, „što je velika greška, zato što je bio najveći intelektualac Srpske pravoslavne crkve“.
- Kada je išao u Atinu da doktorira, grčki teolozi su rekli: „E, da naša Grčka pravoslavna crkva ima samo tri teologa kao što je vaš Pavle, bili bismo najjača pravoslavna crkva na svetu i pored dvesta miliona Rusa. U svojim kanonskim raspravama, razmatrao je nova pitanja u našoj veri, poput one da li je potrebno ponovo krstiti čoveka koji je promenio pol, dodao je autor koji je veče obogatio njemu poznatim anegdotama iz života svetog starca.
Moderator večeri bio je Predrag Maravić.
„Patrijarh Pavle govorio je ono što je mislio i radio ono što je govorio. Bio je nižeg rasta, ali je nadrastao i najvišeg od nas. Uzdigao se iznad zemlje koju je neizmerno voleo, i ponosno stajao na vrhu institucije kojoj je posvetio svoj vek i svoju ljubav. Srbi su ga voleli, vernici drugih religija cenili, a neprijatelji poštovali".
- Nevelika, ali sažeta knjiga, napisana je toplo i čita se u dahu. Daje odgovor na pitanje koliko smo zaista poznavali Patrijarha Pavla, našeg savremenika, podvižnika, primer čestitosti života pravednika koji nam je ostavio u amanet nesagledivo duhovno bogatstvo, rekla je Branka Todorović, urednica književne scene Kulturnog centra.
Randelj je otišao na Kosovo kao novinar, krajem osamdesetih, „zato što je rat već bio u vazduhu“, a sa patrijarhom je, kao sveštenički sin i diplomirani teolog, poželeo „usput da uradi intervju“.
- On je za mene bio otkriće. U to vreme nije se za njega mnogo znalo, nije primao novinare zato što je bio ogorčen na njih. Dopisnici su pisali o svim strahotama koje su Srbi tamo doživljavali, ali se to u redakcijama umivalo, seklo i prekrajalo. Nekoliko meseci sam proveo u razgovoru sa njim, bio sam i njegov lični šofer. Kada je izašla moja knjiga „Od Kosova do Kosova“, zbog koje zamalo nisam dobio otkaz, potpuno me je prihvatio. Bili smo prijatelji do njegove smrti, rekao je Randelj.
Patrijarh Pavle ostao je zapamćen kao čovek iz naroda, pre svega, zbog izrazite skromnosti, „što je velika greška, zato što je bio najveći intelektualac Srpske pravoslavne crkve“.
- Kada je išao u Atinu da doktorira, grčki teolozi su rekli: „E, da naša Grčka pravoslavna crkva ima samo tri teologa kao što je vaš Pavle, bili bismo najjača pravoslavna crkva na svetu i pored dvesta miliona Rusa. U svojim kanonskim raspravama, razmatrao je nova pitanja u našoj veri, poput one da li je potrebno ponovo krstiti čoveka koji je promenio pol, dodao je autor koji je veče obogatio njemu poznatim anegdotama iz života svetog starca.
Moderator večeri bio je Predrag Maravić.
„Patrijarh Pavle govorio je ono što je mislio i radio ono što je govorio. Bio je nižeg rasta, ali je nadrastao i najvišeg od nas. Uzdigao se iznad zemlje koju je neizmerno voleo, i ponosno stajao na vrhu institucije kojoj je posvetio svoj vek i svoju ljubav. Srbi su ga voleli, vernici drugih religija cenili, a neprijatelji poštovali".
Poznati novosadski novinar i publicista, autor više od dvadeset knjiga, Đorđe Randelj je uz brojna priznanja za novinarski rad, dobitnik nagrade “Slobodna Vojvodina” za unapređenje izdavačke delatnosti, nagrade “Svetozar Miletić” za publicistiku i “Oktobarske nagrade grada Novog Sada”. Nedavno je, kao dugogodišnji predsednik Upravnog odbora Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu dobio zlatnu medalju „Jovan Đorđević“. Kao sveštenički sin i student Teološkog fakulteta u Beogradu, prvi je počeo da piše o velikim crkvenim praznicima i srpskim slavama, da prati rad SPC i običaje verujućeg naroda. Napisao je „Svetačnik“, knjigu o srpskim slavama, praznicima i običajima i „Otkriće Biblije“, koju je pisao više od trideset godina i koju smatra svojim životnim delom. Bio je među prvim vojvođanskim novinarima koji je (1988) otišao na predratno Kosovo da bi objektivno izveštavao o stradanjima progonjenih Srba. Tamo je upoznao Patrijarha Pavla, koga je još za života naš narod prepoznao kao svetitelja. Posle smrti patrijarha, napisao je knjigu „Svetac kojeg smo poznavali“, koga je, po autorovom čvrstom ubeđenju, sam Gospod postavio na tron Svetog Save „u najtežim godinama srpske istorije, sa posebnom namerom, ciljem i zadatkom da spase obraz i dušu našeg naroda“.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
